„Мач у руци погоднији од крста, Стефан Немања је створио српску државност“: Руски вајар ексклузивно о споменику
Руски вајар Александар Рукавишњиков у ексклузивној изјави за Спутњик на дан откривања споменика Стефану Немањи чији је он аутор, негира спекулације да је крст у руци родоначелника српске државе у последњем тренутку замењен мачем. Чувени уметник наглашава да је мач погоднији од крста и да је та одлука донета у консултацијама са стручњацима.
„Чуо сам да се у последње време говори о тој теми и да се поставља питање зашто је крст замењен мачем? Наводи се и да је замењен у последњем тренутку. Па, у последњем тренутку то не би било ни реално да се уради. Напротив, замењено је на почетку“.
Вајар нам описује и како је дошло до одлуке да у руци Стефана Немање ипак буде мач и да споменик изгледа овако како ће га вечерас сви видети:
„У раду на споменику имао сам много консултаната, историчара. Веома сам им захвалан за све што су урадили. Ми смо дуго размишљали и одлучили да, ипак, прикажемо Стефана Немању у световној одећи, а не у духовној и да треба да га прикажемо као човека који је створио српску државност. То је оно што је најважније“.
Рукавишњиков објашњава да је зато стављено жезло, а да се другом ногом Стефан Немања ослања на византијску културу и византијски утицај.
„У конкретном случају, мач има смисла, он је погоднији јер се силуета споменика завршава оштрицом. Други аргумент је да не буде таутологије скулптуре. Стефан Немања на грудима има енклапион, крст. Смисао је да не буде и у руци и на грудима крст, као што је својевремено био случај са спомеником Лењину – качкет на глави и качкет у руци. Зато је решење мач и сматрам да је то исправно“.
Руски вајар упућује и поруку поводом данашњег отварања и практично негира спекулације да није желео да дође у Београд:
„Надам се да је ово за братски српски народ велики догађај, јер је за мене лично велики догађај. Посао је био тежак и прилично дуг. Веома ми је жао што не могу да будем са вама, јер сам недавно прележао модерну болест, вирус корона, и сад се налазим на рехабилитацији. Још једном вам честитам празник и надам се да ћете се не само привићи на тај споменик него да ћете га можда и заволети. Хвала!“, преноси Спутњик.
Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:
Zanimljiv spomenik, ali zanimljivija je izjava da smo prije Stefana Nemanje bili pleme, a da od njega imamo drzavu, sto je netacno. Spomenik je A. Vucici iskoristio u propagiranju becko-berlinske istorijske skole. S druge strane postoje dvije lako uocljive stvari na spomeniku, koje govore odakle to dolazi, jedna su kikice na kruni ili pajot kako to zove jedan narod koji upravlja materijalnim svijetom, a druga je podignut mac, koji je zapravo okrenuti krst. Ostali sami zakljucite ili naucite nesto vise o tome i obavezno podrzite Vucicija i proslijedite Andriji Mandicu. Mozda i on nesto nauci. Nije sve u zivotu okruzivanje poltronima.
Полакоте, „науко и струко“, није ни Свети кнез Владимир Кијевски лично крштавао Русе, па се изображава са крстом. Мало ти више свјетлости познања и смјерности не би било на одмет, блага ноћи! Види мало
Владимир I Велики, Владимир Свјатославич или Свети Владимир (958 — 1015) је био велики кнез Кијева, који је прешао на хришћанство 988. и после тога је покрстио целу Кијевску Русију. Историју треба знати, науком се треба бавити. Зато је кнез Владимир и изображен са крстом у десници. Лијеп поздрав и битно је да схватимо једни друге као добронамјерне роду којем припадамо.
Споменик, као и икона, то је есхатолошки лик изображене личности.
На концу својег земног живота, а конац дело краси, Стефан Немања је био монах Симеон.
Представити покајаног монаха Симеона са мачем, то није само алогични анахронизам, то је и скрнаво и хулно – као нпр. насликати икону Марије Египћанке у блудном загрљају.
Овде је у питању само то што некоме, онима који имају власт над Београдом и Србијом, и њиховим менторима, веома смета крст. И то што је јерархија Београдске патријаршије благословила њихову крстоборачку вољу, одрицање је од Крста са њихове стране.
П.С.
Да је тај исти мач у руци окренут наопако било би и прихватљиво и дубоко смислено. Али ко зна – можда ће крст некад и засјати у тој руци, кад „помру они који су тражили“ (Матеј 2:20) да га нема. Амин, Боже дај.
МЕНИ ЈЕ ВЕЛИЧАНСТВЕН СПОМЕНИК! ОСТАЈЕ КАО ИСТОРИЈСКИ ПЕЧАТ ГЕНЕРАЦИЈАМА КОЈЕ ДОЛАЗЕ! СВАКА ЧАСТ СРПСКОЈ ВЛАСТИ !
Stefan Nemanja najveci spomenik treba da ima u svojoj Podgorici odakle je porijeklom.
Данас прођох поред споменика светом Стефану.
Жао ми је што не држи Часни Христов Крст!
Израз лица, полуприклоњена глава указују на молитву зато је у руци природно било да буде Часни Крст.
Св. Константин Велики је добио знак са неба, био је то Крст на којем је писало „ОВИМ ПОБЈЕЂУЈ“
Како је у Немањиној руци мач, положај главе указује на пораз и ако је мач окренут према горе, што опет није добро јер је горе Тројични Бог.
Са мачем, поглед је морао да буде прав и непоколебљив. Могао је положај мача бити укосо као на фрески Господа Исуса Христа у Високим Дечанима
Како год, добро је да се што дуже у полемикама освештавамо именом великог Стефана Немање потоњег светог Симеона Мироточивог.
„Крст је сила и знамење, Крст је спасење!“
Ali on je brate bio i drzavnik i svetitelj. Mislim da je ovo dobro resenje.
Ajd ne lupetaj.Sto vise tupis vise si glup.
«Да ли смо ми нормални?»
(Тридесет сребрњака има разне износе по примењеном курсу.)
да чујемо владику Николаја, Светог Владику Николаја
…“– Хтели би нешто да питате, света браћо, хтео бих и ја Вас. Код људи је увек више питања него одговора. Питајте ви мене па ћу ја вас.
Сретамо многе људе, велите, који верују у Бога, али који одричу постојање ђавола. Па мислимо да је и то нека забуна и удаљење од Вере Православне.
– Право мислите, света браћо моја. Забуна и заблуда, дакако; и удаљење од Јеванђеља и Вере Православне, те још колико. Ко не верује у постојање ђавола, тај и не војује против ђавола. А ђаволу су најмилији они, који не верују у његово постојање и дејство. Јер само тако може он спокојно да врши свој убилачки посао.
Ако не би ђаво постојао, све зло би се морало приписати Богу, све зло и сваки грех. А то је страшно и помислити, браћо моја. Јер у том случају, Бог би био истовремена и истина и лаж, и светлост и тама.
Да, наш Свети, Трисвети Бог, би био и Бог и ђаво, као у незнабожаца, што је апсурдно. Шта би нам онда користила Библија? И шта би било од Јеванђеља и од Христових речи о демонима и од Његове власти над злобним духовима таме? Где ћемо са целим Новим Заветом и са огромним искуством Светитеља од памтивека до данас? Хоћемо ли да исцепамо оне листове из Требника, а којима су исписане светитељске молитве за изгнање демона из демонијака и оне друге за заштиту од демона? Онда морамо исцепати цео Требник, заједно са већим делом Новог Завета. Чули сте како при Крштењу свештеник пита онога којега крштава:
„Одричеш ли се Сатане и свих дела његових и свих ангела његових?“
Три пута ставља то питање и очекује одговор:
„Одричем се.“
Онда заповеда свештеник:
„Дуни и пљуни на њега“.
Даље свештеник пита:
„Сједињујеш ли се са Христом?“
Одговор: „Сједињујем се“ (три пута).
Питање: „верујеш ли Њему?“
Одговор: „Верујем као Цару и Богу.“
Као што се хирургијом отрована крви гној излучују из тела човечијег и нова, здрава крв убризгава у тело, тако се Крштењем удаљава ђаво из човека, а Христос са Оцем и Духом Светим усељава се у човека.
Крштењем ми се одричемо ђавола, а сједињујемо се са Христом. Једно је одрећи се ђавола, а друго одрећи ђавола. Првим ставом ми добијамо улазницу за Царство Небеско, а другим цепамо је.
Ај, браћо моја, како је трагичан страх људски од великих висина и великих дубина? Воле низину и воле плићину. Од висина и дубина хвата их вртоглавица.
Зато многи одричу двоје: Божанство Христу и постојање ђаволу. Желе да све уједначе и упросте. А што год људи покушају да упросте, већма компликују. Да су они стварали свет, створили би само равнице за купус и брдашца за пикнике. За чудо им је, нашто божанске висине и адске дубине!
Који одричу Божанство Христу, одричу љубав Божију према људима; а који одричу постојање ђавола, клеветају Бога, јер Бога чине праузрочником зла. Непријатељи Хришћанства живо раде да кроз две негације унесу забуну у редове верних Хришћана…“
…“Две велике заблуде уносе забуну међу хришћане наших дана. Носиоци једне заблуде говоре, да Христос није успео за 19. векова да створи на земљи царство мира и среће. Због тога треба напустити Христа и окренути се неком другом. Носиоци пак друге заблуде, јесу неки хришћански сектанти, који као усвајају мишљење оних првих да заиста Христос до сада није створио царство среће и мира на земљи, али да ће га Он створити по Свом обећању. Стрпите се, људи, говоре ови; само стрпите се, чекајте и видећете!
Ове ове заблуде проистичу од претпоставке, да је Христос имао намеру да оснује царство мира и среће на земљи. Онда се разилазе, па сходно оној првој заблуди говоре – Он то није могао учинити, а сходно другој, Он то није хтео до сада учинити.
Никаква ослонца немају ове две заблуде ни у Јеванђељу, ни у Апостолским и светоотачким књигама, нити у учењу Православне Цркве од почетка до данас. Него машта људска и жудња за земаљским царовањем и благовањем, колевка су обеју заблуда…“
…“Велика је разлика између мира што га Христос даје и мира светског, што га људи желе. Први мир чува човека од корупције, а други производи корупцију, и кроз корупцију води поновним побунама и ратовима. Неваљао мир је отац рата. Узевши идеално, мир је бољи од рата. Али коруптиван мир није бољи од рата, јер је само један предах од рата. Као што се каже у Библији: „И земља почину од рата“ (Навин 14: 15). Докле? Докле људи не упрљаше мир гресима својим.
Содом није уништен у рату, него усред мира и материјалног благостања. У време мира, спољашњег благостања и сигурности римског царства, друштвена корупција доводила је цара Марка Аврелија, стојичког философа, до очајања. И он је предвиђао пропаст таквој држави. Једва да је што мања корупција била у хришћанским царствима Карла Великог и Луја XIV.
И тако је морало бити свуда, где год су људи тражили Рај на земљи, а не на Небу. Сваки свој достигнути Рај на земљи, људи су брзо претварали у пакао. И Бог је мењао ситуацију ради Своје Жетве…“
Слава Богу
„6. А првосвештеници, узевши сребрнике, рекоше: Не ваља их метнути у
храмовну ризницу, јер су цијена за крв.
7. Него се договорише те купише за њих лончареву њиву за гробље
странцима.
8. Зато се та њива и прозва Крвна њива до данас.“
„25. И удари дажд, и дођоше воде, и дунуше вјетрови, и навалише на кућу
ону, и не паде; јер бјеше утемељена на камену.“
(Св. Јеванђеље по Матеју 27:6-8,7:25)
Дуго путовање у Јевропу је и назив прилично познатог и све актуелнијег драмског дела,
И у прекоморским земљама,
“Даћу вам пастире по срцу вашем.”
(Јеремија 3,1)
Слика из Русије, Другог рата,
#
Je.. mi sve ako si ti normalan.
Само свети човјек је нормалан човјек, какав је замишљен од Бога и Богом створен.
Сви ми други, који се ваљамо у гријесима, не дао Господ и братомржњи, смо дубоко – ненормални.
Разумијеш ли ти то, „Dome“?
Може ли то допријети до тебе или си загледан у земљу и прашину из које си настао и у коју ћеш се убрзо, док дланом о длан, вратити?
А душа? Куда ће?
Као и свих нас, мораће да да одговор Владици, јер над душом власти нема и никада неће имати човјек, већ Тројични Бог.
Вјеровао ти или не, то не мења Истину, већ те невјеровање може само унаказити за вјечност.
Stefan Nemanja je sticao državu mačem dok se njegov sin podvizavao na Svetoj Gori. A kad ga je Sveti Sava priveo Pravoslavlju, krst dobija na značenju, on postaje veliki graditelj zadužbina. Zato mu čuveni studenički krst (on je podigao Studenicu) stoji na postamentu..NMi već imamo spomenik sa krstom u Beogradu, Svetom Savi. Da je ostao krst Stefanu Nemanji, kako se i zove spomenik, a ne Simeonu Mirotočivom, bio bi to realno promašaj.
„…и ослободи дедовину своју огњем и МАЧЕМ…“
Из Житија Светог Симеона Мироточивог написаног руком његовог сина Светог краља Стефана Првовенчаног.
„И предаде огњу и МАЧУ невернике у земљи краљевства му…“
Из Житија Светог Симеона Мироточивог написаног руком његовог сина Светог Саве
https://m.facebook.com/kartografijaD/photos/a.1114527215262907/1217579768290984/?type=3
Hristos sa mačem, Visoki Dečani
Друго је Христос са мачем, ријетка, ако не и јединствена представа у цијелом Православљу са чисто духовним значењем силе Божије спасавајуће благодатне силе која као двосјекли мач продире у човјекову нутрину и саставе са зглобовима… Немања је у овом историјском тренутку морао Крстом Христовим закрштавати Српску земљу искрај Београда до мора Сињега!
Nemanja je morao oslobađati srpsku zemlju, i stvarati srpsku državu, i to nije činio krstom.
Ne prdi! Ti znas bolje a ni kokosinjac nisi napravio!
Тада се, неупућена и лицемјерна јевроатлантска сека Персо, све у Европи и на бијелом свијету рјешавало огњем и мачем, како нам свједоче и енглески и њемачки и француски краљеви и сам папа римски са својим крижарима. Прикљештавани са сваке стране, и охолим Новим Римом (Византијским царством)и обијесним папским Римом који су их хтјели претопити и језички и биолошки угурати у своје римске и ромејске калупе, а често угрожавани и унутар саме своје земље од стране својих гркомана и латинских превјерица, који су пријетили да разоре државу, Срби у самоодбрани просто нијесу били изузетак.. Од странаца који су у доба мира дјеловали међу поткупљивима митом и завјерама, радећи не само о глави народу него и о спасењу душа људских у интересу свога милитантног инославља, што је била припрема за огањ и мач којим су се потом странци на њих сручивали, Срби православни на челу са својим владарима морали су се бранити огњем и мачем. И потом у историји увијек су тако бранили своју праву вјеру и своју слободу коју су им освајачи настојали отети. У доба мира и духовног и материјалног процвата мачеви су им мировали бранили су се искључиво духовном светосавском провјетом и кријепили примјером својих благочастивих предака. О огњу и мачу којим нас тероришу читв 20 вијек јевроатлантске мецене оваквих плаћеника и злобника, који истржу из контекста, духовног и историјског, ријечи православних животописаца у жељи да унизе и искомпромитују светосавље, не треба ни говорити.
Haha, pravoslavni Srbi tada? Pa druže Sv.Sava je prvi pravoslavni Srbin, dok je Stefan Nemanja kršten prvo u katoličkoj Crkvi. Da je Sv. Sava u današnje doba to uradio rekli bi da je „prodao vjeru za večeru“. Čuš grkomani, pa šta je bio Sv. Sava nego grkoman
Стевице, што се мећеш у ствари које не познајеш? Прво и основно крст у руци на споменицима може да држи само личност која је била мисионар, која је покрстила неки народ или неку територију. Срби су покрштени прије Немање пет вјекова, заправо чим су дошли на простор ондашње Византије. Друго, Стевице, Немања је био изузетан ратник иза којег је на стотине битака, а постао је монах у дубокој старости тако да му је мач много ближи. Уосталом да си Стевице читао средњевјековне списе о њему, које су у првом реду написали његови синови знао би да су га и они доживљавали као ратника. Тако Стевице, кад буде ријеч о квотама и кладионицама бићеш релевантно лице за тражење мишљења, али кад је наука и струка у питању ја сам ипак особа којој треба да се обратиш.
Црна ноћи, ти си, што се Стевовог писања тиче, сасвим промашила тему. Ето деси се и „науци и струци“, којима велиш да припадаш, да омаши. Уосталом, да ти истински као православац познајеш средњовјековну српску књижевност ти би, ноћи, знала да су и сами Свети синови Немањини највећом заслугом свога оца сматрали не његове политичке успјехе, него крстоносну одбрану своје Цркве и праве вјере од крстоборних и духоборних јереси. Стеван Првовјенчани, потоњи преподобни Симон монах, пореди свога Светог оца са Светим пророком Илијом, који „уста на бестидне свештенике јеврејске“, казујући да тако и Немања са праввјерним јерархом и свештенством правовјерним раскринка безбожје „законопреступника“ у својој земљи и даде их строгим казнама казнити, а праву вјеру „свечано утврди“ и „људе своје у њој, уразумљењем срдаца њихових“.И Теодосије и Доментијан и Св. Симеона, као и Св. Саву, славе као „оне чијим се трудом од мрачних обмана јереси ослободисмо и, крстећи се Трисијаном Свјетлошћу Божанства, просвијетлисмо и удостојени бисмо да се чедима Божијим назовемо, да бивамо и зовемо се… а не незнабошци као некад“. И још: „Преко вас, Симеоне и Саво, безбожне службе код нас уништене бијаху и непријазник ђаво, од нас некада хваљени, сада, потврђен снагом Крста, осрамоћеним и униженим од вас показа се!“
Полакоте, „науко и струко“, није ни Свети кнез Владимир Кијевски лично крштавао Русе, па се изображава са крстом. Мало ти више свјетлости познања и смјерности не би било на одмет, блага ноћи! Види мало
Умјетник има своје разлоге – ипак, ни издалека само умјетничке у конципирању и финализацији свога дјела, него и политичке, али као можда и пресудне финансијске да се, чак и насупрот својим убјеђењима, приклони рјешењу које преферира наручилац. У интервјуу датом пре неки дан РТСу рекао је јасно и гласно да је био изненађен захтјевом да у руци Стефану Немањи не буде Крст него мач.Очито под нечијим ванумјетничким притиском и из Београда и из саме Русије, вјероватно разцрквењених људи типа оних који су нашој дјеци на Косову честитали Савиндан поклонима са сликом дједа Мраза, Рукавишњиков вјешто , у рукавицама, да се не упрља нашом подлошћу и глупошћу, пребацује тежиште на небитну ствар – да до промјене није дошло у посљедњем тренутку него на почетку. Једино битно је то што је до промјене уопште дошло и што је политичко плиткоумље наручилаца и неких консултаната извољело да једног православног Светитеља, владара који се одрекао престола и живот окончао као монах у молитвеним подвизима на Светој Гори, прикаже са исуканим и високо уздигнутим мачем, умјесто да у руци држи високо уздигнути Крст Христов којим би и данас благосиљао свој народ, а да му мач мирује о боку у корицама, присутан за случај потребе, а иначе умирен и једва примјетан.
Ja koja bolest u pojedinim na ovom portalu to nije normalno! Jeste sad on laze nema preca posla nego da laze i krije jer mu je neko prijetio. Jedino sto znate vi milogorci i sektasi da baljezgate sto nije krst pa nije jer necemo da vam kazemo a vi ste glupi da to shvatite.
To nije tacno
Rekao je da je gradska uprava trazila da ne bude krst kako je bilo predvidjeno da se ne bi uznemiravali investitori beograda na vodi
Srbija tone u satanizam i to se vidi iz aviona
Prica o demografiji a postavi lezbejku za premijera
Prica o vjeri a krst ne moze evecu u ruke
Lijepo je to sto vlada srbije finansira srpsku kucu ali treba reci istinu
Vajar je odbio da dodje na otvaranje spomenika
Ali bolje bilo sta nego kod nas na nemanjinoj obali tito
@А
Па немам шта додати. Апсолутно је све тачно.
Потписујем! Браво @А !
Sve tačno.Pozdrav iz žalosnog Beograda.
On se zamonasio pred kraj zivota….meni je ova skulptura prelijpa….i neka nam je sa srecom!
Ево и линка о усвојеном на конкурсу:
https://www.gradnja.rs/stefan-nemanja-skulpturu-trg-beograd