Маћехински однос Владе Црне Горе према Цетињској богословији
1 min read
отац Гојко Перовић
Навршило се 149 година од почетка наставе у Цетињској богословији – првој средњој школи у нововјековној Црној Гори.
„Нека нам је свима са срећом ова годишњица прве средње школе у нововјековној Црној Гори“, овом честитком је протојереј-ставрофор Гојко Перовић, ректор обновљене Богословије Светог Петра Цетињског почео интервјуу који је овим поводом дао за Радио „Светигора“.
Отац Гојко подсјећа на предисторију овог догађаја када су, још у вријеме Светог Петра Цетињског и Његошево вријеме, постојала настојања и планови да се отвори школа која би образовала будуће свештенике.
Иако историја не може баш да обради у којој мјери и каква је била та школа, при Цетињском манастиру је ипак постојало неко основно образовање, које је давало кандидате за свештеничку службу, гдје су се кандидати учили црквеном читању и појању у некој најкраћој мјери. Такву школу је похађао и сам Свети Петар Други Ловћенски Тајновидац прије свог одласка у Херцег Нови. Касније је Његош основао основне школе, али се увијек осјећала потреба за једном вишом школом од основне.
„Још 1863. године, заједно са херцеговачким архимандритом Нићифором (Дучићем), књаз Никола је основао привремену Богословију, која је радила само једну годину због недостатка финансијских средстава, али су сачувана нека документа везана за тај период њеног рада. Оснивању Богословије 1869. претходио је пут књаза Николе у Русију гдје је добио значајну материјалну помоћ од руског Двора за оснивање Цетињске богословије и ,,Ђевојачког института“ на Цетињу. Пракса, која и до данас постоји у руским црквеним школама налаже да се оснива посебна школа за будуће свештенике, а да у близини буду и регентске школе (школе за диригентице). Њихова основна намјена је да се у близини Светиње васпитавају и будући свештеници и дјевојке по свим црквеним и интернатским правилима, како би сјутра свештеник, из те школе која је у близини, могао себи да изабере попадију и да са њом формира црквени брак„, истиче отац Гојко.
Подсјећа да је ова школа једно вријеме радила као Богословија, па као богословско-учитељска школа, која је имала неке системске везе и са цетињском гимназијом, која је основана двадесетак година после тога и тако је дочекала почетак Првог свјетског рата, када је њен рад и престао.
„Свој рад је поново 1921. године обновила и то први пут под именом Богословија Светог Петра Цетињског на предлог Митрополита Митрофана Бана, који се трудио да се школа обнови и да се врати у Биљарду, гдје је и прије била. Од 1921. до 1943. Богословија је радила у Биљарди. 1943. прекинула је свој рад јер су комунистичке власти забраниле њену обнову после 1945. Од тада до 1992. године нисмо имали Богословију на Цетињу, осим што је шездесетих-седамдесетих година радила монашка школа у манастиру Острог, која је била неки најкраћи могући систем по којем су обучавани монаси и будући свештенослужитељи за будућу службу„, каже отац Гојко, говорећи о историјату ове црквено-просветне установе.
Наглашава да је 1991. године митрополит Амфилохије (који је тада био на трону митрополита црногорско-приморских), када се десетак људи, међу којима и митрополит Данило (Дајковић), окупило да прослави 50. годишњицу матуре, инспирисан том годишњицом и сусретом, а на њихов предлог, упутио Светом Синоду предлог да се Богословија на Цетињу обнови. То се и догодило 1992. године.
„Цетињска Богословија је свој рад обновила као једна од богословија Српске православне цркве, каква је била и она из 1921. године. То је средња, петогодишња школа са интернатом. По нужди, рад школе је смјештен у згради Црквеног суда, који се налази иза Владиног дома на Цетињу, јер је Биљарда претворена у музеј и у њој није било могуће радити. Ова школа ради од 1992. године и изњедрила је преко двадесет генерација, око 400 свршених богословаца. Они су данас свештеници, професори, двојица ђака су архијереји, а још четворица професора су архијереји Српске православне цркве на све четири стране свијета. Један је бивши професор, владика Кирило, у Аргентини, а други ђак владика Силуан, у Аустралији„, подсјећа отац Гојко на значај овог духовног расадника.
Ректор Богословије каже да се у школи ради у условима који и нису баш примјерени.
„Школа је смјештена у црквеном суду а интернат је на другом крају града. Имамо једну монтажну кућу у којој се налази трпезарија Богословије. Иако то и нису баш најбољи услови, све то има и својих позитивних страна. Управо тако размјештена школа чини да цио овај град буде као један школски интернат, јер су ђаци, просто, принуђени да сваког дана шетају градом, нису затворени у четири зида као што је случај у другим школама ове врсте. Имамо тринаест професора и петнаест помоћних радника. Оно што ову школу чини успјешном и до сада квалитетном је чињеница да се читав њен живот одвија око ћивота Светог Петра Цетињског, велике светиње Цетињског манастира, манастирских богослужења. Немамо потребу, као неке градске богословије, да импровизујемо богослужбени живот, већ живо учествујемо у богослужењима, не само Цетињског манастира него и цијеле Митрополије„, каже отац Гојко Перовић.
Ове године у Цетињску Богословију уписано је десет ученика у први разред. У свим богословијама наше Цркве смањен је број ђака првака у односу, на примјер, на случај кад је Цетињска Богословија обновила свој рад 1992. и уписала седамдесет ђака и када је било година да броји и до 140 ученика.
„Сада имамо укупно 50 ученика, што је са педагошке стране чак и добро, с обзиром на овакав интернатски живот и на друге обавезе које ђак има. Тако се и ми професори више можемо посветити својим ђацима. Све ово ће бити и ствар неких других системских рјешења; да ли ће се богословије укључивати у школски систем државе у којој су и на који начин. Можда ће Богословија почети да пружа и неко шире образовање, као што је и био случај ове школе када је била богословско-учитељска школа из које су излазили, осим свештеника, и будући правници, историчари, наставници…Све у свему, спремни смо на све опције, пред нама је будућност. Имамо обучен професорски кадар и за неке друге планове и програме„, истиче ректор Перовић.
Иако је ово прва средња школа у Црној Гори, Цетињска богословија нема подршку државе.
„Нама не треба толико финансијска помоћ државе, мада наравно да би нам користила, колико је држави потребно да се понаша принципијелно. Ако помаже другу вјерску школу, школу Исламске заједнице, медресу у Тузима, онда би, на нивоу принципа, било логично да помаже и рад најстарије школе у Црној Гори. Молимо се Богу да се и те неке основне ствари посложе како треба„, закључује ректор Цетињске богословије.
Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:
Metoh, to ti je temelj koji bi najradije da sruši Crnu Goru. Da je na braniku srpstva to je tačno. Čak prije i više brani srpstvo od pravoslavlja. Srpstvo je na vrhu njihovog sistema vrijednosti. To nama ne treba i nije u skladu sa interesima Crne Gore.
Ne brani naša Crkva srpstvo nego Svetosavlje.
Neće biti da su hiljade toponima nazvanih po Sv.Savi u CG dobili imena tek poslije dvadesetih godina dvadesetog vijeka.
Vaš problem je što silujete istoriju i što se ovaj provizorijum ne može nazvati Crnom Gorom već Montenegro i što vi sa starom CG imate,taman,toliko zajedničkog koliko i zanzibarci.
Vi ste se kao ptice kukavice ugnijezdili u CG i poput parazita je iznutra jeli od 45-te na ovamo, imate kompleks ili krizu identiteta i kako nemate ništa svoje kradete naše.
Eto vam brate Štedimlije i Sekule,eto vam fašističke Italije i Dučea,eto vam i ustaških krvoloka pa se sa njima dičite i sokolite ali naše ostavite.
Htjeli ste istjerati Srbina iz sebe pa ste napravili rugalicu,mislite za Mila da je Bog,a ne znate da će sutra postati i Bantu crnac samo da spasi guzicu.
Hoćete srpske Crkve koje su Nemanjići pravili,pa da opet u njih goveda zatvarate,bezbožnici.
Koliko vas je možete svi pod jednu šljivu stati i nedavno se vidjelo koliko vas cjene u svijetu,taman toliko da vas čovjek gurne u stranu, a pri tom da vas i ne pogleda kao crvljiv krompir.
Nas Srba i kad više ne bude,bićemo za vas i vašu otpadničku braću,veličina koju vi nikada nećete dostići,zbog toga nas samo i možete mrziti ali to i jeste odlika malih i jadnih,da mrze i seru u lonac iz kojeg su jeli.
Zorane Djerkoviću – nema se u tvom komentaru s čime polemisati. Lavina besmislenih optužbi. Ali ako već govorimo o crkvi i Musoliniju, okupatorima treba da znaš da je vaš mitropolit , sveštenik SPC , učestvovao na Petrovdanskom saboru i da je bio kolaboracionista okupatora. Ako ne znaš ime mogu i da te o tome obavjestim.
A ko si ti da bih ja sa tobom polemisao,nazvao si se cg.Betovenom i očekuješ da te neko uzme za ozbiljno,hajde molim te,uozbilji se.
Српска црква у Ценој Гори је темељ Црне Горе и увек на бранику легитимне Црне Горе и српства. Велико поштовање за оца Гојка Перовића.
Anonimni – I vi bi bili cipiripi crkva samo da vam se oduzmu crnogorske svetinje.
Ali Ci Piripi Crkva je osnovana tek 1993. godine. SPC i njena Mitropolija su mnogo starije tako da nisu mogle oduzeti CPC-u ništa. Može biti samo obrnuto, što se hvala Bogu nikada neće dogoditi, jer većinska Crna Gora ne želi ništa sa sektašima i raspopima.
Može oduzeti država. To i jeste njeno.
Crkva srba MCP/SPC ne može imati kontinuitet sa Pravoslavnom crkvom Petrovića jer je ista protivno Ustavu CPC pod srpskom okupacijom utopljena u SPC koja je nastala 1920 kao posljedica stvaranja KSHS !
Kako danas ne postoji ta tvorevina KSHS , nego se narod crnogorski oslobodio ropstva i povratio nezavisnost , došlo je vrijeme da se vrati autokefalnost našoj pravoslavnoj crkvi , i naravno naša crkvena imovina koju je srpska crkva raznim malverzacijama prevela na sebe !
Ako mislite da ce crkve i manastiri koje su radili naši predci i crnogorski vladari biti u rukama srba onda se grdno varate , svoje oteto ćemo vratiti !
Vratićete,vratiti,sigurno!
Što bi naš narod rekao“babi se snilo što joj bilo milo“.
Bog sve vidi pa i ove montenegrinske budale koje slijede prokletnika!
Sanjajte Montenegrini, treba imati hrabrosti,vi samo znate ovako iza grma,miševski,kako kukavice samo i umiju.
Za Milo Dj
Imas baraku pa se u njoj moli,pa ako ste u pravu Bog ce pomoci u to budi siguran,a ako nijeste tesko, pa taman da idete u Jerusalim.To je vjera za nju treba stradati i noj treba davati,a vi umislili da je to banka ,pa kad vi se cefene ubijate svetenike,serete u crkve i Boga ste sahranjivali,i sada vi ste naslednic,daj ne balavi,a ako vec balavite umjesto epitrahilja stavite portiklicu i vi kao navodnji vjernici i Mirhas kao neki novi Savanarola?
Odgovor tipicnog Sedmobatoljonca ususkanog u Amfilohijeve mantije.
Sjajni o.Gojko. On treba to da preuzme i odvede nas do autokefalnosti.
Sjajni o. Gojko!
U vezi „maćehinskog odnosa Vlade“ , pa zašto bi Crnogorska Vlada finansirala tuđu srpsku crkvu ?
Nezavisna država=autokefalna pravoslavna crkva !!
Zašto se vi iz SPC-a hvatate u kontinuitet sa Pravoslavnom crkvom u vrijeme Petrovića kada nikakve sličnosti sa njom nemate ?
Sad priča o vama u kontekstu sv.Petra Cetinjskog i kralja Nikole je smiješna jer MCP nije crkva Petrovića nego okupacijom nametnuto stanje od 1920 !
Ali , srećom , sve nam se otvorilo da vratimo autokefalnost i svoje otete svetinje .
A zašto je većina Crnogoraca bila za bjelaše?
Zašto većina Crnogoraca ima poverenja u SPC, a ne u CiPiripi Crkvu? Zašto je CiPiripi Crkva poslednja institucija od poverenja kod građana Crne Gore?
Mitropolija crnogorsko-primorska je duhovna naslednica Cetinjske mitropolije. Svi sveštenici Cetinjske mitropolije su se mirno i svojevoljno priključili Srpskoj Pravoslavnoj Crkvi. Misliš da su danas živi da bi želeli da imaju bilo šta sa ovim malim NVO društvom raščinjenih popova?
Da napomenem da su Balšići i Crnojevići priznavali i slavili Nemanjiće kao svece, što današnja CPC odbija. Crkveni kalendar Crnojevića od pre više od 500 godina je isti kao današnji kalendar SPC-a.
Oni su delili duhovne vrednosti sa SPC-om, a ne sa CPC-om.
Kome da „vrnemo“ svetinje? Vama dukljokomunistima koji ste ih koristili kao štale za goveda? Bogopsovaču Jevremu Brkoviću da „vrnemo“ Ostrog? Da „vrnemo“ svetinje Stevu Vučiniću, koji je pravoslavne vjernike podrugljivo nazvao bogomoljcima koji vjeruju u ljekovite leševe, vrijeđajući time direktno sv. Vasilija, u kojeg vjeruje velika većina pravoslavaca u CG, kojeg čak poštuju i katolici i jedan dio muslimana?
Vi dukljani imate vaše „svetinje“. Imate Spomenik neznanom junaku, imate Kuću cvijeća, imate Meštrovićev mauzolej koji ste izgradili na ruševinama Njegoševe kapele. Imate Brozove i Pijadine biste. To je vaša religija. I te vaše svetinje niko neće dirati. Niko ne brani Mirašu i Stevu da drže „liturgiju“ tamo, zajedno sa svojim „vjernim“ narodom.
Milo, kad si tako religiozan, reci nam jesi li predan postu i molitvi i ideš li redovno na liturgiju, ispovjed, pričest i sabranje? Ili dižeš ovoliku buku jer si nasljedni bogoborac protiv pravoslavlja i bi da uvedeš državnu „crkvu“?