Маргинални мученици

Пише: Теодосије

Читам јуче на порталу ИН4С – неки човјек са презименом Вујисић са високо уздигнутом фотографијом самог господара (у ноћи ,,побједе“ или митинга) најављује нову ,,Олују“ против православља, сада не у Хрватској, него у баш усред већински православне Црне Горе.

Далеко било да је то било каква реална опасност, али је сликовита. Показује да поменути припада једној врсти зависника од Миловог апсолутизма (тако често, скоро већинског у ДПС популацији), коју бих назвао зависност очекивања или болест чекања.

То је она врста патологије гдје анонимни аплаудирају краљу, користе ове обреде ,,славља“ за успостављање контакта или ,,предаје писама“ као својеврсног типа политичке трговине засноване на размјени услуга, у којој рецимо неки Вујисић Мила ,,воли више од свих“ и за то добија или очекује одговарајућу награду у послу, напредовању или материјалној помоћи.

Чак ако неки такав морални мученик и не добије ништа њему ће бити довољна ова фотографија са газдом да би уплашеним локалним чуварима Миловог трона показао лично непоновљиву, праву блискост са Шефом, која ове промјенљиве и маргиналне појединце оставља без иједног аргумента којим би одбили све захтјевнија очекивања овог ритуалног љубитеља Милове самовладавине.

Суштина Милове моћи се баш у цјелини показује у овој демократији трговине као размјени ,,повјерења“, у којој што бучније изговарање његовог имена на јавним скуповима, ритуална костимографија у црногорској ношњи и историјско фотографисање у данима ,,прелома“ – има своју цијену коју ови политички паћеници са периферије Никшића или Подгорице не успијевају увијек да наплате.

Заборави се на њих јер долазе нови, а њихова зараженост Милом чини их кужним за сваког слодољубивог и здравог човјека.

Мило не стигне или одбије да их у свему ,,задовољи“ јер се уметну посредници који ,,наплате“ своје услуге лишавајући овог бучног и заведеног човјека из масе било какве очекиване награде.

Упркос свему, Мило је увијек водио рачуна да овом политичком плебсу благовремено пошаље неки знак његове захвалности, дар ,,искреног уважавања“ њихове жртве у његовој ,,величанственој побједи“.

Не, не мислим да ријеч о простој куповини гласова, како често опозициони прваци знају рећи, јер новцем можете много – али не све.

Овдје је ријеч о плаћеном ритуалу учествовања у метафизичкој одбрани Црне Горе којом се гријех продаје својег ја трансферише у симболичку побједу над ,,страним непријатељем“ и тако покуша одбранити образ од просте и биједне продаје Миловим гласницима порука, новца и услуга.

Ово је вирус који држи на власт Мила и његову фамилију. То треба сви да знају и да почну са превентивом и лијечењем као што се социјалном дистанцом бранимо од Ковида 19.

Можда ћемо ускоро побиједити корону, али ако на власти остане овај други вирус зависности од господара Црне Горе ће дуго и несагледиво трагично остати у карантину Милових обмана и аутократије.

Прочитајте још:

Државни непријатељ – Тамјан

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: