Марић: Слобода окупљања, као основа демократског друштва, мора се заштитити

Центар за грађанске слободе ЦЕГАС, поднио је Уставном суду Црне Горе Иницијативу за оцјену уставности Закона о заштитити становништва од заразних болести, члан 54, став 1, тачка 1 и члан 55, став 1, тачка 4.

У члану 54 Закона о заштити становништва од заразних болести, прописује се да Министарство, на предлог Института, може да нареди, забрану окупљања на јавним мјестима. А чланом 55, прописује да ради спрјечавања уношења заразних болести у земљу, сузбијања и спрјечавања преношења у друге земље, Министарство, на предлог Института, може да нареди мјере за заштиту становништва од заразних болести, па између осталих мјера и забрану окупљања становништва у затвореним и на отвореним јавним мјестима.
ЦЕГАС, како су истакли  подржава све здравствене мјере неопходне за спријечавање ширења корона вируса, али све те мјере је неопходно и могуће спроводити у складу са Уставом Црне Горе.
Иницијатива коју је поднио ЦЕГАС, кршење Устава види на начин да, са становишта слободе мирног окупљања се не ради о привременом ограничењу слободе окупљања, већ о забрани ( укидања у цјелости) права на мирно окупљање.
Подсјећамо да Устав Црне Горе у члану 52 прописује:
‘’Јемчи се слобода мирног окупљања, без одобрења, уз претходну пријаву надлежном органу.
Слобода окупљања може се привремено ограничити одлуком надлежног органа ради спречавања нереда или вршења кривичног дјела, угрожавања здравља, морала или ради безбиједности људи и имовине, у складу са законом.’’
Из уставне одредбе јасно произилази овлашћење надлежног органа (Министарство здравља) да су у складу за законом (оспорени Закон) из разлога очувања здравља, може само привремено ограничити слободу окупљања.
Наредбама Министарства здравља у складу са овлашћењем из нападнуте одредбе слобода окупљања је привремено била суспендована (укинута), што би се могло поновити у случају да предметни чалн остане на снази.
Устав Црне Горе кроз одредбе члана 24 и 25 ближе уређује ову материју и омогућава привремену суспензију одређених људских права и слобода гарантованих уставом, међу којима се налази и слобода окупљања.
Међутим, да би суспензија била уставно–правно дозвољена Устав Црне Горе прописује посебне околности, односно проглашено ратно или ванредно стање. Проглашење ратног или ванредног стања отвара простор да се уђе у поље ограничења људских права, па све до њихове привремене суспензије и уредбама са законском снагом (чиме се задовољава норма из члана 52 – ‘’у складу са законом’’).
Члан 101 Устава прописује да Влада може, за вријеме ратног или ванредног стања, доносити уредбе са законском снагом, ако Скупштина није у могућности да се састане. Влада је дужна да уредбе са законском снагом поднесе Скупштини на потврђивање чим Скупшина буде у могућности да се састане.

Дакле, привремена суспензија људског права и слободе (укључујући и слободу окупљања) уставно–правно је дозвољена само за вријеме ратног или ванредног стања и то законом или уредбом са законском снагом.
Отварање могућности да се слобода окупљања привремено суспендује у току трајања ванредне ситуације ( институт који Устав Црне Горе не познаје) подзаконским актом (Наредбама Министарства здравља) које отвара оспорена одредба је директно у супротности са Уставом Црне Горе ( чланови 24, 25 и 52 ).
Иницијатива је настала као плод анализе у оквиру пројекта „Слобода окупљња између локалне самоуправе и Устава Црне Горе“, који је подржан кроз Програм малих грантова у оквиру пројекта Окупљања за људска права: „Слобода јавне ријечи у јавном простору“, који спроводи Институт алтернатива у партнерству са Акцијом за људска права, а подржава Европска унија.
Сви производи и резултати пројекта су искључива одговорност Центра за грађанске слободе-ЦЕГАС, и ни на који начин не одражавају ставове Европске уније и Института алтернатива, закључује се у саопштењу које потписује Борис Марић, извршни директор Цегаса.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: