Марко Милачић: Атомска слобода
1 min read
Пише: Марко Милачић
То је вриштеће лицемјерје: сав „демократски“ свијет згрожен је сјевернокорејском нуклеарном пробом; Вашингтон је подигао сву своју пропаганду, јер је Сјеверна Кореја, на територији своје земље, испробала хидрогенску бомбу; наследник мајора совјетске армије Ким Ил Сунга, Ким Џонг Ун, је, диктирају, лице зла. И тако редом, знате, уосталом, како иде та спирала лажи.
То раде они – са мотором те машине у Вашингтону – баш они, који су милитаризовали планету, изградили око 1000 војних база ван своје територије, након другог рата окупирали десетине држава, уништили таман толико, побили стотине хиљада цивила, стигнувши у томе и до наших крајева, а што се тиче нуклеарног наоружања – сами започели ту канибалистичку трку, опаливши, попут хица на почетку спринта, двије атомске бомбе, у Хирошими и Нагасакију, када су побили више од стотињу хиљада људи, у пар дана.
Кажу на Си-Ен-Ену и то да је ова нуклеарка из Пјонгјанга пет пута снажнија од оне из Хирошиме, таман колико пута су јој више медијске пажње посветили од оних, својих, у свих ових претходних седам деценија од када су бачене. Нема везе што ова није убила никог, а она спржила све пред собом: од пацова у канализацији, до дјетета у пеленама.
То раде они, Амери, који су педесетих година прошлог вијека, током рата на корејском полуострву, на простор Сјеверне Кореје, пазите сада, бацили више од 600.000 тона бомби и више од 30.000 тона напалма! Пореđења ради: током читавог Другог рата на простору цијелог Пацифика бачено је мање бомби. Е, ти, баш ти, нас сада упозоравају да смо на ивици катаклизме.
Од стране кога? Сјеверне Кореје, која нема војну базу ван своје територије; која не ратује; која не „демократизује“ авганистане, либије, ираке, сирије, нас; која не убија цивиле по планети; која никада није убила нити једног јединог човјека нуклеарним наоружањем; која, ријечју, не дира никог!
Али – и због тога ова лицемјерна драма „моралних фундаменталиста“ – Сјеверна Кореја жели да буде суверена и своја. То је смртни гријех и јерес за који се губи глава и разарају државе и народи. Одлично зна Пјонгјанг да си без нуклеарног наоружања – ако нијеси превише велик – само плијен и да ће ти судбина највјероватније бити као Моамеру Гадафију од Либије. Да је имао атомску бомбу, Триполи и све око њега данас не би било уништено, а Пуковник би био жив и здрав.
Зато – ако већ не можемо зауставити нуклеарно наоружавање; а морали би – онда постаје разумљива, ако не и симпатична, чињеница да такву врсту оружја немају само они који шире пакао рата по свијету – Вашингон и НАТО – већи и они који нијесу дио те дружине геополитичког зла, трудећи се да се, како знају и умију, од тудје атомске бомбе спасу – својом.
(Извор: Фејсбук-профил аутора)
Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:
Ljudi, lancana reakcija je nabuloza.
Tako nesto ne postoji, niti moze postojati.
Evo da malo „crtam“ da bi shvatili.
Sta je to lancana reakcija?
To je kada se jedam atom iscijepa na dva djela, pa se onda ona dva atoma ispcijepaju na cetiri atoma, pa onda ona cetiri na sesnajest atoma i sve tako do neke kriticne tacke, koja je takodje nabuloza.
Prilikom svakog navodnog cijepanja atoma oslobadja se energija.
Recimo kada dodje do eksplozije oslobadja se energija od milion kilotona.
A sta se desava u lancanoj rekaciji neposredno prije te tacke, kada dolazi do eksplozije.
Energija oslobodjena u lancanim reakcijama prije takcke eksplozije bi dovale do topljenja metala.
Tako vi u nuklearnim elektranama, prilikom nekog kvara mnozete imati samo oslobadjanje toplote a nikakko ne nuklearnu eksploziju.
Nuklearna eksplozija je LAZ, nikada nigdje nije eksplodirala nikakva atomska bomba.
U Hirosimi je bilo tepih bombardovanje napal bombama, isto kao i u Nagasakiju.
SVE nuklearne probe su bile blef.
Tako, niti Rusi, niti Amerikaqnci, niti ovaj mali defektni iz Koreje imaju atomsku bombu.
Takodje nikakvi seteliti ne postoje, kao sto ne postoji rotirajuca zemlja.
To su sve budalastine, koje su kabalisti protuirili kao nauku.
Izvinite, ali smijesno mi je gledati vas kako se palite na bombu malog i defektnog Korejanca.
Uostalom, kod toliko setelita u vazduhu, nigdje niko ne snimi ni jednu pecurku iznad Koreje.
Pa sto rade ti silni seteliti, majka mu stara?
Ovom ispted mene jedno pitanje po cwmu je koreanac diktator a ovi zapadnjaci demokrate. Ovi sto unistavajunarode i drzave koje ne ispunjavaju njihove ciljeve.E briga je Njih za demokratiju taman kao i Kima.samo uz sebe imaju masineriju da prikazu ono sto oni zele .E moj prijatelju sitan je Kim i slicni Kimcici kakva opasnost prijeti cijeloj planeti od ovih drugih. I tu se slazem sa Markom od njih se mozes odbraniti samo ako imas dovoljno mocno oruzje koje moze da dopre do njh a o demoktatiji i ljudskim pravima nrk guslaju nedje drugo.Mi smo dobro to osjetili.Isporucili su nas mafiji i jos nas ubjedjuju da je to odlicno i najbolje za nas.E jada i bijede od ovih jadova koji tome aplaudiraju a nemaju gaca naguzici a usta im puna demokratije .piii
„…Вашингтон је подигао сву своју пропаганду, јер је Сјеверна Кореја, на територији своје земље, испробала хидрогенску бомбу…“
Zanimljivo. Drzava kojom upravlja manijakalni diktator i masovni ubica vlastitog naroda, testirala je bombu razorne snage na svojoj teritoriji, dakle, mozemo da budemo mirni – Sjeverna Koreja planira da je upotrijebi na teritoriji Sjeverne Koreje.
U slucaju da Sjeverna Koreja, ipak, planira da je upotrijebi i na teritoriji neke druge drzave, medjunarodna zajednica bi, prvo, trebalo da poslusa Marka, i saceka da to Sjeverna Koreja oficijelno uradi – kako bi bili sigurni da ce to Sjeverna Koreja da uradi.
Bravo ti ga, nana.
наша прича
Splav meduze
https://www.youtube.com/watch?v=s-rAcuGt1R0
Вучета, брате, има јаче бомбе,… ево овако
оваква прича је и руска, неколико десетина година раније, садржајно и суштински
коментар је Душана Буковића, пренесен део текста,
…“Приредио: Душан Буковић
Имајући у виду да су западно-европски и амерички империјалисти- тријалисти ујармили Брозову велкикохрватску, интермаријумску, троцкистичку, бундистичко-бољшевичку, комунистичко-фашистичку и национал-социјалистичку парамилитарну диверзантску клику у Југославији у спровођењу антисрбског и антиправославног пројекта прекo извесних србских ренегата и полтрона, заглупљених бечко-берлинских марксиста баљезгара. Узгред бисмо цитирали чланак који је објављен под насловом “Социјални састав комунистичке владајуће клике…” , који то најбоље осветљава. Чланак у целости гласи…
СОЦИЈАЛНИ САСТАВ КОМУНИСТИЧКЕ ВЛАДАЈУЋЕ КЛИКЕ – КО ЈЕ НАЈВИШЕ ДОПРИНЕО БОЉШЕВИЗИРАЊУ ЈУГОСЛАВИЈЕ И КО ДАНАС ЊОМЕ ВЛАДА?
I.
Да је Југословенски комунистички покрет и грађански рат 1941-1945 базирао своје битисање и црпео своју снагу према учењу комунистичких теоретичара на широким слојевима пролетаризованог радништва и његовог савезника пауперизоване сеоске сиротиње, он никада не би могао извести тако звану “социјалистичку револуцију” у нашој земљи. Још мање би могао довести на власт данашњу владајућу комунистичку клику, која с правим радништвом или сељаштвом нити је икада имала нити данас има ма какве практичне везе. Ниједна револуција кроз историју света не може се похвалити својим специјалним феноменима и парадоксима као тако звана Југословенска комунистичка “народно-ослободилачка борба” и револуција.
За познаваоце нашег комунистичког феномена и парадокса није тајна да су се на челу КПЈ још од њеног оснивања 1919 налазили или однарођени интелектуалци к а о професори др. Сима Марковић, Мика Тодоровић, Љуба Радовановић, Душан Ђорђевић, лекари др. Вукашин Марковић, др. Цетковић, др. Сима Милошевић, др. Павле Грегорић, адвокати др. Рајко Јовановић, Славко Мијатовић, др. Владимир Бакарићц, економиста и правник Борис Кидрич и други. Или међународни професионални и школовани агенти Коминтерне типа Мартиновића-Шварца, Јосипа Цижинског (Милана Горкића), Јосипа Броза (Тита), Адолфа Мука, Алексе Беблера, Пержихова Воранеца (Ловра Кухара) и других. Руководиоци из редова професионалних радника који би постајали професионални револуционари као Филип Филиповић, Ђура Д Ђаковић, Никола Хећимовић, Лека Ранковић, могу се на прсте избројити. Главни руководеци и интелектуални слој чинили су синови богатих трговаца, индустријалаца и банкара, министара, ђенерала, професора универзитета и државних функционера, велепоседника, пензионера и рентијера. Правих радника и синова сеоске и градске сиротиње било је мало. И уколико их је било они су пред конкуренцијом ових првих тешко долазили на руководеће положаје. А да би парадох био још већи, они су и пре рата и за време грађанског рата били у великом броју с друге стране барикаде. Узело би нам много времена и простора ако би покушали да објаснимо овај наш југословенски комунистички феномен. Он је толико парадоксалан, нелогичан и просто невероватан да га је врло тешко и објаснити.
Ако је тачно казано да су многе револуције појеле своју децу, за наш пример могли би казати да су деца појела револуцију. За наш комунистички руководећи слој састављен углавном од недошколованих снобова, дегенерика, авантуриста, каријераша и друштвених отпадника, могло би се рећи да се је од вечито прогоњеног вука или пса луталице какав би он требао бити по догмама комунистичким, претворио у умиљато перфидно јагње које је три мајке сисало. Пре рата уживао све погодности владајућих режима утицајних отаца, за време рата играњем на све карте користило како окупаторску тако и западно-савезничку помоћ и сарадњу, да би после рата пировали у плодовима револуције, изборне, организоване и монополисане од њих и за њих. Многобројни примери најречитије ће документовати наша излагања и којима неће бити потребни никакви други коментари.
Милован Ђилас је син богатог пензионисаног мајора и земљопоседника, Коча Поповић, потиче из познате трговачке породице, Борис Кидрич је син словеначког професора универзитета Франца Кидрича, Иво-Лола Рибар, народни херој и организатор целокупне комунистичке омладине је син др. Ивана Рибара – Фишера, председника Уставотворне скупштине и богатог адвоката, Марко Ристић, унук српског државника, Ђуро и Олга Нинчић су деца др. Момчила Нинчића, Мелентије Поповић, син имућног протојереја из Црне Траве, Филип Филиповић и Предраг Вијоровић (организатор ударних терористичких тројки у Београду) су ђенералски синови. Бора Симовић, комунистицки дипломата син је денерала Душана Симовића, Бранко и Гордана Михаиловић су деца поч. ђенерала Драже Михаиловица. Драгче – Драган Павловић благајник Црвене помоћи син трговца и милионера Павловића власника фирме Марко Вулетић, Гавриловић и к о м п., Ратомир Беловић организатор шпанских добровољаца син је београдског трговца и председника боградске трговачке омладине Николе Беловића, др. Мирко Сарделић, садањи комунистички министар на страни син је државног саветника др. Рудолфа Сарделића, Славко Фејић, министар на страни син је реис-улеме Фејића, Душан Тривановић бивши уредник “Борбе”, син је школског надзорника Тривановића, сестриц пок. Адама Прибићевића, док је Светозарев син др.Стојан Прибићевић био један од шефова Титове пропаганду у САД. Синовац хероја Гаврила Принципа и син народног посланика Јова Принципа Слободан Принцип “Сељо”, погинуо је као организатор устанка у Босни и проглашен за народног хероја, Ђока Јовановић – Јарац комунистички књижевни критичар погинуо кao политком космајског партизанског одреда је пуковнички син а за време свих хапшења пре рата јавно се је позивао на своје даље сродничке везе с нашом владајућом кућом. Као комунистички агитатор био је хапшен још пре рата и Мирко Пламенац син Јована Пламенца бившег претседника владе. Организатори комунистичког устанка у срезу Пљевљанском били су инжињер Мирко Пејатовић, сестрић патријарха Варнаве и Даница Росић студенткиња медицине синовица великог патријарха. Народни херој Слободан Шкеровић, је син истакнутог политицара и педагога др. Николе Шкеровића. За време рата као комунистички организатор у Београду био је хапшен и адвокатски приправник Буковац, зет поч. Мише Трифуновића. Истакнути агитатор за рачун комуниста п р и југословенској избеглицкој влади у Лондону били су Бата Нешић, син поч. Љубе Нешића, бив. Југословенског министра на страни и Коен син др. Леона Коена, проф. медицинског факултета. Син угледног српског канађанског привредника Пера Булата Раде, активан је комунистички ђенерал мајор, члан комисије за атомску енергију и народни херој а кћерка Милка, народни посланик, народни херој и главни организатор женског антифашистичког покрета у Југославији. Комунистички књижевник др. Милош Савковић, потиче из имућне породице из Шумадије, исти је случај и са адвокатом Драгомиром Исаковићем, дугогодишњим агентом Коминтерне, који је син имучног проте Исаковића из села Бање, обадвојица ликвидирани од стране четника. Добривоје Радосављевић – Боби члан савезног Изврсног Већа и члан СК КПЈ је син богатог предратног официра и према комунистичким признањима најбогатијег човека у Источној Србији; Отмар Краечић, генерал пуковник, државни потсекретар за послове народне одбране потиче такође из добро ситуиране чиновничке породице; Иванка Ћуковић и сестра јој Оливера, организатори комунистичке омладине из Београда, деца су београдског трговца Раше Ћуковића; исти је случај и са децом београдског апотекара Свете Трајковића, чија је кћерка била љубавница Иве Лоле Рибара. Слободан Тузлић – “Бутум”, народни херој и сестра му Смиља студенткиња медицине су деца београдског дрварског трговца Љубомира Тузлића, Херцеговца пореклом. Родољуб Чолаковић потиче из буржоаске породице из Бјељине, Владимир Велебит, помоћник министра спољних послова и бивши амбасадор у Лондону син је ђенерала Љубомира Велебита. Аница Паскаљевић, организаторка комунистичке омладине у Крушевцу, кћерка је Зоје Паскаљевића, индустријалца из Крушевца. Др. Јаша Давичо, комунистички економиста потиче из трговачке породице из Београда, исти је случај и са Јашом Алмулијем, новинаром са београдског универзитета и уредником “Борбе”.
Ђорђевић Милутин, судија врховног суда (судио поч. Дражи Михаиловићу) и брат му Жива Ђорђевић инжињер, државни потсекретар у Извршном већу НР Србије, синови су богатог трговца из Крагујевца; др. Јован Ђорђевић, проф. универзитета и члан врховног савета, син је Светислава Ђорђевића начелника управе државних монопола, рез. потпуковника и носиоца Карађорђеве звезде с мачевима. Маријановић Филип, директор више привредних предузећа, син је Светозара Маријановића, трговца из Ужица; Марко Никезић, садашњи амбасадор у Сјед. Амр. Државама, син је имућног заступника америчких петролејских фирми Петра Никезића. Павићевић Мишо, секретар главног синдикалног савеза и дугогодишњи амбасадор син је имућног пензионисаног потпуковника Војина Павићевића из Пљеваља. Исти је случај и са инж. Велимиром Јакићем сином пензионисаног потпуковника Миљана Јакића из Пљеваља (Јакић је умро одмах после рата као народни херој).
Др. Ненад Парента лекар и сестра му Гордана, архитект обадвоје ликвидирани за време рата као комунисти били су деца Милоша Паренте ректора задарске богословије. …“
https://stanjestvari.com/2017/05/13/tito-nije-imao-moc-da-naruci-stratesko-bombardovanje/
Splav meduze
https://www.youtube.com/watch?v=HcLbV9JfltQ
Surova istina koju je Marko sažeto iznio. U prilog tome OBAVEZNO pogledajte šta kaže jedan ugledni američki filmski režiser i scenarista nosilac tri oskara, Amerikanac o spoljnoj politici svoje zemlje u samo dva minuta video zapisa
https://www.facebook.com/malagurski/videos/1449179871832026/
Milacicu, nuklearne bombe ne postoje.
Pogledaj ovaj film. https://www.youtube.com/watch?v=Td12DDlCUcw
Takodje, te informacije oiz satelita su takodje lazne, jer seteliti ne postoje.
A ne postoje, zato sto je zemlja ravna a ne nikakva rotirajuca kugla.
ravna ravna
I sunce je dukat zut
A mjesec je toka
a dzaba pišeš milačiću znaju sve to dobro ovi antlantisti i islamisti