Марксистичко-лењинистички поход на цивилазацију (II дио)

Пише: Лука Кешељевић

У јучашњем тексту почесмо са Лењином.

Да се вратимо самим коријенима марксистичке мисли, да се вроатимо Фојербаху (1804 – 1872). Послије Хегелове (рођен 1770.) смрти 1831. у Њемачкој ће његова филозофија бити доминантна чије су темељне црте д и ј а л е к т и к а и п а н л о г и з а м. У грубо говорећи, Хегелова филозофија је сумма суммарум не само класичне њемачке и нововековне, већ и свеколике филозофије, од својих јонских зачетака (Мала Азија). Много прије Хегела било је покушаја сабирања и стављања филозофске традиције у један живи организам, било је покушаја заснивања историје филозофије, али нико до тада није то успио да засвједочи на крајње консеквентан начин. Рекосмо да је темељна црта његовог учења панлогитам. Шта то значи? Поједностављено говорећи, ријеч је о томе да свијетом влада у м (на грчком ноус, на њемачком Wернуфт). На почетку античке епохе, грчки предсократлвски мислилац Анаксагора уводи појам у м а и због тога Аристотел за њега каже да је „тријезан међу пијанима“. Ум се, дакле, поима као оно прво, искон, начело из кога све остало проистиче. Касније, хришћанима су бројни појмови из грчког филозофског вокабулара послужили да своје догме рационално заснују. Тако они узимају појам Логоса, што је у преводу Бог – Творац, који се оваплоћује од Духа Светога и Марије Дјеве и постаје Бого-човјек, Месија који спасава човјечанство. Дакле, Логос као начело и Узрок који временски ствара творевину је такође Ум који влада творевином, односно свијетом.

Хегелов геније, приликом утемељења историје филозофије као филозофске а не историјске дисциплине увиђа да је у м „копча“ која која свијет држи у поретку, односно, јединство влада мноштвом и том мноштву не дозвољава да се створи хаос. Отуда мислилац уводи кованицу „лукавство ума“, јер ум жртвује многе пролазне категорије, као што су народи, владари, државе да би остварио своју сврху. Ум је, према томе, неприкосновено начело, али ипак суочено са бројним супротностима, које увијек надвлада и које му служе одржавању поретка. Ту, дакле, увиђамо сталну покретност, промјењивост, што је, заправо, идентично дијалектици, која је истовремено борба супротности, али и укидање супротности приликом њеног трансформисања у нове – више стадијуме. Тако је Хегелов еклектицизам (еклектицизам је када се од више филозофских система конституише нови систем) успио да из свих дотадашњих филозофских система извуче оно суштинско и уздигне их на виши ниво, па су тако дијалектика и панлогитам у међузависном односу. „Што је умско – то је збиљско“ ријечи су којима почиње „Филозофију права“. Није редослед случајан, ум влада свијетом, он развија збиљу и доводи је до сврхе.

Након Хегелове смрти, његова филозофија је наредну деценију била доминантна у Њемачкој. Међутим, убрзо се кружоци који су се називали л и ј е в о х е г е л о в ц и и
д е с н о г е г е л о в ц и почели да се разликују. Први су више баштинили дијалектику, а други саму њену садржину. Истакнути лијевохегеловци с били Лудвиг Фојербах и Карл Маркс (1818 -1883). Фојербах престаје бити хегеловац већ 1839, а Маркс већ раних четрдесетих година. Тих година долази до распада Хегелове школе и убрзо, „филозофски диктатор Њемачке“ у наредним деценијама на западној Европи ће бити „липсали пас“.

Фојербахов радикални раскид са Хегелом види се по потпуном одбацивању традиционалних вриједности. Раних четрдесетих година пише прве атеистичке списе, у првом реду „Предавања о суштини религије“. Све се то донекле може сагледати као обрачун са Хегелом. Хегелу он, прије свега, пребацује појмовни мистификацију стварности. По њему, умјесто кориштења конкретних појмова и односа, Хегел мистификује стварност разним појмовима из „Науке логике“. Да наведемо примјер човјека: „Ако од човјека одбациш оно, по коме је он човјек, то ми можеш без сваке тешкоће доказати, да он није човјек. А како што појам човјека, из из којег си одбацио д и ф ф е р е н т и а м
с п е ц и ф и ц а м човјека, није више појам о човјеку, већ о једном измишљеном бићу, какав је можда платонски човјек (…) тако није ни појам битка, из којег си избацио садржај битка, више појам битка.“ (Лудвиг Фојербах, „Избор из дјела“, прев. Вања Султић, Матица Хрватска, Загреб, 1956, стр. 28-29.). Фојербах, дакле, одбацује не само Хегелове закључке, већ он одбацује саму филозофску традицију, због мистификације конкретних појмова, какав је човјек, кога треба поставити на пиједестал, а целокупна „Хегелова је филозофија дакле кулминациона тачка спекулативно-систематске филозофије“ (Лудвиг Фојербах, „Избор из дјела“, стр. 26.).

Фојербах покушава да заснује једну радикалну антропологију (науку о човјеку), која неће, како то он мисли, маскирати човјекову суштину. У тој његовој антропологији више нема мјеста за религију, јер по њему, баш она баца сенку на човјекову суштину, а настаје из незнања, страха и егоцентризма. Бројни теисти би се, можда сложили са Фојербахом око прва два разлога, а око трећега сигурно не. Фојербах сматра да је човјек створио Бога по своме лику, а не да је Бог створио човјека по свом лику и подобију, како научава хришћанска теологија и антропологија. Ево мјеста које то потврђује: „Б о ж а н с к а б и т н и ј е н и ш т а д р у г о до људска бит и ли боље: б и т ч о в ј е к а, лишена ограда индивидуалног, т. ј. страног, телесног човјека, опредмећена, т. ј. п р о м а т р а н а к а о н е к а д р у г а с в о ј а о д њ е г а р а з л и ч и т а, б и т. Сва су о д р е ђ е њ а божанске бити зато одређење људске бити “ (Лудвиг Фојербах, „Избор из дјела“, стр.62.). Да према Фојербаху религија спутава човјека, потврђује и ова реченица: „Ч о в ј е к п о т в ђ у ј е у б о г у, о н о ш т о н и ј е ч е к о д с е б е.“ (Лудвиг Фојербах, „Избор из дјела“, стр. 74.) У људско поријекло религије, Фојербах нас уверава и реченицом: „Бог је његово (човјеково – прим. Л. К.) друго ја, његова друга изгубљена пословица, у б о г у с е о н у п о т п у њ у ј е; тек је он у богу п о т п у н и човјек.“ (Лудвиг Фојербах „Избор из дјела“ стр. 115.).

Читајте ЈОШ:

Марксистичко-лењинистички поход на цивилазацију (I дио)

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: