Марксистичко-лењинистички поход на цивилазацију (III дио)

Пише: Лука Кешељевић 

Настављамо са Фојербахом. Он Хегелову филозофију, као и филозофију у ширем смислу, доживљава као појашњење теологије: „Бит спекулативне филозофије није ништа друго, до р а ц и о н а л и з и р а н а, п р е д о ч е н а б и т б о г а. Спекулативна је филозофија и с т и н с к а, к о н з е к в е н т н а, у м с к а т е о л о г и ј а.“ ( Лудвиг Фојербах, „Избор из дјела“, стр. 138.). Његово идентификовање теологије и филозофије потврђују и следеће ријечи: „Бит теологије јесте т р а н с ц е н д е н т а л н а; изван човјека постављена је бит човјека. Бит Хегелове логике је т р а н с ц е н д е н т н о мишљење, мишљење човјека п о с т а в љ е н о и з в а н ч о в ј е к а. (Лудвиг Фојербах, „Избор из дјела“, стр. 119.).

Стога он за ново вријеме пропагира нову филозофију, која ће превладати заблуде које је баштинила теологија и спекулативна филозофија, која врхуни у Хегеловом систему. У спису „Начела филозофије будућности“ из 1843. жели да укине све анахронизме: „Задаћа новијег времена била је остварење и очовјелење Бога – п р е о б р а ж а ј и р а з р е ш е њ е т е о л о г и ј е у а н т р о п о л о г и ј у (наш курзив). (Лудвиг Фојербах, „Избор из дјела“ стр. 137.). Фојербах, дакле, сматра да традиционалне вриједности треба одбацити, јер оне не дају слободу човјеку и од религије, филозофије идеализма и самосвијести се окренути ка материјализму. Стога темељна црта његовог мишљења, као и мишљења Маркса и Енгелса, је с у п р о т н о с т п р е м а Х е г е л о в о ј ф и л о з о ф и ј и. Међутим, ако се човјеку одузму све духовне вриједности, о н д а о д т е
а н т р о п о л о г и ј е н е о с т а н и ш т а д о б и о л о г и ј а.

Фојербахова критика Хегела је темељ за Марксов систем мишљења. Он је учинио кључни отклон од идеализма, чине је учинио први корак ка материјализму. Стога се он сматра за с п о н у Хегела и Маркса. Већ четрдесетих година деветнајестог вијека Маркс напушта хегелијанство и наставља Фојербаховим стопама. Што се религије тиче, најпознатије је његово одређење да она „о п и ј у м народа“ (Карл Маркс , „Критика Хегела“, Издавачка радна организација“Рад“, Београд, 1980, стр. 238.).У спису „Прилог критици Хегелове филозофије права“ из 1844. закључује: „За Њемачку је к р и т и к а р е л и г и ј е у суштини завршена, а к р и т и к а р е л и г и ј е ј е
п р е т п о с т а в к а с в а к е к р и т и к е (наш курзив). (Карл Маркс, „Критика Хегела“, Издавачка радна организација „Рад“, Београд, 1980, стр.237.). Све и да религија није настала на односу човјека и Бога, дакле, све и да јесте само људска творевина, страховито је помислити колико би без ње цивилизација била сиромашна. Маркс индиректно признаје да је религија основ других вриједности које се налазе на удару његовог учења, које су мете удара материјализма. Скоро је свако чуо за Марксов спис „Тезе о Фојербаху“, које је Енгелс пронашао послије Марксове смрти и објавио. Много су индикативне ријечи: „Ствари које саме собом нису робе, напр. савест, част, итд., могу њихови власници изнети на пазар за новац, и тако својом ценом добити облик робе.“ (Карл Маркс, „Капитал – Критика политичке економије И-ИИИ“, прев. Моша Пијаде и Родољуб Чолаковић, БИГЗ, Београд, 1971, стр. 87.)

Свакако, вријеме је показало да религија, као и бројне друге цивилизацијске вриједности, о којима ће на наредним страницама бити ријечи, уопште нијесу превазиђене, како су сматрали претеча марксизма и његови следбеници, али ни то да Хегел је „липсали пас“. О актуелности његове филозофије је много вриједних страница написао и мислилац марксистичке провенијенције – покојни професор Милан Кангрга. Није Кангрга једини филозоф марксистичке оријентације који се кроз касније фазе све више приближавао Хегеловој филозофији. Ако је за Фојербаха, Маркса и Енгелса Хегелова филозофија превазиђена, зашто онда марксолози толику пажњу посвећују Хегелу и то баш категоријама за које Маркс и његови следбеници кажу да су превазиђене? Нека се одговор да сам од себе.

Идући Фојербаховим стопама, у „Прилогу критици Хегелове филозофије права“, Маркс тврди да спекулативна филозофија се не бави конкретним човјеком, него са је све сакривено под скутима надосјетилног мишљења: „Ако је само у Њемачкој била могућа спекулативна филозофија права, то апстрактно, надосјетилно м и ш љ е њ е о модерној држави, чија збиљност остаје онај свијет (…) исто тако њ е м а ч к а мисаона слика о модерној држави која апстрахира од з б и љ с к о г ч о в ј е к а била могућа само зато што и уколико дама савремена држава апстрахира од з б и љ с к о г ч о в ј е к а, или задовољава ц и ј е л о г човјека само на имагинаран начин.“ („Критика Хегела“, стр. 245.).

Издвојићемо неколико мјеста која говоре о о човјеку и његовој обичајнодти, па сами просудите да ли је Хегел конкретан или апстрактан. Ево шта мислилац говори о браку: „Што хоће мушкарац, што дјевојка? – Ова мужа; – онај жену. – Она та воли, зашто? Јер ће он постати њен муж, јер треба да је учини женом; – она треба да од њега као мужа добије своје достојанство, вриједност, радост, срећу као с у п р у г а – а та је да постаје жена (…) Мушкарац због веће тврдокорности, изван брака а/ дјеломице за њ још равнодушније, како стећи жену, -б / дјеломице – напротив, исто тако својеглавији, избирљивији“. (Г.В.Ф. Хегел, „Основне црте филозофије права“, „Веселин Маслеша“ – „Свјетлост“, Сарајево, 1989, стр. 292.). Да ли су ово спекулативне апстракције? Даље, Хегел увиђа да је брак скоро неопходна институција: „Код избора ради се о с р е ћ и читавог живота – Свакако – али одређење: срећу и несрећу дијелити- Управо б р а к т р е б а д а с т о ј и и з н а д с р е ћ е и н е с р е ћ е“ („Основне црте филозофије права“, стр. 292.). За Хегела је неодвојиво у питање нужност брака, иако је свјестан да ни он није савршен. На једној од следећих страница говори о имовини, приватној – разумије се. Данас би, вјероватно, неки рекли да је у питању конзервативан став: „Породицу, као правну особу, спрам других треба да заступа муж, као њена глава“ („Основне црте филозофије права“, стр. 304.).

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: