IN MEMORIAM: Преминуо српски пјесник Момир Војводић
1 min read
Данас је у Подгорици, у 75-ој години преминуо савремени српски пјесник Момир Војводић.
Рођен је у Ђаковици, а основно школовање завршио је у Горњој Морачи и у манастиру Морачи, гимназију похађао у Никшићу и Пећи, а студије југословенске и опште књижевности на Филолошком факултету у Београду. Радио је као професор српског језика и књижевности у средњим школама у Подгорици и био посланик у Скупштини Црне Горе и Народној скупштини СР Југославије.
Објавио је велики број књига пјесама и заступљен је у многим антологијама.
Трајна умјетничка вриједност
Ниједан српски пјесник није тако свеобухватно и ујметнички опјевао етноцид над српским народом у Црној Гори у другој половини прошлог и током прве деценије овог вијека, као Момир Војводић.
ИЗБЈЕГЛИЧКИ СОНЕТ
Хиљаду деветсто четрдесет прве
Бјежао сам, плачљив, на очевој руци
Са спаљеног прага, жељан хљебне мрве;
Урлале су воде и бијели вуци
На троме буљуке избјеглица тужних;
Уз руговске горе студ априлске кише
Читала је с лица стрављених и ружних:
Да се неће своме дому никад више
Вратити и кућне запалити ватре,
Ни пошто пепео разбратништва мине,
Ни онда кад вјетар стопе мржње затре;
Из шуме коју ми још чувају браћа,
Чим двокљуна муња с Проклетија сине,
Очева сјена ме родном прагу враћа.
Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:
Почивај у миру чика Момо. Поздрави ми тату.Твој Мачак
Почивај у миру Србине брате!
Каква изненадна тужна вијест у ово предпрољећно сунчано париско јутро!
Тешко је прихватити мисао да нашег Мома више нема.Знали смо се још од наших дјетињских дана од прије више од седамдесет љета у Морачи па кроз цио живот, водећи заједнички битке за Ловћен Његошев, за спас Мораче од потопа, за Косово…
Даровити пјесник разноврсног надахнућа који је црпио на најчистијим врелима српског језика, бриљантни бесједник, Момир Војводић је у великим искушењима кроз која је пролазио српски народ током последње четврт вијека, походио све српске земље од Крајине, преко Босне и Рашке до завичајне му Метохије од које се прошле јесени опростио, привијајући своју надахнуту, љековиту, духовиту ријеч на српске ране. И наравно његов глас није престајао да се ори против пошасти расрбљења Црне Горе.
Нека му је хвала и слава као и по једном Србину нашег доба!
Ријетки су људи, ријетки су Срби који су у мом срцу оставили трага као Момо! Нико ми ништа није рекао, вијест је дошла са неба, а знао сам да се нешто страшно спрема! Неки немир ме обузимао, сви смо ми на овоме свијету кратко, помишљао сам и на најмилије моје, а сада видим да је то Бог његову смрт мени наговјештавао! Ко ће те замјенити у нашим срцима, незамјељиви Момо? Не могу да га нађем, а утјеха ми је да неће дуго времена проћи и да ћемо се ускоро брацки загрлити.
Вјечнаја памјат и поштовање , чика Момиру , планини од српства и поштења.
Био је оличење српског страдалника који се никада није предао. Пјевао је душом заљубљеника родне Метохије и дјечачке Горње Мораче.
Хвалиће свима који су га познавали.
Бог да му души подари вјечни спокој.
Pocivaj u miru m brate SBINE
Светосавским вином причешћен, косовским божуром видан, драги чика
Момир ,,доморача“ у своју Морачу, да у њој оконча своје овоземаљске
путеве.
Прије неколико дана растали смо се као најрођенији, онако како смо се
увијек сретали и растајали – с пуно породичне љубави, са надом да ћемо
се још сретати и са новим пјесничким плановима. Изразио је жељу да
уређује моју нову књигу поезије… Ево, судбина то није дозволила!
Болна је помисао какав ће бити наш наредни ,,сусрет“.
Pocivaj u miru dobri i posteni Srbine
Од Бога му Царство Небеско, а од нас молитвени спомен!
„Српски пјевче славом овјенчани“
Куме, нека ти је блажено Рајско насеље. Почивај у миру, добри мој куме!
Слава сенатору Републике Српске, српском поету и угледном Морачанину!
Вјечна му слава и хвала!
Слава великом српском пјеснику!
VJEČNA MU PAMJAT ! NEKA MU JE LAKA SRPSKA ZEMLJA .
Нека је вјечни помен пјеснику Гробослова Момиру Војводићу. Ако је Господ наш Исус Христос својим Васкресењем побиједио смрт, онда је и Момир Војводић својим Гробословима поразио таму и хладноћу гроба.