Ми, ситне рибе
1 min readПише: Никола Маловић
Изузетно сам се радовао, као још момак, када бисмо рођаци и ја узимали рибарску мрежу ситног ока и одлазили у сасвим легалан лов сардуна илити инћуна, јер је ових било као траве. Преукусне рибице без крљушти, просјечно дуге 7 до 10 центиметара, проналазили смо у завјетринама, почесто унутар камених мула, одморишта за барке. Било је потребно нешто вјештине да се јато од 5 или 10 килограма загради мрежом. Па смо потом гуштали фрешке пригане сардуне, иза којих смо имали ужанцу да пијемо вино и играмо бришкулу. Био сам млад, увијек плав од концентрације чистог мора и сунца што је чинило моју косу љети бјондом. Живот је био преда мном, и ја сам знао да ћу дати све од себе да многе пругастоплавце слике опишем у наставку.
Што су године одмицале, почеле су да се множе забране.
Забрањено је постало без дозволе рибати чак и удицом из руке. Забрањено је постало возити барку без дозволе. Забрањено је постало и са дозволом уловити више од 3 килограма рибе. И свака је та забрана имала еколошко или системско оправдање: рибе је било све мање, а оних који су жељели да лове или превозе туристе – све више.
Ставимо ли сада очи које читају овај текст на дрон и уздигнемо ли фокус, опазићемо да је број забрана до те мјере наквасао, не само на Приморју. У међувремену је никао систем у свим послушним режимима да је више тога постало забрањено у односу на оно што је дозвољено.
Живимо у свијету који је политички дизајниран тако да обичан човјек буде у преступу чим изаће из куће.
Немаш појас а возиш 40 кроз град, немаш дозволу а градиш шупу иза куће, пише да је радно вријеме од 08.00 а ти отворио у 07.30, итд.
Живимо у режимима у којима инспекцијске службе вребају не да би неправилности исправиле, него да би на њима зарадиле, добиле проценат и напуниле државну касу. Стога је народ у деспотијама склон да подмићује крупније рибе не би ли прошао кроз режимску и системску мрежу ситног ока.
Правила треба поштовати ако су учинковита и логична. Али ако на паковањима маски пише да оне не штите од Covida-19, онда тим маскама не треба преплавити тржиште и кажњавати људе што их не носе.
Људи склони корупцији знаће за тежњу мале рибице и узимаће од ње увијек динар да ова прође кроз ситно окце.
Уколико на форуму у Давосу буде усвојена агенда Великога ресета 2021, све ће постати узалуд, зато што без ограничења неограниченог богаћења глобалистичке елите нема леба за преостало човјечанство.
Велики такозвани ресет 2021. има за циљ да октроише финалне забране у нама знаним животима. Уколико је читалац замислио једну мрежу ситног ока око оног јата сардуна (из кога је нека рибица и могла да умакне), сада нека замисли 8 или 16 или 32 или 64 или 128 мрежа око читаоца самог.
Велики ресет 2021. подразумијеваће у забранама и накану Била Гејтса, јер ће се испоставити да антиковид вакцина, авај, неће зауставити корона вирус, већ ће се вирус, да ли случајно, ширити све док 60-70% становништва Планете не буде заражено. Притом ће вакцина да има двије основне функције, да пружа индивидуалну заштиту, и да онемогућава човјека да буде клицоноша, али њени творци неће хтјети да гарантују елиминисање инфекције, све док за паре не вакцинишу задњу ону рибицу у мрежи. И можда је формулом учине бесплодном.
Зар би био први пут да то буде права функција вакцине?
Док су током глобалног корона-наратива људи били стиснути мрежама својих граница, засијане су по свијету 5Г антене као таман жито. Матрикс је закључио да се стадо не буни ни кад му заведеш гинисовску хиљаду и прву забрану да би га заточио, обесправио, оставио без леба, уз такође алогична одступања као нпр. током америчких генерисаних протеста Black Lives Matter када су, у јеку пандемије, црначки скупови толерисани (Thanks Hillary) само зато што су, наводно, расна права обесправљених црнаца била изнад забране о масовном окупљању.
Спустимо ли сада са онога дрона наше очи ближе тлу опазићемо како се званична Србија гуши у лажима и изборним преварама људи заражених влашћу, а са друге стране границе (која не би требало да постоји уопште) Црна се Гора једва држи да се заозбиљно не побије са Црногорцима који данас више нису Срби. Све је наелектрисано. Сезона је на Приморју дебото пропала. Црногорски национализам одјенуо се у усташко рухо па дословно позива да се за Србе у Црној Гори пронађе коначно рјешење. Срби су, с друге стране, упркос забранама поново масовно изашли на Видовдан, те казали прво себи а онда и тумачима, да је Срба било и остало у Црној Гори највише. У односу на мањине.
Улазимо у јул. Први након земљотреса из 1979. без туриста. Чак и без родбине са континента. Изнад Приморја се воздигао велики економски знак питања, кад и изнад цијеле Црне Горе. Један од доказа да власт више нема додирних тачака за обичним пуком огледа се у чињеници да су чак и гласаче владајуће странке, сигурно бефелом са Запада, пустили низ воду. Сигурно имају спремне зракомлате да их пријебаче до прве зрачне луке одакле ће утећи у Дубаи, сигурну криминалну кућу.
Опозиционе су се и неуједињене партије узохолиле с погледом на море ситних риба у литијама, па мисле да ће им на врућим изборима заказаним за 30. август сванути мајска зора. Мисле да ће уједињен неправдом, народ гласати за њих. А неће, јер их народ презире листом.
Како сада стоје ствари, Мило има велике шансе да побиједи чак и Тита у историјском трајању на власти.
Као што је Вучић, покушаће Ђукановић опет да купи колико год треба странаках да му глуме опозицију. Управо је отео, гушањем и сузавцем, Општину Будва – касицу-прасицу двије велике опозиционе црногорске странке.
И док се одиста цијела Црна Гора дигла да литијама чини примјер Србима у региону, опозициони лидери никако да преко својих уста пребаце у оперативним синтагмама кључне ријечи: Економија, Србија, српски језик, Српска православна црква, здравство, судство, школство, уједињење, слобода.
То ситне рибе желе да чују.
(Извор: Печат)
Прочитајте ЈОШ:
Зло је рачунало на наше трпљење, али не и на наш завјет прецима
Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:
Izuzetan pisac, ALI, ovako misljenje o opoziciji , i da se razumemo izjednacavanje sa dpsom je uzrok ovako duge vlasti dpsa. Prelomite jednom svi u glavama sta hocete, pa i Malovic!
Genijalni Malovic !
Tekst je odlican samo da nesto pojasnim iz ugla Primorca, Bokelja ali to ne menja smisao teksta.
Te sitne ribice koje si hvatao po zavjetrinama i mandracima ,kamenim mulima nisu bili sarduni –incuni nego gavuni a ta mreza se zvala gavunara.
Sarduni iliti incuni oni se obicno hvataju nocu kad nema mjeseca pod ferao (svijecu, svijetlo) mrezom potegacom.
A sto se tice ljetne sezone 1979 pamtim bio sam dijete ali znam mi smo doma izdavali turistima i imali svake godine iste ,dosli su i te 79-te poslije potresa doduse generalno je bila losija sezona ali ne toliko kao ove godine u odnosu na proslu.
Nije bilo zabrana i zatvaranja granica odnosno unutar Jugoslavije nije ni bilo granica.
Обзиром да се господин Маловић гади туриста, помислио сам да је текст проткан његовом еуфоријом због празне Боке уз наду да ће тако да буде и наредних година, а испало је да је у питању обично ширење дефетизма пред изборе.
(и од јуче и прекосутра)
Тема је — о Духу и Злу,
Кад се «слана рука даје» тако бива. На њихов или на наш начин.
Који су на потпуно различит начин исти.
„12. Јер ко има, даће му се, и претећи ће му; а ко нема, узеће му се и оно што има.“ (Св. Јеванђеље по Матеју 13:12)
Кажу, у Америци не знају шта би са генерал Лијем, Роберт Е.
#
За размишљање,
Једно Спилбергово запажање —
Капут губи боју у тренутку кад д(иј)ете улази под кревет.
https://www.youtube.com/watch?v=j1VL-y9JHuI&t=3s
Галиоти — из прошлости, нису, такође, били јединствена заједница. И код њих су, на истој галији, постојале (три) различите групе.
Они који су добровољно прода(ва)ли слободу могли су да носе бркове.
?version=0
Басне Крилова су писане у првој половини 19. века.
Ево једне (у оригиналу на руском) — о чов(ј)еку и његовој сенци.
Омиљена ми је друга једна — о слону у соби.
Басня «Тень и человек»
Шалун какой-то тень свою хотел поймать:
Он к ней, она вперед; он шагу прибавлять,
Она туда ж; он, наконец, бежать:
Но чем он прытче, тем и тень скорей бежала,
Всё не даваясь, будто клад.
Вот мой чудак пустился вдруг назад;
Оглянется: а тень за ним уж гнаться стала.
Красавицы! слыхал я много раз:
Вы думаете что? Нет, право, не про вас;
А что бывает то ж с фортуною[1] у нас;
Иной лишь труд и время губит,
Стараяся настичь ее из силы всей;
Другой как кажется, бежит совсем от ней:
Так нет, за тем она сама гоняться любит.[2]
Примечания
[1] Форту́на – (иноск.) случай, судьба.
[2] К этой теме обращался в басне «Дурак и Тень» Хемницер.
Время написания: не позднее конца 1813 г.
Первая публикация: «Сын отечества», 1814, ч. VII, № 11, с. 206.
Источник: И.А. Крылов. Полное собрание сочинений в 3-х томах. Т. 3: Басни, стихотворения, письма и деловые бумаги. Книга пятая. М.: ОГИЗ. Гос. изд-во худ. литературы. 1946
Bravo Malovicu treba stalno da objavljujes clanke, kakva opozicija to su sve redom ne izdajnici nego veleizdajnici