Mi, sitne ribe
1 min readPiše: Nikola Malović
Izuzetno sam se radovao, kao još momak, kada bismo rođaci i ja uzimali ribarsku mrežu sitnog oka i odlazili u sasvim legalan lov sarduna iliti inćuna, jer je ovih bilo kao trave. Preukusne ribice bez krljušti, prosječno duge 7 do 10 centimetara, pronalazili smo u zavjetrinama, počesto unutar kamenih mula, odmorišta za barke. Bilo je potrebno nešto vještine da se jato od 5 ili 10 kilograma zagradi mrežom. Pa smo potom guštali freške prigane sardune, iza kojih smo imali užancu da pijemo vino i igramo briškulu. Bio sam mlad, uvijek plav od koncentracije čistog mora i sunca što je činilo moju kosu ljeti bjondom. Život je bio preda mnom, i ja sam znao da ću dati sve od sebe da mnoge prugastoplavce slike opišem u nastavku.
Što su godine odmicale, počele su da se množe zabrane.
Zabranjeno je postalo bez dozvole ribati čak i udicom iz ruke. Zabranjeno je postalo voziti barku bez dozvole. Zabranjeno je postalo i sa dozvolom uloviti više od 3 kilograma ribe. I svaka je ta zabrana imala ekološko ili sistemsko opravdanje: ribe je bilo sve manje, a onih koji su željeli da love ili prevoze turiste – sve više.
Stavimo li sada oči koje čitaju ovaj tekst na dron i uzdignemo li fokus, opazićemo da je broj zabrana do te mjere nakvasao, ne samo na Primorju. U međuvremenu je nikao sistem u svim poslušnim režimima da je više toga postalo zabranjeno u odnosu na ono što je dozvoljeno.
Živimo u svijetu koji je politički dizajniran tako da običan čovjek bude u prestupu čim izaće iz kuće.
Nemaš pojas a voziš 40 kroz grad, nemaš dozvolu a gradiš šupu iza kuće, piše da je radno vrijeme od 08.00 a ti otvorio u 07.30, itd.
Živimo u režimima u kojima inspekcijske službe vrebaju ne da bi nepravilnosti ispravile, nego da bi na njima zaradile, dobile procenat i napunile državnu kasu. Stoga je narod u despotijama sklon da podmićuje krupnije ribe ne bi li prošao kroz režimsku i sistemsku mrežu sitnog oka.
Pravila treba poštovati ako su učinkovita i logična. Ali ako na pakovanjima maski piše da one ne štite od Covida-19, onda tim maskama ne treba preplaviti tržište i kažnjavati ljude što ih ne nose.
Ljudi skloni korupciji znaće za težnju male ribice i uzimaće od nje uvijek dinar da ova prođe kroz sitno okce.
Ukoliko na forumu u Davosu bude usvojena agenda Velikoga reseta 2021, sve će postati uzalud, zato što bez ograničenja neograničenog bogaćenja globalističke elite nema leba za preostalo čovječanstvo.
Veliki takozvani reset 2021. ima za cilj da oktroiše finalne zabrane u nama znanim životima. Ukoliko je čitalac zamislio jednu mrežu sitnog oka oko onog jata sarduna (iz koga je neka ribica i mogla da umakne), sada neka zamisli 8 ili 16 ili 32 ili 64 ili 128 mreža oko čitaoca samog.
Veliki reset 2021. podrazumijevaće u zabranama i nakanu Bila Gejtsa, jer će se ispostaviti da antikovid vakcina, avaj, neće zaustaviti korona virus, već će se virus, da li slučajno, širiti sve dok 60-70% stanovništva Planete ne bude zaraženo. Pritom će vakcina da ima dvije osnovne funkcije, da pruža individualnu zaštitu, i da onemogućava čovjeka da bude kliconoša, ali njeni tvorci neće htjeti da garantuju eliminisanje infekcije, sve dok za pare ne vakcinišu zadnju onu ribicu u mreži. I možda je formulom učine besplodnom.
Zar bi bio prvi put da to bude prava funkcija vakcine?
Dok su tokom globalnog korona-narativa ljudi bili stisnuti mrežama svojih granica, zasijane su po svijetu 5G antene kao taman žito. Matriks je zaključio da se stado ne buni ni kad mu zavedeš ginisovsku hiljadu i prvu zabranu da bi ga zatočio, obespravio, ostavio bez leba, uz takođe alogična odstupanja kao npr. tokom američkih generisanih protesta Black Lives Matter kada su, u jeku pandemije, crnački skupovi tolerisani (Thanks Hillary) samo zato što su, navodno, rasna prava obespravljenih crnaca bila iznad zabrane o masovnom okupljanju.
Spustimo li sada sa onoga drona naše oči bliže tlu opazićemo kako se zvanična Srbija guši u lažima i izbornim prevarama ljudi zaraženih vlašću, a sa druge strane granice (koja ne bi trebalo da postoji uopšte) Crna se Gora jedva drži da se zaozbiljno ne pobije sa Crnogorcima koji danas više nisu Srbi. Sve je naelektrisano. Sezona je na Primorju deboto propala. Crnogorski nacionalizam odjenuo se u ustaško ruho pa doslovno poziva da se za Srbe u Crnoj Gori pronađe konačno rješenje. Srbi su, s druge strane, uprkos zabranama ponovo masovno izašli na Vidovdan, te kazali prvo sebi a onda i tumačima, da je Srba bilo i ostalo u Crnoj Gori najviše. U odnosu na manjine.
Ulazimo u jul. Prvi nakon zemljotresa iz 1979. bez turista. Čak i bez rodbine sa kontinenta. Iznad Primorja se vozdigao veliki ekonomski znak pitanja, kad i iznad cijele Crne Gore. Jedan od dokaza da vlast više nema dodirnih tačaka za običnim pukom ogleda se u činjenici da su čak i glasače vladajuće stranke, sigurno befelom sa Zapada, pustili niz vodu. Sigurno imaju spremne zrakomlate da ih prijebače do prve zračne luke odakle će uteći u Dubai, sigurnu kriminalnu kuću.
Opozicione su se i neujedinjene partije uzoholile s pogledom na more sitnih riba u litijama, pa misle da će im na vrućim izborima zakazanim za 30. avgust svanuti majska zora. Misle da će ujedinjen nepravdom, narod glasati za njih. A neće, jer ih narod prezire listom.
Kako sada stoje stvari, Milo ima velike šanse da pobijedi čak i Tita u istorijskom trajanju na vlasti.
Kao što je Vučić, pokušaće Đukanović opet da kupi koliko god treba stranakah da mu glume opoziciju. Upravo je oteo, gušanjem i suzavcem, Opštinu Budva – kasicu-prasicu dvije velike opozicione crnogorske stranke.
I dok se odista cijela Crna Gora digla da litijama čini primjer Srbima u regionu, opozicioni lideri nikako da preko svojih usta prebace u operativnim sintagmama ključne riječi: Ekonomija, Srbija, srpski jezik, Srpska pravoslavna crkva, zdravstvo, sudstvo, školstvo, ujedinjenje, sloboda.
To sitne ribe žele da čuju.
(Izvor: Pečat)
Pročitajte JOŠ:
Zlo je računalo na naše trpljenje, ali ne i na naš zavjet precima
Izuzetan pisac, ALI, ovako misljenje o opoziciji , i da se razumemo izjednacavanje sa dpsom je uzrok ovako duge vlasti dpsa. Prelomite jednom svi u glavama sta hocete, pa i Malovic!
Genijalni Malovic !
Tekst je odlican samo da nesto pojasnim iz ugla Primorca, Bokelja ali to ne menja smisao teksta.
Te sitne ribice koje si hvatao po zavjetrinama i mandracima ,kamenim mulima nisu bili sarduni –incuni nego gavuni a ta mreza se zvala gavunara.
Sarduni iliti incuni oni se obicno hvataju nocu kad nema mjeseca pod ferao (svijecu, svijetlo) mrezom potegacom.
A sto se tice ljetne sezone 1979 pamtim bio sam dijete ali znam mi smo doma izdavali turistima i imali svake godine iste ,dosli su i te 79-te poslije potresa doduse generalno je bila losija sezona ali ne toliko kao ove godine u odnosu na proslu.
Nije bilo zabrana i zatvaranja granica odnosno unutar Jugoslavije nije ni bilo granica.
Obzirom da se gospodin Malović gadi turista, pomislio sam da je tekst protkan njegovom euforijom zbog prazne Boke uz nadu da će tako da bude i narednih godina, a ispalo je da je u pitanju obično širenje defetizma pred izbore.
(i od juče i prekosutra)
Tema je — o Duhu i Zlu,
Kad se «slana ruka daje» tako biva. Na njihov ili na naš način.
Koji su na potpuno različit način isti.
„12. Jer ko ima, daće mu se, i preteći će mu; a ko nema, uzeće mu se i ono što ima.“ (Sv. Jevanđelje po Mateju 13:12)
Kažu, u Americi ne znaju šta bi sa general Lijem, Robert E.
#
Za razmišljanje,
Jedno Spilbergovo zapažanje —
Kaput gubi boju u trenutku kad d(ij)ete ulazi pod krevet.
https://www.youtube.com/watch?v=j1VL-y9JHuI&t=3s
Galioti — iz prošlosti, nisu, takođe, bili jedinstvena zajednica. I kod njih su, na istoj galiji, postojale (tri) različite grupe.
Oni koji su dobrovoljno proda(va)li slobodu mogli su da nose brkove.
?version=0
Basne Krilova su pisane u prvoj polovini 19. veka.
Evo jedne (u originalu na ruskom) — o čov(j)eku i njegovoj senci.
Omiljena mi je druga jedna — o slonu u sobi.
Basnя «Tenь i čelovek»
Šalun kakoй-to tenь svoю hotel poйmatь:
On k neй, ona vpered; on šagu pribavlяtь,
Ona tuda ž; on, nakonec, bežatь:
No čem on prыtče, tem i tenь skoreй bežala,
Vsё ne davaяsь, budto klad.
Vot moй čudak pustilsя vdrug nazad;
Oglяnetsя: a tenь za nim už gnatьsя stala.
Krasavicы! slыhal я mnogo raz:
Vы dumaete čto? Net, pravo, ne pro vas;
A čto bыvaet to ž s fortunoю[1] u nas;
Inoй lišь trud i vremя gubit,
Staraяsя nastičь ee iz silы vseй;
Drugoй kak kažetsя, bežit sovsem ot neй:
Tak net, za tem ona sama gonяtьsя lюbit.[2]
Primečaniя
[1] Fortúna – (inosk.) slučaй, sudьba.
[2] K эtoй teme obraщalsя v basne «Durak i Tenь» Hemnicer.
Vremя napisaniя: ne pozdnee konca 1813 g.
Pervaя publikaciя: «Sыn otečestva», 1814, č. VII, № 11, s. 206.
Istočnik: I.A. Krыlov. Polnoe sobranie sočineniй v 3-h tomah. T. 3: Basni, stihotvoreniя, pisьma i delovыe bumagi. Kniga pяtaя. M.: OGIZ. Gos. izd-vo hud. literaturы. 1946
Bravo Malovicu treba stalno da objavljujes clanke, kakva opozicija to su sve redom ne izdajnici nego veleizdajnici