Milica Stojadinović Srpkinja – NA SMRT

Jednoj lepoj seoskoj devojci umrloj 2. marta 1855.

Tvoje se druge kupe,
Oj, lepa devo ti,
Ruzmarin cveće svaku
Kiti zeleni.

Pod vencem i ti, mlada,
Dočeka danas sve,
Ali ne kao neva
Svate kićene.

A svaki suze roni.
Na kakav ideš put
Kad s’ zvona glasi roje
I majka bije grud?

Svenuo to je cvetak
U maju veka svog,
Smrti ga ladna ruka
Sa sveta skide tog.

Suze ga sviju prate
Jer lepa duša bi,
Pak se i bogu samom
Na nebu omili.

1855.