Miljević: Uzaludno protiv srpskog sna o slobodi
1 min read
Piše: Aleksandar Miljević
Od utorka 08.08. do subote 12.08. moju novu dečiju knjigu „Dogodine u Prizrenu-san o slobodi“ napali su svi najbitniji prozapadni mediji u Srbiji, a i neki u Crnoj Gori. Počelo je na portalu Danasovog Sity magazina sa tekstom pod nazivom „Vojnički selfi sa Košara i san o slobodi“: Prelistali smo dečiju knjigu „Dogodine u Prizrenu“ i evo šta u njoj može da se nađe. Nastavilo se predlogom novinarke TV Nova S da dam izjavu o svojoj novoj knjizi, a povodom „burnih komentara“ koji su se protiv nje digli na društvenim mrežama, i hitnim – u roku od sat vremena – dolasku njihove TV ekipe da uzmu moju izjavu. Moram priznati da sam bio iznenađen tom brzinom, a sada shvatam zašto su toliko žurili. Prilog je emitovan istog dana u emisiji „Među nama“ na TV Nova S. Naravno, od moje izjave objavljen je samo manji deo.
A onda kao šlag na tortu u petak 11.08. na naslovnoj strani dnevne novine „Danas“, glavnog glasila druge Srbije, se pojavila najava teksta protiv knjige pod naslovom „Premeštanje kulturnih ratova među najmlađu populaciju: Šta o knjizi za decu „Dogodine u Prizrenu“ misle Srđan Dragojević i Muharem Bazdulj“ . Unutar novine je cela strana odvojena za taj tekst, što je naročito čudno kada se ima u vidu da je u pitanju knjiga za decu. Taj tekst su pored portala novine Danas odmah preneli portali Nova S i N1 u Srbiji, i Antena M u Crnoj Gori, a neprestano dobijam informacije da se pojavio na novim i novim prozapadnim medijima, pa se upravo oglasio i poznati Teofil Pančić u Vremenu, čiji tekst možete pogledati ovde.
Najznačajniji prozapadni mediji su napali jednu knjigu za decu?! Interesantno. Da vidimo šta joj prebacuju.
Tekst na City magazinu praktično ne prebacuje knjizi ništa, jedino se malo isčuđava što uopšte postoji. Ali ovaj tekst nije ni imao za cilj da nešto prebaci knjizi već da zakotrlja priču, što se i desilo. U TV prilogu Nove S je posle moje jako skraćene izjave o knjizi govorio Saša Stefanović iz Mreže organizacija za decu Srbije, organizacije koja umrežava građanske inicijative i organizacije povezane sa decom, koji je za knjigu rekao da nije za mlade jer šalje problematične poruke o budućnosti koju niko ne želi, budućnosti obeleženim novim sukobima, kao i da knjiga poziva da novi naraštaji treba da rade ono što su njihovi stari radili, a po njemu to nije dobro. Na ovo mogu samo da kažem da je knjiga objavljena usled muke i jeda zbog progona srpskog stanovništva na KiM početkom ove godine, sa željom da se tim ljudima pošalje jedna poruka ohrabrenja. Jer jedina nada za te progonjene ljude da će ti progoni nekada stati je da se na KiM vrati naša država i naša vojska. A što se tiče toga da naša deca ne treba da rade isto što i naši stari mislim upravo suprotno, da naša deca treba da se nadahnjuju herojima koji su 1912.godine oslobodili KiM od vekovnog turskog ropstva, i da treba da preuzmu pristup tih naših velikana, kao što su Dučić, Rakić, Nušić i cela tadašnja inteligencija zajedno sa narodom, te da neprestano snuju san o oslobođenju KiM, kao i da kada se prilika pruži taj san i ostvare.
U Danasovom tekstu o knjizi se prvo oglasio Muharem Bazdulj i bio je vrlo odmeren i oprezan jer nije video knjigu. Glavno što je on istakao je: „U svemu je možda najzanimljivije videti ovo kao ilustraciju premeštanja naših kulturnih ratova među (naj)mlađu populaciju. Stariji su preduboko u svojim rovovima, tu ostaje status quo, a pobedu odnosi narativ koji trijumfuje među onima na kojima svet ostaje.“ To je stvarno odličan uvid, što se od vrlo kvalitetnog g.Bazdulja moglo i očekivati. Potpuno se slažem sa njim i nemam šta da dodam, osim da je do sada prozapadni narativ o Srbima kao negativcima i gubitnicima preovladavao u Srbiji, i kod odraslih i kod dece, i da je vreme da se tome kaže dosta i stoga ćemo se truditi da naš srpski narativ pobedi u vremenima koja dolaze, a ova knjiga je samo jedan kamičak na tom putu.
Potom je o knjizi govorio poznati reditelj Srđan Dragojević rekavši da je knjiga opskurna (što znači nebitna, marginalna), ali da ona može biti povod za priču o bitnijim temama, kao što je bolje obrazovanje dece o istoriji umetnosti i civilizacije, što mi je priznajem bilo čudno, ali ajde de. Takođe je rekao da je ova knjiga proizvod koja ima svoje tržište i da ovde zakoni tržišta funkcionišu. Time je priznao ono što svi , i mi i oni, jako dobro znamo – da u Srbiji ima mnogo ljudi koji žele povratak naše države i vojske na KiM kako bi prestao progon tamošnjih Srba i kako bi se vratio pun suverenitet Srbije, što pokazuju sva istraživanja javnog mnjenja.
O tekstu Teofila Pančića u Vremenu nemam šta da kažem jer on u njemu ništa bitno nije ni rekao. Čisto da se i on oglasi, da se vidi da je i on tu.
I za kraj jedna zanimljivost. Dragojević reče da je sama knjiga nebitna. Pa kako onda da se tako nebitna knjiga nađe na naslonoj strani Danasa, i da svi prozapadni mediji orkestrirano ustanu protiv nje, iako joj, ako pažljivo pročitamo šta joj prebacuju, i nisu našli neke prevelike mane? Pa čemu onda sve ovo?
Da nije zato što je ova knjiga po prvi put u Srbiji nacrtala budućnost koje se Zapad i njegovi klijenti u Srbiji jako plaše. Prazan Bondstil! Svi znaju šta će se desiti kada američkih vojnika više ne bude u regionu da brane od 2000.godine ustanovljen poredak u kome su Srbi dežurni krivci i svako se na njih može baciti kamenom, i ne samo kamenom. Kada se tome doda da svi zapadni klijenti vide geopolitičke promene koje se na naše oči dešavaju onda je jasno da su ovi napadi na knjigu u stvari pokušaj da se uspori neumitna promena koja dolazi. Promena koja će doneti slobodu Srbima na Balkanu, a pad u opskurnost/nebitnost svima onima kojima je Zapad omogućio da rade protiv srpskih interesa sve ove godine, i da od toga dobro zarađuju.
Stoga je ovo samo jedan uzaludan napad na srpski san o slobodi koji je sve bliži svom ostvarenju. On se toliko približava da može da se desi još…
Dogodine!
Čitajte JOŠ:
