Мило Ђукановић – од србољуба до среброљуба глобалистичких грамзивих клептомана

Пише: Милан Гајовић

„Уопште не сумњам да су људи који су повезани са CIA-oм или су на њеној платној листи укључени у трговину дрогом.“ (Џон Кери (John Forbes Kerry, 1943, државни секретар за мандата Барака Обаме; изјаву је дао као сенатор, 1996.)

„Боље је имати јак (марионетски) режим него неку демократску власт…“ (Џорџ Кенан (George Frost Kennan), 1904-2005, подсекретар у Стејт департменту и амбасадор САД у СССР-у и СФРЈ)
„Зашто је Барак Обама почео пријатељство са тако маргиналном политичком фигуром као што је Ђукановић, који је дубоко укључен у шверц и међународну мафијашку организацију која организује трговину наркотицима и оружјем.“ (Доналд Трамп, као предсједнички кандидат; 9.новембар 2016.)
„У одговору на новинарско питање зашто САД подржавају битангу, никарагванског диктатора Анастасија Сомосу, предсједник Роналд Реган је одговорио: „Сомоса је, наравно, битанга, али је он наша битанга“?!

Дана 24. априла 2024. године, Мило Ђукановић је дао интервју порталу „Antena M“ и први пут је у једном јавном наступу критиковао САД и Запад због „кокетирања“ са „регионалним националистичким политикама“ и њихових односа према Црној Гори, а у ствари према њему самом.
„Они јако добро виде шта се овдје догађа, али не посвећују томе пажњу…Тo (њихови други приоритети) не оправдава за погрешне политике које иницирају или подржавају када је у питању европска перспектива нашег региона.“
По ко зна који пут, и узалудно додворнички, поновио је оптужбе против „руских империјалних интереса“ на Балкану и „великодржавних (читај: српских) пројеката“. Казао је и да „тобожња угроженост одређених народа (читај: Срби) изван граница матичне државе“ руши суверенитет сусједних држава, квари добросусједске односе, угрожава стабилност и европску перспективу региона. „САД, тј. Стејт Департмент себичном апсолутизацијом својих интереса игнорише политичке штете“, навео је Ђукановић, очито, у очајању.
Одлуком власти САД да Ђукановић више није „њихова битанга“, црногорском тужилаштву је олакшан пут да му стави лисице на руке.
Као политички конвертит – превртач и карактерни акробата који се „мијења као Мјесец“ (Цицерон), Ђукановић је, за готово три и по деценије владавине, прешао пут од про- Србина, поштоваоца Српске православне цркве (СПЦ) и Русије, до србофоба, богоборца и русофоба.
Покраденим референдумом о независности, признањем лажне државе „Republika e Kosovës“, неуставним приступањем Црне Горе злочиначком, терористичком и окупаторском NATO пакту који је извршио монструозну агресију и на Црну Гору, покушајем отимања имовине епархија СПЦ у Црној Гори, увођењем санкција Русији – нашој тровјековној искреној савезници и заштитници (без које Црна Гора не би могла опстати), те озакоњењем LGBT+ и „родно равноправних“ „цивилизацијских тековина“ Ђукановић је, дај Боже привремено, „ишчупао“ Црну Гору из њеног природног српско-руско-православног станишта.
Пљачкашком приватизацијом и правно-економским наметањем (нео)либералних, „вриједности“ Запада, знатан дио природног и друштвеног богатства Црне Горе прелио се у џепове чланова Ђукановићеве тзв. Прве фамилије и његових кумова, рођака и пријатеља. Шверцом дувана (цигарета), а потом и дроге, Црну Гору је претворио у „Тобаконегро“ и „Нарконегро“.
Према реалним процјенама, Миловластићи су са блиским „страним инвеститорима“, пљачкашком приватизацијом, незаконитим присвајањем највреднијих туристичких и других локација по Црној Гори, и „прањем“ шверцерског дуванског и наркомафијашког новца „обрнули“ више од двије милијарде евра, што је oко 30 одсто БДП-а Црне Горе! Велики дио тог новца, илегалним каналима, изнијели су из Црне Горе. Знатан дио државног новца пренијели су и депоновали на своје приватне банкарске рачуне у иностранству и задржали га као свој, све до дана данашњег.
Црном Гором и регионом циркулисао је огроман „прљави“ готовински новац, најприје од шверца нафте и нафтиних деривата, а затим и од шверца цигарета, преко Јадранског мора, и шверца наркотика. Тај новац је техникама „прања“, несметано пласиран, прикриван и интегрисан у црногорски банкарски систем, те преношен на тајне приватне банкарске рачуне (Ђукановића и њему блиских особа) и преко бројних (фиктивних и стварних) „офшор“ фирми у „пореске рајеве“ широм планете.
Депонованим „опраним“ новцем и виртуелним кредитима куповали су се привредни субјекти, некретнине, луксузни аутомобили, градили стамбени комплекси…
Дугогодишњим моралним суновратом и непрекидним говором мржње према Србима, Србији, СПЦ и Русији, Ђукановић дијели српско-црногорско државотворно становништво и опасно угрожава стабилност и грађански мир у Црној Гори.
Већ од краја 90-тих година 20.вијека, америчке обавјештајне и безбједносне службе и NATO пакт су се у потпуности инфилтрирале у Црној Гори (у Министарство одбране, Војску ЦГ, Министарство вањских полова и еуропских интеграција, специјалне јединице полиције, АНБ, Универзитет…), односно у све важне сегменте нашег државног и друштвеног живота. Нашом државном политиком, кључним државним и безбједносним службама и економијом (привредом) „суверено“ руководе њихове власти и тајне службе.
Те службе, као и NATO пакт ставили су под своју контролу и заштиту криминално-шверцерске кланове у Црној Гори, Албанији, Сјеверној Македонији, као и на Косову и Метохији, остављајући лојалном Ђукановићу на располагање знатан дио нарко-мафијашког „колача“, у замјену за лојалност и заштиту од кривичног прогона.
Значи, од 1998.године до дана данашњег, Црна Гора је, правно и фактички, колонија – „нарко – тобако“ „банана држава“ западних мегакапиталиста – владара из сјенке и њихових главних експозитура – САД, В. Британије, ЕУ и NATO пакта као највеће глобалистичке терористичке организације. Западној „дубокој држави“ Црна Гора је важна само као дио пројекта тзв. Велике или „Природне“ Албаније и као наркотранзитна организација CIA-e и NATO-a. CIA и друге западне тајне службе помогле су да се организује кријумчарење преко Црне Горе и на „западном“ Балкану. Другим ријечима, црногорска дуванска и нарко мафија су, прије свега, пројекат CIA-e.
Међународни шверц дувана (поготово кад су произвођачи тог дувана америчке компаније) и наркотика није могућ, ако то не дозволе и контролишу америчке тајне службе (прије свега CIA, DEA) и НАТО пакт, који на тај начин „пуне“ своје тајне, паралелне, „црне“ фондове ради финансирања субверзивних операција свргавања њима противних и непокорних шефова држава и влада и других државника, политичара и угледника широм планете.
Подсјетимо се да су CIA и NATO пакт претворили и Авганистан у нарко државу. У тој држави се производи више од 90 одсто опијума у свијету. Од њега се прави хероин и други опијати. Када је CIA покренула тајни рат (1979-1989), производња опијума дуж авганистанско-пакистанске границе је процвјетала., У првих пет година, након америчке инвазије у Авганистану (2001), производња опијума је порасла са 180 на 8.200 тона годишње?!
„Трупе NATO-a су…чувале поља мака, под изговором борбе против побуњеника.“, навео је амерички универзитетски професор историје Алфред Мекој (Alfred William McCoy,1945) у својој књизи „Политика и хероин: Умешаност CIA у светску трговину дрогом“.
Главни снабдјевачи европског тржишта дрогом су увијек били на територијама под контролом власти САД Испоруке дроге из Латинске Америке се могу уговорити само уз дозволу америчких тајних служби CIA-e и DEA-e. До америчке окупације Авганистана у Европу је преко Балкана стизала колумбијска дрога, а од 2002.године, редовно пристиже и дрога из Авганистана.
Један од главних задатака који је Ђукановић добио од западних господара био је да призна независност „побратимског“ Narkokosova, те да преко припадника и „дугоухих“ сарадника Агенције за националну безбједност (АНБ) и наркомафијашких кланова, као и уношењем великог опраног криминалног новца у Србију, изазове и одржава дестабилизацију државе Србије и покушава да ослаби њену способност да се одупре отимању Косова и Метохије.

„Borba portal“ је, 17. септембра 2021.године, пренио текст часописа „Печат“, у коме се наводи:
„…У вријеме заједничке државе Мило Ђукановић је дошао у сукоб са Слободаном Милошевићем и ту важну чињеницу је искористила CIA. Везу са Ђукановићем је успоставио амерички дипломата и обавјештајац Роберт Гелбард, тадашњи изасланик Стејт департмента за Балкан… тада (је) Мило био под потпуном контролом и више га треба посматрати као агента CIA-e него црногорског председника…Међутим, појавио се озбиљан проблем финансирања тог плана (осамостаљења Црне Горе). Новац за финансирање процеса осамостаљења и одржања на власти Мила Ђукановића…намакнут је организованим криминалом.“
Према наводима дневног листа „Blic“, од 9.августа 2021.године,Вилијам Монтгомери, амбасадор САД у СРЈ, односно у Државној заједници Србија и Црна Гора, изјавио је да су САД у Цавтату имале брод са екипом CIA. Главни задатак CIA-e је био да спаси тадашњег предсједника Црне Горе Мила Ђукановића од Слободана Милошевића.
Монтгомери је, и у интервјуу за загребачки „Večernji list“, од 18.srpnja (јула) 2021.године, потврдио да су за финансирање Ђукановићеве владе допуштали кријумчарима дувана да оперишу из Црне Горе. Казао је и да су сви знали шта се дешава, али су то допустили, јер је то доносило новац који је Ђукановићу био потребан против Милошевића.
Амерички амбасадор је потврдио је да је Ђукановић био марионета администрације САД и Запада и да је „…када је видио да Милошевић неће побиједити, окренуо је поглед на Запад и затражио подршку. У тој улози је био током кампање бомбардовања СРЈ…Када се Ђукановић окренуо и одмакао од Милошевића, када је било тешко обезбиједити финансирање за његову владу, почели смо допуштати масовним кријумчарима да оперишу из Црне Горе. Ми као Запад окренули смо главу и одлучили да не видимо то кријумчарење. Међу осталима и Италија. Сви су знали шта се догађа, али су то допуштали јер је то доносило новац који је Ђукановићу био потребан против Милошевића…Када су Италијани одлучили да га ипак процесуирали, Ђукановић се окренуо Русима, а када му се отворио нови простор, одрекао се Руса и придружио се NATO-у…“
Из докумената који су постављени на сајт „Предсједничке библиотеке и музеја Била Клинтона“ наводи се да је Клинтонова администрација само за 1999.годину Црној Гори помогла са 55 милиона долара.
САД су принудиле италијанске власти да „жмуре“ над шверцом дувана преко Јадранског мора и онемогућиле су да се Ђукановић кривично процесуира пред италијанским судовима.
Како власти САД третирају Црну Гору као „савезника“? Ево неколико примјера:
1)Дана 24.маја 2011.године,бивши амерички предсједник и ратни злочинац, Бил Клинтон је, на конференцији Балканске иницијативе за јачање друштава југоисточне Европе, у Будви, Црну Гору назвао Македонијом ријечима:

„Ако се суочавамо са проблемима, гледамо у будућност и концентришемо се на оно што нам је заједничко, будућност је свијетла. И будућност Македоније која својом љепотом одузима дах…“
2) Изјава предсједничког кандидата Доналда Трампа, коју сам цитирао на почетку текста.
3) На састанку шефова држава и влада, чланица НАТО-а, који је одржан у Бриселу, 25.маја 2017.године, предсједник САД Доналд Трамп је грубо одгурнуо премијера Душка Марковића (не осврћући се на њега), како би се пробио у први ред.
4) Предсједник САД Џозеф Бајден је, 12.јула 2021.године, Милу Ђукановићу честитао „13.јул“ – Дан државности Црне Горе, али је у честитки помијешао Ђукановића са премијером Здравком Кривокапићем. Наиме, Бајден је казао како је било важно чути „Ваше инпуте током нашег недавног НАТО самита у Бриселу“, на којем није био Ђукановић већ Кривокапић?!
Зашто је Мило Ђукановић пристао на мазохистички, понижавајући и вазални однос (колонијални положај) Црне Горе према САД?
1)Пријетила му је озбиљна опасност да, као тадашњи предсједник Владе, буде оптужен и осуђен пред НАТО Хашким квази трибуналом за патриотско поступање, у вријеме сепаратистичке побуне у Хрватској и БиХ, од друге половине 1991, до потписивања Дејтонског споразума, 14.децембра 1995.године. И бивша главна хашка тужитељка, Карла дел Понте, посвједочила је да ју је Ђукановић понизно, готово плачним гласом, молио да не буде свједок оптужбе у монтираном процесу против хашког хероја Слободана Милошевића. Наиме, Ђукановић је знао да би у унакрсном свједочком испитивању оптужио и себе самог.
2) Постојала је извјесност да буде процесуиран и осуђен пред италијанским, али и судовима других држава за „пословну“ сарадњу црногорских власти са италијанским мафијашким организацијама у шверцу дувана, у првој половини десете деценије 20.вијека.
3) То му је био једини начин да опстане на власти и да се настави са шверцом, те да добија знатан дио наркодуванског „колача“, односно дио средстава од шверца дувана и наркотика кроз Црну Гору и шире на Балкану.
4) Америчке и друге тајне службе су уцијениле Ђукановића аудио- визуелним записима раскалашних наркосексуалних бунга-бунга забава (оргија) у којима је и он често учествовао.
Скупштина ЦГ је, понајвише „заслугом“ Мила Ђукановића, 2017.године, у ретроградном историјском ходу и противно вољи већине државотворног становништва у Црној Гори (Срба и Црногораца који говоре српским језиком), донијела неуставну одлуку о приступању Црне Горе NATO-у!
Тиме је починио највећу издају у црногорској и свесрпској историји са трагичним геополитичким последицама. Наиме, неуставним приступањем Црне Горе NATO-у прекинута је копнена веза између наше вјековне заштитнице Русије и српског државног и етничког простора и затворен је обруч око Србије и Републике Српске.
Приступањем НАТО-у, црногорска власт и њене тајне службе постале су активни учесници специјалног, хибридног, мрежног (мрежноцентричног) рата Запада против Србије, Републике Српске, српскога народа у цјелини, православља и Русије, као прокси (преко Украјине) оружаног рата против Русије, што је у супротности са суштинским државе Црне Горе.
Према наводима медија, Ђукановић, иако на функцији предсједника РЦГ, у току агресије на нашу земљу – СРЈ, велеиздајнички „помогао NATO-у…у огромној мјери“ и „агресорима достављао обавјештајне податке и…саботирао одбрамбене акције тадашње СР Југославије“?! Заједно са Зораном Ђинђићем, молио је и за наставак NATO агресије на СРЈ (а тиме и на Црну Гору) све док се Слободан Милошевић не уклони са власти?!
У заједничкој изјави за „Њујорк тајмс“, од 8.маја 1999.године (New York Times, Opinion After The War In Serbia Is Over By Milo Djukanovic and Zoran Djindjic, may 8, 1999), они позивају NATO да настави бомбардовање Србије све док Милошевић не падне с власти?“ Затражили су и окупацију тадашње СРЈ?!
У тој изјави се, између осталог, каже:
„…If the war ends with a signature on a peace agreement and the same leadership in power, with Slobodan Milosevic at the helm, the tragedy and violence will continue…“
Или у преводу:
„…Ако се рат заврши потписивањем мировног споразума и са истом влашћу, са Слободаном Милошевићем за кормилом, трагедија и насиље ће се наставити…“?!
ИН4С портал је, 5. септембра 2018.године, објавио да је „Актуелни црногорски предсједник Мило Ђукановић тражио да НАТО бомбардује поједине објекте у Црној Гори. То се наводи у документима на сајту Предсједничке библиотеке и Музеја бившег америчког предсједника Била Клинтона…по сведочењу Клинтона и (тадашњег француског предсједника) Жака Ширака, датом BBC-у, Ђукановић (је) сам затражио бомбардовање циљева у Црној Гори „промилошевићеваца“, међу којима је и Мурина. У филму BBC-a „Пад Милошевића“, Клинтон је казао да је бомбардовање локација у Црној Гори, међу којима је и Мурина, тражио директно Ђукановић…“
„ (Ричард) Холбрук (специјални амерички изасланик за Балкан) је у ауторском тексту, који је објављен у „Њујорк тајмсу“, још 10.априла 2001.године…изнео шокантну чињеницу у вези са Ђукановићевим ангажовањем током НАТО агресије…Према његовим речима, црногорски лидер се „храбро супротставио Слободану Милошевићу и помогао НАТО-у…у огромној мери током рата на Косову“…(President Milo Djukanovic of Montenegro bravely stood up to president Milosevic during the Kosovo war, helping NATO enormously)… Стручњаци верују да је Ђукановић агресорима достављао обавештајне податке и да је саботирао одбрамбене акције тадашње СР Југославије.“ (Дневни лист „Информер“, 5.март 2020.године)
Како власти САД поступају према вишедеценијским лојалним марионетама, „њиховим битангама“, који им више нијесу потребни или им постану терет, поучан је примјер Мануела Норијеге (1934-2017), панамског генерала и диктатора. По наређењу тадашњег предсједника Џорџа Буша Старијег, у операцији „Праведни циљ“ (Operation Just Cause), војска САД је Норијегу свргла са власти, киднаповала га и одвела у Мајами, гдје је осуђен на 40 година затвора, за трговину дрогом.
Инвазија на Панаму трајала је од 20.децембра 1989, до 31.јануара 1990. године. У њој је учествовало више од 20.000 војника, који су преузели контролу над том земљом. Према званичним подацима, убијено је 514 панамских војника, а према незваничним, више од хиљаду. Норијега се предао 3.јануара 1990.године.
Панамски диктатор је био на платном списку CIA-e од краја 50-тих година 20.вијека, па све до 5.фебруара 1988.године. До тада су Амери жмурили и на његову трговину дрогом. Школовао се у високим војним школама САД и био близак сарадник америчких власти.
Пред специјалним државним тужилаштвом Црне Горе предстоји велики посао. Неопходно је и кривичноправно расвијетлити Ђукановићеву спорну улогу у: бројним (двоцифреним) нерасвијетљеним убиствима у Црној Гори и шире на простору бивше СФРЈ, везаним, прије свега, за шверц дувана; незаконитом стицању „првог милиона“; вишемилионској пљачки државне имовине; „Пандориним папирима“; монтираном „државном удару“; незаконитом праћењу и прислушкивању њему противних патриотски опредијељених грађана; за дуговремени говор мржње… Вјерујем да ће реформисано тужилаштво испитати и вишегодишње пословање „Прве банке“ – породичне банке Ђукановићевих, као и других црногорских банака повезаних са Првом фамилијом.
Паралелно са тим процесом, неопходно је и побољшање кривичног законодавства, процесуирање корумпираних судија и кадровско „провјетравање“ у судству, бирањем за судије часних људи и истакнутих правника.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: