Мило Ђукановић спремио „бијелу заставицу“, а гдје је и шта ради његов (не)вјерни Душко Марковић?

Након убједљивог пораза у другом кругу избора за Предсједника Црне Горе, узурпатор те функције у два мандата Мило Ђукановић, пошао је у Дубаји на одмор. Постизборни „ђир“ наставио је присуствовањем крунисању краља Чарлса Трећег. У међувремену стигао је и да охрабри украјинску страну у рату, наредио је почасну артиљеријску паљбу са брда „Горица“, а јуче се састао и са будућим шефом државе Јаковом Милатовићем у процесу примопредаје власти.

Интензивно, него што!

Али, гдје је и шта ради за све ово вријеме некада перспективни замјеник шефа организоване криминалне банде ДПС-а, премијер, посланик, вишеструки министар, директор АНБ-а, и шта све не – Душко Марковић?

Осим три стидљива твита који сваки почиње ријечју „осуђујем“(„напад“ на Јевта Ераковића, позив на саслушање Неле Савковић и извођење химне у режији Данице Црногорчевић) – дакле, ништа важно, током ове године нисмо забиљежили нити један излазак у јавност Душка Марковића.

А, није да нам, после свих ових година, у неком чудном смислу, не недостаје његов оригинални час из демократије који је манифестовао кроз однос према Косову и Метохији, када је изјавио да преко 80% грађана Црне Горе не подржава признање независности ове УЧК парадржаве, али да је интерес Црне Горе био да се одлучи на начин на који се одлучила; фали нам његова визија гушења мирних грађанских протеста и оних чувених 15 минута колико му је наводно требало да са гомилом својих полицијских и параполицијских хорди „успостави јавни ред и мир“.

У крајњем, зашто не поменути и ону тужну изјаву да није посао државе Црне Горе да развађа криминалце.

Био је то период када је младост Црне Горе завршавала на плочницима црногорских градова, у експлодираним аутомобилима, разним сачекушама… Када су животи обичних грађана били угрожени.

То је период, подсјетимо, и „зидања Скадра од Смоковца до Матешева“, фамозних стамбених кредита, националне дискриминације српског народа, то је период свеприсутности монтенегринске ароганције која је кулминирала оном лудачком пријетњом о депортацији свештеника Српске православне цркве и организоване „тракторијаде“ за све неподобне појединце и један цијели народ.

Причати о Душку Марковићу, а не подсјетити се његове улоге у организованом шверцу, конекцијама са нарком босом Насером Кељмендијем и надалеко чувеном „Мојковачком клану“, вјерујемо да не би имало смисла.

Међутим, у мору бедастоћа које се вежу за име и презиме овог човјека, једна од највећих је улога Душка Марковића, тадашњег првог човјека црногорске тајне полиције, у случају убиства уредника Дана Душка Јовановића. 

Подсјетимо, истражни судија који је водио цијели случај убиства најпознатијег новинара у Црној Гори, истицао је да Душко Марковић није достављао податке о убиству Јовановића, чиме је прекршио закон. Надаље, супруга убијеног Јовановића свједочила је да је непосредно пред убиство Душко Марковић рекао уреднику Дана да ће од његовог метка страдати. По свједочењу некадашњег амбасадора Црне Горе у Вашингтону, Срђе Дармановића, Душко Марковић је словио за поузданог партнера НАТО земаља.

Прошло је 19 година, а улога Душка Марковића у овом случају још увијек није расвијетљена.

И не само у овом случају.

Политички феномен „Душко Марковић“, као човјек који је, након Мила Ђукановића, забиљежио најдужи стаж на црногорској политичкој сцени и, у једном транутку, концентрисао највећу моћ у држави, немогуће је у потпуности демистификовати без спроведене лустрације – отварања тајних досијеа служби безбједности и интезивне сарадње са међународним партнерима.

Уколико до тога не дође, нажалост, Марковић ће остати недодирљив.

Прочитајте још:

Мило Ђукановић је у Дубаију, али гдје је и шта ради његов вјерни Веселин Вељовић?

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: