Миодраг Лекић: Црна Гора, опет, између нових нада и старих обмана

Предсједник Демоса Миодраг Лекић каже да све нас треба да забрину обећања о економском препороду без стварања новостворене вриједности, без заустављања институционалних и програмских конфузија.

Лекић је у интервјуу за „Дан“, говорећи о „Европи сад 2“ рекао да ће се укоро знати ефекти и уопште озбиљност цијелог програма, који неће моћи да замијене слогани, твитови као скраћени бревијар општих мјеста без озбиљног садржаја, фотографије политичара са амбасдорима и са путовања, као и слична кичаста пракса доминантне црногорске политичке праксе.

Овај бивши дипломата истиче да, када је сарадња са такозваним западним партнерима у питању треба бити лојалан, не и сервилан.

– Не бити објекат којим се управља, већ бити и озбиљан субјекат који поштује друге, савезнике и нешто више, а притом мислити својом главом и примарно дјеловати у интересу својих грађана и државе – каже Миодраг Лекић.

Предсједник Демоса истиче да интеракција и сарадња са свијетом мора постојати, и она је у нашем интересу.

– А спољни утицај супротан међународним правилима, који ствара слику Црне Горе као државе протектората и мјеста аутоколонијалне свијести, примарно зависи од нас самих овдје – каже он.

• У нову годину улазимо са новом владом, која је настала након дугих преговора и под притиском домаће али и међународне политике. Влада је веома оптимистична када су европске интеграције у питању и говори о својим великим достигнућима. Јесмо ли стварно тако напредовали за протекла два мјесеца или се ипак нешто догађа у Европској унији, која је одлучила да нам отвори врата?

Живимо у времену демагогија и популизма. 30. август 2020, без сумње историјски догађај смјене ауторитарне и криминализоване власти мирним путем, јесте дијелом нарушен стилом нове, често недорасле власти која је пропагандно-карневалским дјеловањем деградирала јавну ријеч.

Није много оних којима се може вјеровати на јавној сцени. Резултати и даљи наговјештаји у тужилаштву јесу изузетно позитивао, нажалост, и прилично усамљено реформско остварење у претходном трогодишњем периоду.

Економија – та толико важна и конкретна област се креће у јавним објашњеним између историјских успјеха и банкрота.

Једина истина и континуитет јесте задуживање земље, упркос доминантној пропагандној неистини свака владе, од ДПС до данас – да буџет биљежи суфицит!

Свијет је обишла спектакуларна вијест о ископаном тунелу према државно-судским институцијама, дакле, ријеч тунел је постала метафора за стање у земљи. Узгред сам догађај се полако заборавља, без резултата у истрази, ако она уопште на озбиљан начин још и траје.

Суочавање са истином, дакле и са сопственим слабостима, јесте чин одговорности, па и храбрости, у овом тренутку црногорског друштва.

• Као искусни диипломата реците нам ваш став поводом утицаја наших „западних партнера“ на формирање Владе и уопште на политичке токове у Црној Гори?

То је став о свим партнерима који би потенцијално претендовали на спољно уређивање црногорске државе, па и по цијену њеног понижавања.

Да се разумијемо, интеракција и сарадња са свијетом мора постојати, и она је у нашем интересу. А спољни утицај супротан међународним правилима, који ствара слику Црне Горе као државе протектората и мјеста аутоколонијалне свијести, примарно зависи од нас самих овдје. Колико ће, прије свега власт и политички чиниоци, па и демократска јавност, то дозволити.

Нажалост, често се демонстрира сервилност према међународним факторима, посебно оним најачим. Чак не мали број политичара очекују да таква сервилност појачава њихову унутрашњу политичку позицију. Тиме се продубљује деградација, па и дегенерација политичке сцене у земљи.

Утицај ткз. западних партнера, мада и тај терминолошки појам треба демистификовати, на формирање влада у Црној Гори, чак и на персонални састав владе, посебно у контексту формирања 43. владе, али и других, јесте био евидентан, са елементима скандала и понижавања земље. И са лошим резултатима по земљу. Треба ли подсјећати да се иста влада изнутра распала врло брзо и пала у параламенту, након чега нико од страних састављача и домаћих мешетара није прузео одговорност за такав биланс.

• Да ли је Црна Гора суверена држава, с обзиром на то да се и политичари из власти врло често позивају на захтјеве западних партнера?

Нажалост, и то се питање сада поставља, дакле након страних мијешања, без преседана у црногорској историји. Са контрапродуктивним ефектима, чак и за домаће извођаче тог мијешања. Јер сервилни политичари се лако и одбаце након извршених задатака.

Већ сам више пута јавно рекао и то јасно конкретизовао да неке интервенције са стране, наводно у име запада, које су више личиле на стил комесара Коминтерне 30-их година прошлог вијека, него на западну културу демократских правила. Такви потези ризикују да у очима грађана производе компромитацију оног правог запада, чија демократска и културна традиција треба да нам буде у много чему узор.

Треба да је јасно да на спољно политичком плану треба примарно поштовати међународно право и правила, као и обавезе из прихваћених савезништава.

У најкраћем треба бити лојалан, не и сервилан. Не бити објекат којим се управља већ бити и озбиљан субјекат који поштује друге, савезнике и нешто више, а притом мислити својом главом и примарно дјеловати у интересу својих грађана и државе.

• Покрет Европа сад који чини окосницу нове владе, своју изборну побједу може да захвали програму „Европа сад“. Каква су Ваша очекивања и да ли знате шта тај програм садржи и предвиђа?

Велики јаз, заправо непријатна провалија, у Црној Гори јесте у дужем периоду између Рећи и Учинити. Лако се каже и брзо заборави. Ово питање чека и творце поменутог, обећаног пројекта. Мислим да је фер дати одређени временски простор, истина не и дуг, за реализацију тог програма. Оно што забрињава јесу обећања о економском препороду без стварања новостворене вриједности, без заустављања институционалних и програмских конфузија. Ефекти пореских реформи, што јесте била суштина „Европе сад 1“, у условима ипак великог и системског хаоса, па и очигледног нерада у Црној Гори, имају ипак ограничен карактер.

Укоро ће се знати ефекти и уопште озбиљност цијелог програма, који неће моћи да замијене слогани, твитови као скраћени бревијар општих мјеста без озбиљног садржаја, фотографије политичара са амбасдорима и са путовања, као и слична кичаста пракса доминантне црногоске политичке праксе. Видјеће се и шта даље са важним питањем лаког расипања новца, те утемељене скоројевићке праксе, не само коруптивних искушења већ и трошења новца на путавања, која се претварају у политички туризам на рачун грађана. Све то као естрадно поимање политике као забаве на рачун других.

Неконтролисана владавина врха ДПС-а је временом изградила такву праксу, која је, нажалост, касније у неким случајевима чак и превазиђена што је компромитовало не само актере таквих радњи већ и све оне вриједности са којим се кренуло 30. августа 2020. А кренуло се – треба ли на то подсјећати – са великим хтјењима за озбиљну демократску, економску и моралну реформу црногорског друштва.

Очигледно је много питања и неизвјесности о томе како ће све даље ићи. Црна Гора је опет између нових нада и старих обмана.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: