Мојковачке професоре треба ишћерати из школе
1 min read
Бећир Вуковић
Пише: Бећир Вуковић
Официр не смије оставити војника, нити учитељ ђака.
Откако је војске и војинства, официра који побјегне од војника, одмах прислоне уз први зид, и стријељају.
Учитељ, који напусти ђака, бива ишћеран из школе. Доцније, учитељ се прстом показује. А, дјеца га зуквама гађу. Учитељу, никад више ниједан ђак било које генерације, не назива – добар дан..!
Некад су професори ишли на стријељање са ђацима. У Крагујевцу, професор Милоје Павловић, пред упереним фашистичким цијевима у срца својих ђака, и упереним цијевима у његове груди, викнуо је: „Пуцајте, ја и сада држим час!“
Да је професор Милоје Павловић преко Шумарица побјегао од својих тића, узео би орден од окупатора, и узео образ васколиком Српству. Али, Милоју бијаше милија смрт са својим ђацима, него живот издајника својих ђака. Благо Милоју Павловићу, који се на крилима својих тића вазнео у небо.
У Мојковцу, професори су побјегли од својих ђака… Исто би и са бојишта Бојне њиве побјегли од чете својих ђака..!
Гдје су биле професорице док су шетале њихове љепотице. Љубоморне на своје ученице, професорице се повукле на терасе да умажу своје смежуране буткице, за предстојећу изборну сезону.
Чуло се, кажем, да једна загорела депеесовка, професорка, није изволела да изађе на улицу и испрати шетњу матураната, и ако је у поворци младости била и њена кћерка…
Здраво била Корона, пропашће им и кампања, и сезона.
У Црној Гори, школе су бункери ДПС – а. Директори школа једино брину да који глас не промакне депеесу испод крова школе, брину више него о васпитању, знању, и етици који излазе испод крова школе.
Питају ли се мојковачки професори откуда толики јаз између њих, и оних које су васпитавали. То није симболичка разлика. А све што се у оквире симбола не може смјестити, постаје ужас, и пакао, каже Фројд. Толико би морали знати (и), вајни мојковачки професори.
Важније је како ђак оцијени учитеља, него како учитељ оцијени ђака. Ђак оцјену носи само годину, а учитељ цијелог живота. На крају, учитеља не могу одвојити од оцјене ђака, него је и у гроб унесе.
Башка, мојковачки професори овим чином бјежаније од својих ђака, нимало не помажу вољеној партији, него је још више убијају, дотуцају, деградирају…
Некада, Крвава бајка Десанке Максимовић, није се учила из читанке, него се срицала, и читала са зида учионице.
Прије неку ноћ мојковачки Матуранти нулама су оцијенили своје професоре, и професорице. Док су шетали Матуранти улицама Мојковца, гдје је био њихов професор етике.
У здравље Короне, биће још оних који ће бјежати поред пута, било да су заражени, или поражени.
Добио сам глас преко Брдах, да епски пјесник Славко Перошевић, већ доћерује стихотворение о мојковачким професорима. Па кад Славиша опреми и обуче професоре и професорице за дугу шетњу, и имбрећење, заборавиће препоруке ДПС -а. Ето, тако, мојковачки професори доспјеће до струна гусалах, и до – слуха народа.
Кад је колега, професор, покушао да убиједи професора Милоша Ђурића, да потпише некакву лојалност окупатору, Милош Ђурић, највећи хелениста, са гњевом је одговорио већ пренераженом колеги: „Лако је вама потписати, ви предајете дипле, а ја предајем етику.“
Да је жив мој брат професор Миодраг Вуковић – Вукас, нема тога, нити има те партије нити Антитијела, који би му могли забранити да шета улицама Мојковца са својим матурантима. Вукасу нико не би могао забранити да испрати своје ђаке у будућност, па таман да Тара почне тећи узводно од Мојковца ка Подбишћу, па таман да шетњу матуранта забрани цар Фрањо Јосиф, па таман да шетњу забрани и швапски каплар Јосип Броз.
Прексиноћ мојковачки Матуранти у шетњи својим градом, синоћ у Литији за одбрану светиња од Партије својих професора. Неко је за понос, неко за бруку. Вазда је тако било, и биће.
Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:
Svaka ti je na mjestu ,al svapski kaplar neka te.
Guslaj, guslaj. Ti kragujevacki djaci koje pominjes ustajali su protiv okupatora, a danas u Crnoj Gori ti isti ‘djaci’ sa litija, ruse spomen ploce ucesnicima u borbi za oslobodjenje od cetnika i drugih fasista. Nije depeesovac svako ko voli Crnu Goru.
Ti i tebi slični srušili ste ugled i dostojanstvo C. Gore. A ne Bećir, maturanti i učesnici litija. Oni vraćaju dostojanstvo C. GORI. a spomenik imena ustanika vi ste polomili i poturili kao kukavičike kaje. Bando jedna nenajedena. Ti mora da se neki od ovih profesorlčića kukavica. Ne šetaš sa maturantima ali ideš da se najedeš i napiješ o trošku njihovih roditelja koje ste opljačkali do temelja. Bando…
Becir! Taj covjek svaku rijec otkuje kao ljutu kosu i ona zvoni, odjekuje, zvizdi i sijece paprat, korov, trnjinu i smrdljiku… I iskreci raskosom, predvaja mrak i svijetli…
Becir! Taj covjek svaku rijec otkuje kao ljutu kosu o’ nakovanj i ona zvoni, zvizdi i sijece paprat, korov i smrdljiku… I iskreci, raskosom svijetli i predvaja mrak…
Tomovic Ilija Igor
Nijesu prošetali gradom ali su zato prošetali po trpezi ,,,,
Nema vise ni Vukasa ni Radovana Rakocevica ni Velimirovica…ali poseban respekt za profesoricu Ivanu Gordic i njenu neustrasivost…
Хвала брате наш Бећире!!Хвала ти што чуваш наш брдски понос.Неко ће се исправит,неко сагети главу..а огледало имамо сви па се треба да се једном суочимо са собом!!
ODA MOJKOVACKIM UCENICIMA,
POSMRTNI MARS,MOJKOVACKIM PROFESORIMA.
Gospodine Becire,
evo i Vi ste ih ka`“guslama opjevali“.
Divljenje i Vama i gospodinu
Raicevicu – Bog Vas spoji
citaocima na radost.
Inace, meni je neopisivo strasan
postupak profesora, ali i gradskih
vlasti.
No, ljepotu, dostojanstvo i duh Nase Mladosti
nisu mogli umanjiti nedostojni profesori.
Naprotiv, ova djeca su stavila
krunu na svoje glave.
Ovo je mozda vaznije od svega sto
su u skolskim klupama ucili.
UDALJITI SVE PROFESORE I
ZABRANITI IM PRISTUP PROSVETI
I BILO KAKVOM RADU SA MLADIMA.
NEDOSTOJNI !!!
Бећире, таки су монтенегрини – мојковачки професори. Ништа они љутско немају.
Ипак на млађима свијет остаје. Хвала тим матурантима што нијесу као њихови професори.
Sad tek vidimo dokle nam se sve urušilo
Boze, kakve rijeci! Ne samo u centar! Nek se cuje!
Dotakli smo dno.
NIJESMO, DOK IMAMO OVAKVE MATURANTE.
DRUSTVENI TALOG OSTAJE NA DNU.
TAMO IM JE I MJESTO.
Mozda jesmo dotakli dno, mada smo vec nekoliko puta mislili da ne moze gore. Jedina nada su ovi djaci, i broj mladih na litijama.