Montenegro: Fenomen gladnog fanatizma
Mišo Vujović
Piše: Mišo Vujović
“Pučina je jedna stoka grdna dobre duše kad joj tebra puču” P.P.Njegoš
Teško da se bilo koji deo ovih prostora u narodnom predanju, živoj istoriji i pamćenju velikih događaja, poštovanju običaja i etičkih normi, do dolaska komunizma mogao meriti sa Crnom Gorom.
Crnogorci su vekovima sa kolena na koleno, guslama i poezijom, neviđenim pripovedačkim darom na skupovima i porodičnim sedeljkama, prenosili događaje, legende i podvige, sa strašću uvek spremni da se do krvi sukobe oko detalja koji je umanjivao nečiji podvig ili menjao kontekst priče čak i u nekom nebitnom elementu. U takvom ambijentu postojali su nepisani etički kodeksi plemenska pravila koja su svima dopuštala slobodu da brane svoj moralni i fizički integritet. Ali su sankcionisani svi oni skloni nasilju ili ataku na slabijeg i nezaštićenog.
I vremenu borbe za opstanak u dugim noćima raspredalo se o svemu. Dva glavna stuba pripovedanja sastojala su se od herojstva i izdaje. Olečena u dva simbola Obilića i Brankovića. Oko toga nije se raspravljalo ali oko drugih podviga u bojevima i jatagani su se potezali. Nezamislivo je bilo da deca bez ikakvog obrazovanja ne znaju da nabroje rafalno dvadesetak pasova (kolena) i kratku istoriju svoje male države ugnježdene u Kosovskom mitu i neprolaznom carstvu epske poezije.
Crnogorci su jedini deo srpskog etosa koji je živeo za slavu, prestiž, ime i junačku smrt. Ostala je upamćena želja izvesnog Iličkovića koji je gospodaru rekao : “ Volio bih Gospodaru da se popnem na vrh Lovćena, raširim ruke i tako da se zaledim da me cio svijet vidi”.
Ime oca, đeda i prađeda predstavljalo je legitimaciju u strogoj gradaciji na društvenoj lestvici. Sredine obično nije bilo. Ako neko kojim slučajem nije pretezao ni na jednu stranu, pretežno su to bili tihi i korektni ljudi sa manjkom kuraži i potpadali su pod kategoriju – jado mrčeni”. Ili, “a dobar je sinji kukavac”.
“Kućići i Odžakovići” ili “pogani od pogani” su predstavljali dve glavne klase ljudi.
Prvi su imali pedigre, obraz i ugled. Drugi su definisani opštom negacijom – svaštočinje.
Sjajni Mićun Pavićević opisuje slučaj izvesnog tankolozovića iz Orje Luke koji se predstavljao : “ Ja sam Neško Muratov sa Orje Luke, živim odma oz kuće brigadira Blaža Boškovića…”
On konstatuje da je crnogorski folklor ostao najbujnija i najintimnija afirmacija crnogorske duše.
“ Kroz njega se pjevalo i jecalo, mudrovalo i priželjkivalo, uzdisalo, pilo i veselilo, ratovalo i pobjeđivalo, robovalo i gospodovalo, brecala muzika i bjesnila erotika.
Postojbina guslara, pjesnika i filosofa nije bila zamrla ni pod knutom tuđina. Za doba okupacije ( austrougarske) brujale su slavopojke četnicima i ustanicima i strašne gromovite prijekorke nemuževima, špijunima, što pljunuše na obraz i otačestvo”, beleži u jednoj od svojih zbirki Mićun Pavićević,podvlačeći da niko življe i snažnije ne ispoljava svoj bol i veselje od Crnogoraca”.
Baveći se likom i delom glavnog aktera raspolućenosti Crne Gore, njegovim maestralnim transformacijama, iluzionizmu do sada neviđenom u novijoj političkoj praksi, često sam postavljao pitanje šta se dogodilo sa tom slobodarskom Crnom Gorom?
Bilo je i u tom vremenu terora vlasti, progona viđenih ljudi kao što su Marko Miljanov, serdar Jole Piletić, vojvoda Peko Pavlović, ali ih ni dvor, ni Gospodar, ni perjanici, ni represija nisu uspeli “ogaditi” narodu.
I niko do danas te divove nije istisnuo iz pamćenja autentičnih Crnogoraca. Naravno da su današnji oponenti režima neuporedivi sa ovim kolosalnim ličnostima etike i junaštva, ali represija i mentalni teror nad narodom koga unijate, uzimaju mu dušu, takođe je neuporediva sa samovoljom kralja Nikole kom ni u primisli nije bilo da svoj narod pokrštava ili mu menja identitet. Vatikan i bečki dvor su vekovima “zaštitnički” nasrtali na Crnu Goru.
Potonji suveren je koketirao sa Bečom sedeći na dve stolice pokušavajući da sa malo para načini što bolji pazar, ali se sa verom i nacijom nije igrao.
Tužno je što u Srbiji raste temparatura netrpeljivosti. U istom košu su svi. I Srbi i anti Srbi. Žrtve i celati.
“Pun nam je k… svih njih zajedno”, odjekuje internetom. “Neupućeni” se odriču svoje braće na raspeću, ali ne i prljavih para koje crnogorska kleptomanska vlast investira i pere u Srbiji.
Jednom Zlatiborcu su svi u Crnoj Gori žgadija, a ta žgadija je od Zlatibora napravila najveće gradilište u regionu. Gadimo se svojih bližnjih ali su nam svačije pare slatke. I krvave i prljave.
Još jedno pitanje se nameće u ovoj turibnoj tranziciji ili genezi ponižavanja i samopotiranja: Kakva je to struktura konzumenata apsurda čija lojalnost današnjem političkom Hudiniju prelazi granicu brutalnog mazohizma? Naravno ovim pitanjem nisu obihvaćeni kadrovi ili aktivisti režima sa bogatim apanažama i neograničenim privelegijama.
O dostojanstvu kao kategoriji u ovom kontekstu iluzorno je govoriti. Apsurd robovanja apsurdu ili carstvu laži iz pozicije povlašćenih i dobro uhlebljenih takođe nije potrebno objašnjavati. Ono što zaprepašćuje svakako je fanatična opijenost Gospodarom i njegovim maskama, obogaljenih podanika neomalterisane fizionomije, bolje reći pastorčadi režima na ivici biološkog opstanka, čija jeka i cika u odbrani Gospodara nadjačava riku glavnih aktera Grmečke koride.
“ Jesmo li se umorili, ili smo se izrodili?”, zapitala bi se mudra Milica Markova poslednja crnogorska velika tužbalica.
Lelek, ovakvi kakvi smo danas, očito i ne zaslužujemo.
Ja volim Crnu Goru i ljude iz CG.
Sve je ovo opisano dobro.A vremena se menjaju i naraštaji su drugačiji.
Na jednoj televiziji je prikazan film „Zaspanka za vojnika“.
Tema prvi svetski rat i srpska golgota.
Tokom filma koji je mučan i emotivan do suza,u levom ćošku ekrana stalno promovišu novogodišnju žurku i zadrugu/prljavi rijaliti/.Moj gost /stric od 85god/upita me setno videvši najavu žurke:—Pušku niko u ruke nebi uzeo od ovih naših mučenika da je znao da se bori za žurke i bahanalije današnjeg Srpstva.
Ćutao sam.
Bravo kum
Toliko o nasem obziru prema precima koji krv i zivot nijesu zalili zbog slobode zbog buducnosti zbig nas
Fantastican si primjer naveo
Vazda mi u sl momentima na um panu rijeci kako vele Cice na sudjenju
Lako ce vama biti praviti drzavu sa djecom koju smo mi vaspitavali
Vidjecemo kakvu ce drzavu imati djeca koju vu budete vaspitavali
Pogodio u bobu
Sto se da primjetiti iz prilozenog
I to normale sto je bilo u jugi bilo je dok su trajale te generacije
Cim su stasali prispjenci crvene burzoazije
Svratak
Ajde, kad smo vec kod „kucica“ (zar nisu svi oni pobijeni od 1941 do 1945 godine), da li bi preko in4s mogli da pokreno inicijativu za podizanje spomenika srtvama kabalisticko komunistickog ubistva 200 hriscana u Kolasinu, na takozvanom „pasijem groblju“.
Da li ce se Putin naljutiti, ako to uradimo?
I bi li mogli kako da izdejstvujemo dozvolu iz „centale“ za taj poduhvat.
Mogli bi i Mitropolitu predloziti da nam se pridruzi.
Ali, neka prije toga i on pita tamo u „centrali“ za dozvolu.
Evo mog konkretnog predloga, da podignemo spomenik zrtvama komunistickog terora u Kolasinu.
Na Badnje vece su jamari, vodjeni civutskim kabalistickim lobijem (Ambroz i Moso Pijade) izvrsili ritualno kabalisticko ubistvo i ubili 200 ljudi.
Ajde, nesto konkretno da uradimo.
Pustite price, ajmo akciju.
Ono,kad od drveta ne vidiš šumu.
Svi odgovori šta se zbilo sa Crnogorcima su dati u Pilipendi.Koga interesuje može da pročita.
I prođite se više Srbije ,nije ona kriva što se Crna Gora izrodila – dabogda je stigla kletva Svetog Petra Cetinjskog pos….. joj se u NATO.
Crnogorci nijesu „dio srpskog etnosa“. Do 19-og vijeka „srpstvo“ nije imalo isto značenje kao danas. Bilo je vjerski (srpstvo=pravoslavlje) a ne etnički pojam. U tom kontekstu (kao Pravoslavci) mogu se vezati Srbi i Crnogorci. Naveli ste Marka Miljanova a ne i njegov prijekor jednom našem potuđeniku u Beogradu koji je pljuvao po CG i kralju Nikoli.
„Bilo bi pametno da umučiš, dijete. Ja nijesam krpa da perem tuđu nečist. Tebe neko utuljuje u glavu zle misli protiv Crne Gore koja te odnjivila i poslala da se, kami, nečemu dobrome naučiš, pa bi valjalo da se držiš prema njoj ka prema svojoj majci. A i jest ti ona majka. Domovina je isto ka majka. A što se gospodara tiče, on je mene vrijeđa, ali… psovati ga na vaganu koji ti neko daje, isto je ka i psovati domovinu. No, da ostavimo gospodara. On je čoek ka i mi, ka ja i ti, pa i on može da pogriješi, a da se na vrijeme ne ispravi… Ali, domovina je vječna i nju u srce moramo da nosimo ako smo ljudi i ako smo pravi njeni sinovi. Domovina može biti ili usred srca ili u potplaće obuće. Iz srca se ona ne izbačuje lako, a ko je nosi na potplaće, ona se liže sa svakijem korakom i iščili ka paučina. I kad se tako izgubi, ondar čoek postaje krdo. Čuvaj se toga, dijete, ka živoga ognja. Čoek bez domovine, ili, što je isto, sa osramoćenom domovinom, više i nije čoek.”
Da te pitam „Patria“, posto imas te neke ideje u glavi. Da li je Njegoševo delo „Ogledalo srpsko“ zbirka junackih pesama kojima je zeleo da ovekoveci nas mentalitet borbu i identitet ili zbirka religioznih beseda sv. Jovana Zlatoustog i sv. Grigorija Bogoslova?
Ako je srpstvo=pravoslavlje, zasto u Ogledalu srpskom nema religioznih tekstova i jevandjelja?
Mi se danas usudjujemo da kazemo da Sv Petar Cetinjski i Njegos, najobrazovaniji svoga vremena,pa i danas, nisu znali sta su.
Jos se malo privati knjige,neka ti Novaka Adzica.
Bravo!
Neka, beno, ne benavi! Tebe je srpstvo, onda bilo „pravoslavlje“? Što se onda i država Srbija nije zvala Kneževina Pravoslavna? Nego baš Srbija? Hehe, nije ova glava za dvije noge – malo dvije za toliko znanje!