Може ли Обран да „начини Европу поново великом“: Како ће изгледати мађарско председавање Савету ЕУ?

„Начинимо Европу поново великом.“ Под том копијом трампистичког слогана ће Мађарска, и њена влада предвођена премијером Виктором Орбаном, започети своје шестомесечно председавање Савету ЕУ у понедељак, 1. јула 2024.

Међутим, то неће бити лак задатак – пре свега зато што је Орбан последњих година стекао репутацију „лошег момка“ Европске уније и „камена спотицања“ за бриселске бирократе, било да је реч о подршци Украјини, увођењу санкција против Русије и царинских ограничења против Кине.

Мађарски министар за ЕУ Јанош Бока недавно је изнео листу приоритета своје државе током председавања Савету.

На њој се, између осталог, налазе прихватање новог споразума о конкурентности, јачање европске безбедносне политике, спречавање илегалних миграција, вођење пољопривредне политике у корист фармера и суочавање са демографским проблемима.

Док би Будимпешта могла да направи искорак у области конкурентности и пореске политике, успех у другим секторима далеко је од загарантованог.

Функција земље која председава је води састанке Савета ЕУ, утврђује њихове дневне редове, програме рада и омогућава дијалог како на састанцима Савета, тако и са другим институцијама ЕУ. Изузетак представља Савет за спољне послове, којим председава високи представник за спољну и безбедносну политику.

Период председавања траје шест месеци, а ротације се добављају сваког 1. јануара и 1. јуна. Држави која председава у обављању послова помажу земље које се налазе пре и после ње на распореду председавања, и оне чине тзв. тројку. Мађарској ће, тако, помагати тренутни председавајући, Белгија, као и Пољска, која ће ту функцију преузети почетком следеће године.

Западни медији у ишчекивању мађарског председавања већ месецима раде на „ширењу панике“, односно „упознавању“ на опасности које могу да произиђу из њега. Најчешће се наводи да је мађарски премијер Орбан „разбијач консензуса“ у ЕУ, пре свега у њеној политици према Украјини, Русији и Кини.

У Мађарској такве тврдње одбацују. „Свесни смо чињенице да ће (сви) врло пажљиво пратити да ли искрено сарађујемо са државама чланицама и институцијама, и да ли ћемо бити поштени посредници“, рекао је Бока за „Политико“.

„Ово ће бити пажљиво испитано, а можда ће чак и стандарди за Мађарску бити виши у односу са друге земље које су председавале“, рекао је он, наглашавајући да ће Будимпешта испунити очекивања.

Шта Србија и Западни Балкан могу да очекују?

Међу мађарским приоритетима налази се и политика проширења. Министар спољних послова Петер Сијарто недавно је изјавио да ће се његова земља током председавања фокусирати на проширење ЕУ, као и да је циљ да се у приступном преговорима са Србијом отвори један или два нова кластера.

Међутим, према писању портала „Балкан инсајт“, маневарски простор Будимпеште ће у том погледу бити ограничен, како због чињенице да је за одлуке у политици проширења потребан консензус свих 27 држава чланица, тако и због тога што су кључна тела и позиције унутар ЕУ и даље нису формиране и попуњене након европских избора.

Проблем представља и то што ће Мађарска највероватније изгубити место комесара за проширење у Комисији, на ком се последњих пет година налазио Оливер Вархељи.

Пошто је тај портфељ постао доста значајнији након избијања сукоба у Украјини пре две и по године, очекује се да ће утицајније европске државе спречити Орбана да сачува то комесарско место.

„Зашто се борити за портфељ проширења када није реално да ћемо га добити?„, признао је дипломатски извор у Будимпешти за „Балкан инсајт“.

Страх да би Мађарска могла да буде мање ентузијастична када је реч о евроинтеграцијама Украјине су, међутим, мотивисале Унију да убрзају процес отварања преговора са том земљом пре него Будимпешта седне на чело савета.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: