Može li Obran da „načini Evropu ponovo velikom“: Kako će izgledati mađarsko predsedavanje Savetu EU?

„Načinimo Evropu ponovo velikom.“ Pod tom kopijom trampističkog slogana će Mađarska, i njena vlada predvođena premijerom Viktorom Orbanom, započeti svoje šestomesečno predsedavanje Savetu EU u ponedeljak, 1. jula 2024.

Međutim, to neće biti lak zadatak – pre svega zato što je Orban poslednjih godina stekao reputaciju „lošeg momka“ Evropske unije i „kamena spoticanja“ za briselske birokrate, bilo da je reč o podršci Ukrajini, uvođenju sankcija protiv Rusije i carinskih ograničenja protiv Kine.

Mađarski ministar za EU Janoš Boka nedavno je izneo listu prioriteta svoje države tokom predsedavanja Savetu.

Na njoj se, između ostalog, nalaze prihvatanje novog sporazuma o konkurentnosti, jačanje evropske bezbednosne politike, sprečavanje ilegalnih migracija, vođenje poljoprivredne politike u korist farmera i suočavanje sa demografskim problemima.

Dok bi Budimpešta mogla da napravi iskorak u oblasti konkurentnosti i poreske politike, uspeh u drugim sektorima daleko je od zagarantovanog.

Funkcija zemlje koja predsedava je vodi sastanke Saveta EU, utvrđuje njihove dnevne redove, programe rada i omogućava dijalog kako na sastancima Saveta, tako i sa drugim institucijama EU. Izuzetak predstavlja Savet za spoljne poslove, kojim predsedava visoki predstavnik za spoljnu i bezbednosnu politiku.

Period predsedavanja traje šest meseci, a rotacije se dobavljaju svakog 1. januara i 1. juna. Državi koja predsedava u obavljanju poslova pomažu zemlje koje se nalaze pre i posle nje na rasporedu predsedavanja, i one čine tzv. trojku. Mađarskoj će, tako, pomagati trenutni predsedavajući, Belgija, kao i Poljska, koja će tu funkciju preuzeti početkom sledeće godine.

Zapadni mediji u iščekivanju mađarskog predsedavanja već mesecima rade na „širenju panike“, odnosno „upoznavanju“ na opasnosti koje mogu da proiziđu iz njega. Najčešće se navodi da je mađarski premijer Orban „razbijač konsenzusa“ u EU, pre svega u njenoj politici prema Ukrajini, Rusiji i Kini.

U Mađarskoj takve tvrdnje odbacuju. „Svesni smo činjenice da će (svi) vrlo pažljivo pratiti da li iskreno sarađujemo sa državama članicama i institucijama, i da li ćemo biti pošteni posrednici“, rekao je Boka za „Politiko“.

„Ovo će biti pažljivo ispitano, a možda će čak i standardi za Mađarsku biti viši u odnosu sa druge zemlje koje su predsedavale“, rekao je on, naglašavajući da će Budimpešta ispuniti očekivanja.

Šta Srbija i Zapadni Balkan mogu da očekuju?

Među mađarskim prioritetima nalazi se i politika proširenja. Ministar spoljnih poslova Peter Sijarto nedavno je izjavio da će se njegova zemlja tokom predsedavanja fokusirati na proširenje EU, kao i da je cilj da se u pristupnom pregovorima sa Srbijom otvori jedan ili dva nova klastera.

Međutim, prema pisanju portala „Balkan insajt“, manevarski prostor Budimpešte će u tom pogledu biti ograničen, kako zbog činjenice da je za odluke u politici proširenja potreban konsenzus svih 27 država članica, tako i zbog toga što su ključna tela i pozicije unutar EU i dalje nisu formirane i popunjene nakon evropskih izbora.

Problem predstavlja i to što će Mađarska najverovatnije izgubiti mesto komesara za proširenje u Komisiji, na kom se poslednjih pet godina nalazio Oliver Varhelji.

Pošto je taj portfelj postao dosta značajniji nakon izbijanja sukoba u Ukrajini pre dve i po godine, očekuje se da će uticajnije evropske države sprečiti Orbana da sačuva to komesarsko mesto.

„Zašto se boriti za portfelj proširenja kada nije realno da ćemo ga dobiti?„, priznao je diplomatski izvor u Budimpešti za „Balkan insajt“.

Strah da bi Mađarska mogla da bude manje entuzijastična kada je reč o evrointegracijama Ukrajine su, međutim, motivisale Uniju da ubrzaju proces otvaranja pregovora sa tom zemljom pre nego Budimpešta sedne na čelo saveta.