Мрђеновић: „Мирослављево јеванђеље“ – веза од прве српске ћирилице па до Доситеја и Његоша
1 min readВечерас је у пуној сали Књижаре Матице српске, у оквиру манифестације „Дани српске културе“, коју амбасада Републике Србије у Црној Гори организује поводом обиљежавања Дана државности Републике Србије – Сретења, одржана промоција фототипског издања најстаријег рукописа српске ћирилице „Мирослављево јеванђеље“.
Тим поводом је Душан Мрђеновић, директор издавачке куће „Досије“, која је са „Службеним листом СЦГ“ објавила факсимил Јеванђеља, одржао предавање „О историјату Мирослављевог јеванђеља – Судбина једне књиге“.
Пут „Мирослављевог јеванђеља“
Он је описао пут „Мирослављевог јеванђеља“ од Хиландара, гдје се налазио до 1896. када је поклоњен краљу Александру Обреновићу, па све до данашњих дана.
„После Мајског преврата 1903. године, када је династију Обреновића на престолу Србије замијенила династија Карађорђевића, Јеванђеље је, под још увијек нејасним околностима, нестало, да би се поново појавило тек 1915“, казао је он.
У Првом свјетском рату, казао је Мрђеновић, „Мирослављево јеванђеље“ је заједно с војском и краљем, пратило је епопеју повлачења преко беспућа Албаније.
„У Другом свјетском рату, скривано је у Ужицу, затим у манастиру Рача на Дрини и коначно у сефу Народне банке у Београду. Избјегло је судбину многих спаљених и покрадених књига. Данас се Јеванђеље налази у Народном музеју у Београду“, казао је он.
Према његовим ријечима „Мирослављево јеванђеље“ представља исходишну тачку, вертикалу од прве српске ћирилице па до Доситеја и Његоша.
„Ова књига је исходишна тачка – трачак свјетла који спаја вертикалу од прве српске ћирилице па до Доситеја и Његоша и до данашњих живих пјесника, јер да нема тога ништа друго не би имало смисла“, истакао је Мрђеновић.
Факсимили прате судбину оригинала
Представљајући фототипско издање „Мирослављевог јеванђеља“, Мрђеновић је казао да и факсимили на један посебан начин прате судбину оригинала.
„Као и само Мирослављево јеванђеље, и његов фототипски двојник прошао је кроз авантуре на које нико од нас који смо у послу учествовали није ни помишљао 1993. године, када смо у Београду, прикупљањем материјала за пратеће књиге, ово предузеће започели“, казао је он.
Мрђеновић је нагласио да се на потпуно и право фототипско издање најстарије српске ћириличне књиге чекало више од једног вијека.
„Мирослављево јеванђеље је у Београд стигло још 1896. године, па се тек на самом крају прошлог миленијума, књига први пут појавила вјерно репродукована, са свим страницама у колору, позлатом иницијала и реконструкцијом садашњег повеза“, казао је он.
Након предавања почео је програм „Поуке и поруке Његошевог дјела“. Гојко Бурзановић, првак ЦНП-а, надахнуто је говорио стихове из „Горског вијенца“ и „Луче микрокозма“.
Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:
Хвала Амбасади и Матици!
DA LI IMA VEZE SA MONTENEGRO ČIR-GILICOM ?? !
Kako da ne, samo što još ne kažete da su i sumerske tablice na srpskom. Pouzdano se zna da M.jevanđelje nema veze sa srpskom ćirilicom. QA vi nastavite da maštate
Е вивнем ти га женскињама. Ретардирано Пирцијево копиле! Нема везе, је ли?!
Не вриђај безобразниче!
Ово је културни догађај од изузетног значаја за нас Србе. Мирослављево јеванђеље је наша лична карта за свијет.
Zahvaljući ovim dobrim ljudima Miroslavljevo jevanđelje nije palo u zaborav i narod može da ga vidi. Hvala ambasadi i Matici što su i nama u CG omogućili da vidimo faksimil Jevanđelja.