Мрежа ходника испод логора смрти крије Хитлерово тајно оружје

Потрага за Хитлеровом лабораторијом за прављење атомске бомбе почела је испод некадашњег концентрационог логора у Аустрији. Ако тај лов успе, биће јасно колико су нацисти били близу тога да развију нуклеарно оружје – али и да победе у Другом светском рату.

Мрежа тајних тунела и просторија испод концентрационог логора Маутхаузен- Гусен, у близини града Санкт Георген ан дер Гусен, пронађени су након што је откривен необично висок ниво радијације, мада су геолози тврдили да је концентација могла да буде и природна. Локалне власти су ипак хтеле да реше мистерију.

Тунели су најпре коришћени као тајна фабрика за производњу авиона од 45.000 квадрата. Заштићена од савезничких бомби, нацистичка подземна фабрика правила је делове за МЕ 262, први оперативни млазни авион. Државна компанија која је протеклих 10 година наливала бетон у те тунеле како би их обезбедила, сада тај бетон изнова буши.

Тунеле су изградили логораши, а одлука да се поново отворе запечаћени отвори дошла је након што је аустријски режисер документарних филмова, Андреас Сулзер, откопао доказе који указују на то да Маутхаузен- Гусен крије тајну научне установе.

– Радио сам две године на филму о научнику Виктору Шнаубергеру. Он је у Ст Георгену од 1941. био умешан у истраживачке пројекте СС-а, али у најстрожој тајности. У писму је упозоравао колеге да је умешан у “разбијање атома” – каже Сулцер.

Нуклеарни програми пропали због одвођења научника у логоре

Хајнрих Химлер, шеф СС-а, био је редовни посетилац Маутхаузен- Гусена, који је постао једна од највећих и најтајновитијих лабораторија у комплексу логора, око које су “цуриле” теорије да су се тамо спроводила атомска истраживања.

Сулзер каже да он има шематски план коју показује тајне тунеле на делу од 20 километара, изграђених 1944. од стране 272 затвореника. Њих око 320.000 је умрло у логору или су убијени у тамошњим гасним коморама.

Он такође тврди да има податке који показују да су затвореници у великом броју били физичари и хемичари.

Одвођење реномираних научника из немачких универзитета из етичких и идеолошких разлога пре него што је почео рат у 1939. допринело је пропасти оба нацистичка позната нуклеарна програма – “Уранвереин” и “Уранпројект”, сматра се у широким круговима.

Први напор је учињен већ након инвазије на Пољску у 1939. када су многи виђенији физичари одведени у Вермахт. Други напор је стигао самоиницијативно готово одмах затим.

Међутим, 1942. године је одлучено да тај програм неће да допринесе завршетку рата и предат је у руке цивилном истраживачком тиму. Многи од научника су пребачени да раде на хитнијим војним пројектима.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: