Mreža hodnika ispod logora smrti krije Hitlerovo tajno oružje

Potraga za Hitlerovom laboratorijom za pravljenje atomske bombe počela je ispod nekadašnjeg koncentracionog logora u Austriji. Ako taj lov uspe, biće jasno koliko su nacisti bili blizu toga da razviju nuklearno oružje – ali i da pobede u Drugom svetskom ratu.

Mreža tajnih tunela i prostorija ispod koncentracionog logora Mauthauzen- Gusen, u blizini grada Sankt Georgen an der Gusen, pronađeni su nakon što je otkriven neobično visok nivo radijacije, mada su geolozi tvrdili da je koncentacija mogla da bude i prirodna. Lokalne vlasti su ipak htele da reše misteriju.

Tuneli su najpre korišćeni kao tajna fabrika za proizvodnju aviona od 45.000 kvadrata. Zaštićena od savezničkih bombi, nacistička podzemna fabrika pravila je delove za ME 262, prvi operativni mlazni avion. Državna kompanija koja je proteklih 10 godina nalivala beton u te tunele kako bi ih obezbedila, sada taj beton iznova buši.

Tunele su izgradili logoraši, a odluka da se ponovo otvore zapečaćeni otvori došla je nakon što je austrijski režiser dokumentarnih filmova, Andreas Sulzer, otkopao dokaze koji ukazuju na to da Mauthauzen- Gusen krije tajnu naučne ustanove.

– Radio sam dve godine na filmu o naučniku Viktoru Šnaubergeru. On je u St Georgenu od 1941. bio umešan u istraživačke projekte SS-a, ali u najstrožoj tajnosti. U pismu je upozoravao kolege da je umešan u “razbijanje atoma” – kaže Sulcer.

Nuklearni programi propali zbog odvođenja naučnika u logore

Hajnrih Himler, šef SS-a, bio je redovni posetilac Mauthauzen- Gusena, koji je postao jedna od najvećih i najtajnovitijih laboratorija u kompleksu logora, oko koje su “curile” teorije da su se tamo sprovodila atomska istraživanja.

Sulzer kaže da on ima šematski plan koju pokazuje tajne tunele na delu od 20 kilometara, izgrađenih 1944. od strane 272 zatvorenika. Njih oko 320.000 je umrlo u logoru ili su ubijeni u tamošnjim gasnim komorama.

On takođe tvrdi da ima podatke koji pokazuju da su zatvorenici u velikom broju bili fizičari i hemičari.

Odvođenje renomiranih naučnika iz nemačkih univerziteta iz etičkih i ideoloških razloga pre nego što je počeo rat u 1939. doprinelo je propasti oba nacistička poznata nuklearna programa – “Uranverein” i “Uranprojekt”, smatra se u širokim krugovima.

Prvi napor je učinjen već nakon invazije na Poljsku u 1939. kada su mnogi viđeniji fizičari odvedeni u Vermaht. Drugi napor je stigao samoinicijativno gotovo odmah zatim.

Međutim, 1942. godine je odlučeno da taj program neće da doprinese završetku rata i predat je u ruke civilnom istraživačkom timu. Mnogi od naučnika su prebačeni da rade na hitnijim vojnim projektima.