Мухамед Ђокај смјењује да предухитри властиту смјену

Сједница је одржана у присуству два члана Савјета, Мухамеда Гјокаја и Зорана Вујичића, док предсједник Савјета Жељко Рутовић, којега је прошле године на то мјесто изгласала парламентарна већина на предлог ДПСа, није присуствовао сједници.

„Незаконито сам смијењен са функције директора Агенције за заштиту личних података и слободан приступ информацијама.

Наиме, основ за разрјешење је наводни сукоб интереса, у којем се налазим због чињенице да је моја супруга именована за савјетницу потпредсједника Владе Црне Горе.

У конкретном случају се не ради о сукобу интереса, већ о самовољи Савјета Агенције и грубом кршењу Закона о заштити података о личности.

Повод за моју смјену је питање новинарке НД „Вијести“ у којем је тражила појашњење, како моје, тако и од Савјета Агенције, у погледу ове чињенице, те поводом овог питања Савјет Агенције је на сједници одржаној дана 19.12.2023.године донио закључке у којима су од мене као директора тражили изјашњење на ове околности, и дали рок од три дана да се на ове наводе изјасним. Такође, донијели су закључак да се обрате кабинету потпредсједника Владе Црне Горе, како би тражили акт о именовању моје супруге.

Сједница је одржана прије него што су сачекали оно што је затражено, вјероватно из страха да можда поједини чланови неће бити на функцији на којој се налазе до краја рока који су навели, имајући у виду да је пред Скупштином Црне Горе у току поступак разрјешења Мухамеда Гјокаја, због утврђеног кршења закона, док је пред Агенцијом за спрјечавање корупције покренут поступак, ради утврђивања да ли је од стране Зорана Вујичића дошло до угрожавања јавног интереса које упућује на постојање корупције или подређивања јавног интереса приватном.

Додатан разлог за моју експресну и незакониту смјену, је и чињеница да сам предсједника Савјета, Жељка Рутовића, прије два дана писменим путем упознао са новим чињеницама, које се односе на већ покренути поступак пред Агенцијом за спрјечавање корупције, а које додатно терете Зорана Вујичића, који је у својству грађанина, односно пружаоца „експертских“ услуга код невладине организације „Грађанска алијанса“, без знања овлашћења Савјета, самовољно потписао Меморандум о сарадњи између одређених институција и организација, на најгрубљи могући начин, кршећи матични Закон и Статут Агенције.

Али да се вратим на основ разрјешења. Закон о заштити података о личности у члану 54 таксативно наводи ограничења која се односе на именовање на мјесто предсједника и чланова Савјета Агенције. Једно од ограничења, а има их више, је прописано у тачки 6 Закона, у којем се наводи да за предсједника или члана Савјета не мозе бити именовано лице које је брачни друг лица из тачке 1,2 и 3 Закона (посланик или одборник, члан Владе или лице које именовала или поставила Влада Црне Горе). Сходно члану 58 став 2 истог Закона, ова ограничења су прописана и за именовање директора.

Међутим, члан 55 овог Закона прописује услове за разрјешење предсједника или члана Савјета, па се наводи да ће се ово лице разријештити прије истека времена на које је именован у случају да наступи нека од околности из члана 54 Закона, па је управо због постојања ових разлога од стране Административног одбора Скупштине Црне Горе и упућен Предлог за разрјешење члана Савјета Агенције, Мухамеда Гјокаја, ка Пленуму.

Јасно је, дакле, да Закон о заштити података о личности не прописује начин и услове за разрјешење директора Агенције, што је и логично.

Наиме, Закон о заштити података о личности, у дијелу разрјешења предсједника или члана Савјета је леx специалис, што значи да нема примјене других законских прописа, док питање разрјешења и услова за разрјешење директора није прописано нити регулисано Законом о заштити података о личности, већ Законом о раду. Ово из разлога што директор, за разлику од предсједника и чланова Савјета, закљуцује Уговор о раду, на одређено вријеме, односно на период од четири године, којим уговором су регулисана његова права и обавезе, као и последице кршења радних обавеза, а на основу општег колективног уговора и Закона о раду, па чак и мјере које су посљедица повреде радних обавеза – новчана казна и престанак радног односа, наравно кроз утврђену одговорност и кроз одговарајућу процедуру.

Дакле, нема примјене аналогије у ова два случаја. У конкретном је и разлика између радног правног статуса предсједника и чланова Савјета с једне стране те директора са друге стране. Ово из разлога јер предсједник и чланови Савјета не закључују уговор о раду са послодавцем, па да услед кршења радних обавеза могу бити и разријешени, кроз утврђивање одговорности и кроз одговарајућу процедуру. Напротив, њих именује и разрјешава Скупштина. И управо зато је и намјера законодавца, услед немогућности да сходно одредбама закона који регулишу радне односе ријеши ово питање, да овеодносе, који се тичу основа за разрјешење, у односу на Савјет, пропише Законом о заштити података о личности, који је леx специалис.

На крају, да вас обавијестим да је моје разрјешење незаконито, и произвешћенастанак штете по грађане Црне Горе, у виду исплате материјалне надокнаде. Додуше, када је ова Агенција у питању ни то не би био први пут, јер је Савјет Агенције 2015.године, већином гласова, са појединцима који су нажалост још увијек у Савјету, већ незаконито разријешио директора, а да су грађани својим новцем, платили те незаконитости са преко 50.000,00 еура, без утврђивања било чије одговорности.

Овим путем позивам надлежне инситуције да утврде незаконитости у раду Савјета, а ја ћу наравно употријебити правна средства која ми закон дозвољава, у нади да ће се самовољи острашћених и сујетних особа, очигледно оскудног правног знања, које нажалост и даље покривају значајне јавне функције, стати на пут и да ће сносити посљедице за доношење незаконитих одлука.“