На данашњи дан 1903. основано Коло српских сестара

На данашњи дан, 28. августа 1903. године одржана је оснивачка скупштина Кола српских сестара. Од самог оснивања, удружење је било самостално у односу на све државне и друштвене институције.

Основни приход друштва били су добровољни прилози. Његово дјеловање било је усмјерено на патриотски, хуманитарни и културно-просветитељски рад. Патриотски циљ друштва оствариване су кроз пружање материјалне и моралне помоћи српском народу. Биле су познате као борци за мир, али су у Првом свјетском рату учествовале на бојном пољу као добровољне болничарке. Хуманитарни рад је посебно био изражен када су по окончању Првог свјетског рата чланице друштва основале Дом инвалида кроз који је прошло 4000 онеспособљених ратника, помажући им да савладају неки занат.

Хуманитарна активност Кола била је усмјерена и на ратну сирочад, пружајући им мјесечну помоћ, стипендије, љетовања. На пољу образовања, Коло је организовало курсеве за описмењавања, хигијену живљења, правилну исхрану и слично. У оквиру одбора Кола, осниване су секције чији је циљ био чување народне културе и традиције. Коло је имало своје одборе и чланице и у иностранству. Ово је утицало да се посебно посвети пажња на сарадњу са другим народним и међународним удружењима жена, као и на јачање духа и његовање културе и традиције у српској дијаспори.

У складу са својом феминистичком идеолошком основом, биле су борци за једна грађанска права мушкараца и жена у Краљевини Југославији. Своје просветитељске и патриотске идеје износиле су у гласилу удружења, „Вардар“ а излажење је окончано са избијањем рата.
О значају и утицају овог друштва, свједочи и податак да је прије Другог свјетског рата постојало је 146 одбора широм Краљевине Југославије са око 10000 чланица. Чланице удружења и само Коло су током свог постојања награђиване бројним хуманитарним, државним и вјерским одликовањима највишег ранга, међу које спадају: Албанска споменица, Краљевски орден Бијелог орла петог степена, као и Краљевски орден Светог Саве.
Са доласком окупатора, удружење је престало да дјелује 1942. године, када је тадашња представница Делфа Иванић ухапшена због става да ће Коло остати привржено својим основним идејама и одано Отаџбини. Послије ослобођења 1944. године, нова власт није имала ни мало разумијевања, тако да је имовина и даље остала у државном посједу, удружење је забрањено као реакционарско и буржујско, а импозантна колекција народних ношњи и рукотворина предата је Етнографском музеју. Обнова удружења жена „Коло српских сестара“ морала је да сачека неко ново вријеме, тако да је рад напокон обновљен 1990. године.
У новој ери, „Коло српских сестара“ је и даље женско, хуманитарно и културно-просвјетно друштво, невладина и непрофитна организација, чији је рад финансиран добровољним прилозима грађана и институција, руковођених добрим намјерама да помогну људима у невољи без обзира на поријекло и вјеру.

Мисија Кола била је и остала ширење доброте и племенитости. Рад сестара је чисто волонтерски и без било каквих материјалних и личних циљева, што ово удружење чини јединственим на нашим просторима.

Извор: Митрополија – Миомир Ђуришић

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: