На данашњи дан 1934. извршен атентат на краља Александра I Карађорђевића у Марсеју (видео)
1 min read
У јесен 1934. године Карађорђев праунук, краљ Југославије, Александар I Карађорђевић, имао је пуних 46 година и 20 година владарског стажа (од 1914. као престолонаследник, од 1918. као регент и од 1921. године као краљ.
Као престолонаследник и врховни командант Српске војске у Првом свjетском рату стекао је углед доброг ратника и надареног војсковође. Као побjедник у рату суочио се у миру са тешко премостивим проблемима. Новостворена државна заједница из 1918. године (до 1929. године Краљевина Срба, Хрвата и Словенаца, после Краљевина Југославија), била је земља великих разлика и супротности – националних, вjерских, политичких, економских, класних и културних, што је била последица вишевjековних историјских околности, прије свега посебности развоја, али и утицаја страних фактора.
Чврсто опредељен за очување јединствене државе, Александар је имао много противника, па је због политичког безизлаза, из кога грађанске странке нијесу имале решење, у периоду од 1929. до 1931. спроводио диктатуру.
Атентат у Марсељу на краља Александра I Карађорђевића се одиграо у уторак, 9. октобра 1934. године, приликом његове званичне посете Француској, у Марсељу испред Палате Бурзе, у 16 часова и 20 минута.
Атентатор, Владо Черноземски, припадник Унутрашње македонске револуционарне организације (ВМРО), пуцао је у краља Александра са четири метка, а једним је лакше ранио француског министра иностраних послова, Луја Бартуа, који је услед неадекватне медицинске помоћи искрварио и умро.
Око атентата су сарађивали усташе и ВМРО, који нијесу жељели да Хрвати и Македонци (који су сматрани Бугарима живе у краљевини Југославији него у независним државама, Македонији и Хрватској.
У сам чин атентата су биле умјешане и поједине стране силе, у првом реду Мусолинијева Италија, која је имала територијалне претензије ка Југославији, односно њеној јадранској обали.
Неуспјели атентати на краља Алесандра Карађорђевића
Убиству Александра I Карађорђевића је претходило неколико неуспјелих атентата.
1916. године у Солуну је покушан атентат на регента Александра I Карађорђевића, због чега је Драгутин Димитријевић Апис осуђен и погубљен.
Након усвајања Видовданског устава 1921. године, комунисти су организовали неуспешан атентат на краља Александра I Карађорђевића.
17. децембра 1933. године Петар Ореб и Иван Херничић, припадници усташког покрета, покушавају да убију краља Александра приликом његове посјете Загребу, што је успјешно спријечила југословенска полиција, ухапсивши атентаторе.
Када су краљева кола стигла на трг испред палате Берзе, око 16 часова и 20 минута, један човјек искочио је из гомиле, носећи у десној руци букет цвијећа. На француском је викнуо:„Живео краљ!“.
Изненада је скочио са десне стране на папучицу аутомобила, одбацио букет цвијећа и из пиштоља испалио више хитаца у правцу краља.
Пуковник Пиоле, који је био најближи догађају, са коња је сабљом убицу оборио на земљу. Атентатор је и у паду, са земље, наставио да пуца на све око себе. Затим су два полицајца испалили неколико хитаца у атентатора, који је већ био оборен.
Краљ Александар сахрањен је 18. октобра на Опленцу у задужбини његовог оца Петра I Карађорђевића.
Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:
Срамно је убијен краљ. Окружење исто ради и данас. Али немамо краља, сваки који је ваљао завршио је као Александар. нешто се не сјећам Николине судбе. И не желим да се сјећам!
Тај исти Александар умјесто да је припојио новоослобођене србске крајеве јединственој србској држави Србији а крвате препустио њима самима или коме год оснива југославију и…(добро је познато како смо прошли у тој творевини). Могло би се рећи да је добио оно што је тражио.
Tačno 10 godina pošto je odobrio i izvršio zločin u Šahovićima stigla ga je božja pravda. I Nikola je poslije zločina u Plavu i Gusinju isto dočekao. Nije džabe srpska himna „Bože pravde!“
Oсунећени, и ти се се распомамио…као пред главу.
pogledaj samo koliko je naroda bilo na proslavu Milanskog edikta u Nisu ,na sahranu Petru drugom Karadjordjevicu,i sve ti je jasno,nema tu nista,daj Boze da se varam
I pored toga sto su n am ubili Kralja i pored Jasenovca i pored Jadovna i pored Oluje , oni kupuju u Ideje, piju Janu , letuju na Hvaru , slusaju muzicare koji pjevaju sa Tomsonom. Stidim se ovog Beograqda
knjigu mozete naci na portalu ili stranici 27 mart
Volimo Francusku isto kao sto je ona nas voljela
Zoran Spalajković
Političko zaveštanje
srpskom narodu
dr Miroslava Spalajkovića
Velike greške Francuza
ISTINA I LAŽ
O M ARSEJSK O M ATENTATU
* Ko je stvarno bio inicijator i naredbodavac ubistva kralja Aleksandra
Karađorđevića 9. oktobra 1934. godine?
* Zašto je jugoslovenska javnost decenijama dezinformisana o
marsejskom atentatu?
* Da li su dokumenta iz arhiva nekadašnje Demokratske Republike
Nemačke o ubistvu kralja Aleksandra falsifikovana?
* Da li je ruski akademik Volkov, pisac knjige o marsejskom atentatu,
uopšte video originalna dokumenta o ubistvu kralja Aleksandra?
* Zbog čega NOVISTI traže naučnu ekspertizu dokumenata o atentatu
na kralja Aleksandra koja su objavljena u Berlinu?
VELIKE GREŠKE FRANCUZA
Fatalni previdi
Na „Belgijskom keju“ u Marseju stajala je kolona luksuznih vozila.
Za Kralja i njegovog domaćina ministra Barua bio je spreman automobil
„Delaž“, pozadi otvoren, sa volanom na desnoj strani.
Odmah, ujutro, čim je video automobil, maršal dvora Aca
Dimitrijević je stavio primedbu: zašto otvoren auto? Ovo pitanje
postavljeno je zbog toga što je Vladeta Milićević u našem poslanstvu u
Parizu već reformisao o mogućnosti atentata, ali je on zadržan u Parizu
radi „obezbeđenja kraljevskih jedanaest izlazaka“ u glavnom gradu
Francuske. Maršalu dvora odgovorio je prefekt Marseja koji mu je
saopštio da njegovi građani moraju da vide Kralja: „Šta će reći moji
birači, neće glasati za mene kad im ni to zadovoljstvo ne mogu pružiti.“
Na pitanje, ko će biti uz vozača kraljevskog automobila, rečeno je-jedan
agent u civilu.
Tek posle atentata uočen je jedan veoma važan detalj, to što se
kralj vozio automobilom u kome se volan nalazio s desne strane. To
uopšte nije bilo slučajno. Jednostavno, zato što se time moglo znati da
će Kralj sedeti iza vozača (a ne iza agenta), jer će kao gost sesti pozadi s
desne strane, a Bartu sa leve. Kad atentator bude prišao vozilu, on će to
učiniti s desne strane, prema Kralju, a agent koji će sedeti pored šofera
na levoj strani, uopšte neće moći da interveniše! Osim toga, takav
automobil sa „papučicom“, od prednjeg do zadnjeg auto-krila, nije se
smeo upotrebljavati za prevoz ili doček visokih zvanica. Nekoliko godina
ranije, jedan francuski predsednik, ubijen je upravo sa takve
automobilske papučice. Da li je sve to bila slučajna koincidencija, nije
utvrđeno. Ovi detalji ukazuju na očigledne propuste Francuza i na njihov
deo krivice za ono što će se desiti u Marseju.
Sa „Belgijskog keja“ svečana kolona vozila krenula je bez pratnje
12 žandarma na motociklima sa obe strane kraljevog automobila. Oni su
povučeni na nešto više od sat vremena pred iskrcavanje jugoslovenskih
gostiju na čelu sa Kraljem!
Ko je naredio povlačenje žandarma na motociklima?
Pre godinu dana autor ovoga feljtona dobio je testamentarne
beleške pokojnog maršala dvora Aleksandra-Ace Dimitrijevića,
divizijskog generala, ličnog Kraljevog prijatelja. Dimitrijević navodi da je
povlačenje 12 motociklista naređeno telefonom iz Pariza iz kabineta
francuskog ministra Sibera Saroa, a da je to naređenje izvršio prefekt
marsejske policije.47
To je bila smrna presuda Aleksandru Karađorđeviću.
Upozorenje Spalajkovića
Upravnik dvora pukovnik Pavlović, koji je bio na iskrcavanju pored
Kralja, zgranuo se: „Kakav je to bio haos, prava gungula!“ Kralj je jedva
prišao Partu, francuskom ministru spoljnih poslova, koji ga je prvi
pozdravio dobrodošlicom. Jedva se mogao čuti od orkestra koji je
intonirao himne. Aleksandar mu je veoma kratko odgovorio, s osmehom,
bled.
Kralj je trebalo da se pozdravi i sa delegacijom francuskih boraca
sa Solunskog fronta, ali se uz njega našao poslanik u Parizu Miroslav
Spalajković koji mu je usplahiren rekao: „Veličanstvo, Veličanstvo…
treba promeniti maršutu…“ Spalajković je širio ruke, molio Kralja da
mimo utvrđenog protokola krenu desno, a ne levo gde su ga očekivali
atentatori. Aleksandar je i njemu rekao ono što je govorio na
„Dubrovniku“: „Program se mora izvršiti“.
Čak ga je odgurnuo rukom da bi prišao nekoj od delegacija koje su
se probijale prema njemu. Maršal dvora general Dimitrijević je povisio
glas i, mada se govorilo isključivo francuski, na našem jeziku rekao:
„Vaše veličanstvo, ovuda, po protokolu, ovuda…“
Opis iskrcavanja završavamo rečima akademika Volkova: „To je
bila prva zvanična poseta kralja Aleksandra Francuskoj pa su obe strane
htele da to bude što svečanije.“
I ovaj Volkovljev navod je netačan. Kako su to obe strane želele da
doček bude što svečaniji kod jednog suverena, vladaoca-kralja najveće
države na Balkanskom poluostrvu, dočekuje jedan od 23 francuska 46
ministra. Gde su predsednici: Republike, Vlade, Parlamenta, Senata,
Vrhovnog vojnog saveta? Inače, kad je Francuzima na to stavljena
primedba odgovorili su da je ovo što se dešava u Marseju samo „susret“,
a ne i doček, koji će biti u Parizu, a po diplomatskom protokolu „susret“
se ne pravi kad gost stupa na tle domaćina, nego kad se sretnu na
neutralnom terenu.