На данашњи дан 325. године: Одржан први сабор Хришћанске Православне Цркве у Никеји
1 min readПрви васељенски сабор уједно и први екуменски црквени сабор хришћанске цркве, који је одржан у периоду од 20. маја до 30. јуна 325 у римском граду Никеји (данашња Турска).
Цар Константин Велики , преобраћеник у хришћанство, био је приморан да сазове конференцију хришћанских епископа ради усвајања прве јединствене хришћанске доктрине, и да отклони забуну коју је својим кривим учењем створио Арије, свештеник из Александрије. И док је позвано 1.000 источних епископа и 800 западних епископа, присуствовало је само 250-320 епископа.
Одржан у Никеји, у Малој Азији (мај – јуни 325. године), који је сазвао цар Константин Велики (274-337), у Цркви своје палате а на којем је учествовало 318 отаца, Епископа из целе империје, укључивши представнике папе Силвестра I (314-335), свештенике Вита и Винцента.
Од западних епископа истиче се Осије Кордобски (Шпанија), кога је Цар послао у Александрију да би васпоставио мир у Цркви у Египту. Циљ Сабора био је јасно формулисање вере о Светој Тројици, противстављено учењу александријског свештеника Арија (око 256-336), који проповедаше да Син није истоветан Оцу по природи, да је Оцу потчињен, јер је Очево стварање вишега реда. Под утицајем Светога Атанасија, ђакона александријског, Сабор потврђује да је Бог-Син једносуштан (ομοουσιος) са Богом-Оцем. Један Бог, Који има једну природу, постоји као Света Тројица, као три „ипостаси“ које имају своја лична јединствена својства. Никејски Симбол Вере постаје ускоро тежишна тачка целе Православне традиције, особито потоњих Сабора. Постоји мишљење да други Сабори нису ништа друго до потврда и објашњење никејског православља. Иначе, потоњи Сабори започињу изговарањем Никејског Символа Вере. Саборска акта нису се сачувала, али Јевсевије Кесаријски у Vita Constantini опширно описује ток расправа. Сабор је донео 28 канона, који предвиђају, између осталога, празновање Пасхе у дан недељни, али не у исто време са јудејском пасхом, организовање Цркава по административним провинцијама империје, присуство и служење тројице епископа на Светој Литургији у хиротонији епископа.
Спомен и похвала Светим Оцима Првог васељенског сабора врши се у недељу пред Духове, или у VII недељу по Васкрсу. На Првом васељенском сабору били су многи знаменити светитељи, међу којима су се нарочито истицали: свети Николај Мирликијски, свети Спиридон, свети Атанасије, свети Ахил, свети Пафнутије, свети Јаков Нисивијски, свети Макарије Јерусалимски, свети Александар Александријски, свети Јевстатије Антиохијски, Јевсевије Кесаријски, свети Митрофан Цариградски, Јован Персијски, Аристак Јерменски и други многи са Истока. Са Запада су присуствовали: Осије Кордовски, Теофил Готски, Цецилијан Картагински и други.
Српска православна црква слави спомен на овај сабор 29. маја по црквеном, а 11. јуна по грегоријанском календару.
Одлуке
Сабор је усвојио Никејско веровање , које је потврдило Исусово божанство, потврдило Исусову вечност са Богом и потврдило да потиче из Очеве суштине, укоривши веровање аријанизма да је Исус одвојен од Бога и мањи од њега.
Ускрс се морао славити током јеврејске Паше, када је Исус разапет, Паша је заузела место у хришћанском календару.
Чланови Савета одлучили су да вођа раскола Мелетије не може више да хиротонисе свештенике, шаљући га у Ликополис и забрањујући му одлазак.
Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: