На данашњи дан Аргентина отворила досијеа нациста

На данашњи дан, 30. јануара 1992. године Аргентина је отворила досијеа нациста који су после Другог свјетског рата побјегли у Јужну Америку.

Пацовски канали је уопштен назив за мрежу бјекства нациста, усташа и других фашиста из Европе по завршетку Другог свјетског рата. Највећи број нацистичких и усташких злочинаца из Другог свјетског рата побјегао је у Латинску Америку, прије свега у Аргентину, Мексико, Гватемалу, Бразил, Чиле, Боливију, Парагвај и Еквадор . Остале дестинације бјекства су Сједињене Америчке Државе, Канада и Блиски исток. Пацовска линија, назив је за љестве од конопаца које се пружају до врха јарбола, последњег безбједног мјеста у ситуацији када једрењак тоне. Тако је пацовска линија, односно пацовски канал, постао назив за мрежу евакуације тј. бјекства. На десетине хиљада нациста и усташа емигрирало је захваљујући ватиканским пацовскима каналима, међу њима и на стотине ратних злочинаца.

Први канали су настали развојем ватиканско-аргентинских односа прије и за вријеме Другог свјетског рата. Римокатолички свештеник Крунослав Драгановић сматра се кључним актером у успостављању овог канала. Драгановић је наименован испред НДХ за савјетника хрватске делегације при Светој столици. Папа Пије XII је прихватио његово именовање и августа 1943. године Драгановић се сели у Рим. Било је то у тренутку када је Мусолини пао, а Италија потписала капитулацију. Остварио је конатакте с Пијом XII, као и са високим чиновницима Државног секретаријата Ватикана и италијанске обавјештајне службе. Такође, успоставио је комуникацију с Ђованијом Батистом Монтијем (који је касније постао папа Папа Павле VI), државним подсекретаром за редовне послове и човјеком одговорним за папин „милосрдан рад“ за рачун „избјеглица“. Драгановић је правио погодбе у Ватикану радећи уједно за Црвени крст тзв. Независне Државе Хрватске. Први посао Драгановића је био да спаси 500 кг усташког злата, које је украдено од српских жртава у НДХ. Злато је преко Аустрије допремио у Ватикан, па је због тога добио надимак Златни Поп. По завршетку Другог свјетског рата Британци и Американци отворили су сјеверне границе Југославије за слободан излазак 80.000 усташа. За њих у Италији су отворени избјеглички логори. Драгановић је од првог дана кренуо у обилазак избјеглих хрватских нациста. Посао Крунослава Драгановића је био да у маси пребјеглих усташа пронађе високе официре и функционере, да за њих у Заводу Свети Јеронимо изради нова документа и да их потом из Италије и Аустрије пребаци у Јужну Америку. Послије рата захваљујући утицају Ватикана и усташко – хрватског Завода Свети Јеронимо у Риму, који је још прије рата био главни центар усташке емиграције у Италији, а чији је шеф био усташки велечасник Драгановић, у Јужну Америку је побјегло на десетине хиљада усташа и нациста. Поуздано се зна да је организовао бјекство хрватским ратним злочинцима Анти Павелићу и Андрији Артуковићу.

Ако су у почетку Америчке обавештајне службе биле само пуки посматрачи Драгановићевог канала, то се измијенило 1947. године. Декласификовани извештај из 1950. године, детаљно објашњава како су се водиле операције кријумчарења људи у наредне 3 године. По том извештају, Американци су сами почели да користе Драгановићеве канале како би евакуисали сопствене “посјетиоце”. Како извештај каже, то су били: “посјетиоци“ који су били у заробљеништву Контраобавештајне службе, комплетно процесуирани по директивама и захтјевима службе, а чије даље задржавање у америчкој зони у Аустрији представља безбједоносну опсаност, будући да је совјетска команда увидјела њихово постојање и локацију у америчкој зони у Аустрији те је захтјевала њихово моментално пребацивање у руски затвор”. То су били ратни заробљеници, научници и лица које су Американци били у обавези да предају. Нису то лако чинили дијелом због вјеровања да у Русији никако неће добити фер суђење, а дијелом јер су те научнике могли и сами искористити и њихова знања употријебити за ојачање својих снага. Договор са Драгановићем је био да се ти „посјетиоци“ доведу у Рим: “Драгановић је даље водио поступак по њиховом доласку у Рим, добављао им документа, визе, печате, уређивао диспозицију копном или морем и обавјештавао комитете о њиховом насељавању у страној држави”. Америчке обавештајне службе су користиле овај начин пребацивања битних нацистичких научника и стратега у центре у Америци и запошљавали. Најпознатији међу избјеглим нацистима и усташама који су користили ове канале били су: Адолф Ајхман, Андрија Артуковић, Анте Павелић, Јозеф Менгеле…

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: