На данашњи дан преминуо Владан Ђорђевић: Оснивач Црвеног крста Србије и Српског лекарског друштва
1 min readВладан Ђорђевић био је српски политичар, дипломата, лекар, официр и књижевник. Ђорђевић је био и председник министарског савета Краљевине Србије, санитетски пуковник, оснивач Црвеног крста Србије и Српског лекарског друштва.
Биографија
Владан је рођен у Београду 1844. године, у духу грчко-цинцарске културе мајчине породице, крштен је као Хипократ, са жељом родитеља да буде лекар, и то име носио је све до матуре, када на предлог Ђуре Даничића почео да користи име Владан.
Гимназију је завршио у Београду, а под утицајем Јосифа Панчића студирао је медицину у Бечу, где је и докторирао и био први школовани хирург у Србији.
Остало је забележено да је на опелу Вуку Караџића, Александар Сандић, као дугогодишњи Вуков пријатељ, одржао дугачки говор а да је после опела, у грчкој капели, говорио тада још бечки студент, Владан Ђорђевић.
Да би усавршио своје хируршко знање, уз допуштење српске владе, учествовао је француско-пруском рату и у близини Франкфурта организовао ратну болницу, што му је донело војни чин и похвале хирурга Лангебека.
Повратак у Србију
Након повратка у Србију једно време радио је као приватни лекар, затим је примљен у српску војску у којој постаје први санитетски пуковник, и од 1873. године обављао је дужност личног лекара кнеза Милана.
Један је од оснивача Српског лекарског друштва, Црвеног крста у Србији и покретач часописа „Српски архив” за целокупно лекарство.
Основао је и био први управник Војне болнице у Нишу од 1878., и начелник и велики реформартор цивилног санитета Србије. На његову иницијативу основано је и Прво београдско друштво за гимнастику и борење.
Политичко-дипломатска каријера
Као председник Београдске општине од 1884. до 1888. године, Ђорђевић је иницирао увођење јавне расвете, канализације и водовода и калдрмисање београдских улица. Изместио је гробље са Ташмајдана на Ново гробље, које су многи памтили и као Владановац.
Био је и министар просвете и привреде у влади Николе Христића, након чега закорачује и у свет дипломатије.
Службовао је као посланик Србије у Атини од 1891. и у Цариграду од 1894. године, где је значајно допринео постављању српских владика у Македонији.
Некико година касније постаје и председник владе и министар иностраних дела. Иако је његова влада радила на стишавању жестоких партијских борби, економском напретку Србије и јачању њене војске, Ђорђевић је поднео оставку после најаве женидбе краља Александара Драгом Машин.
Због наводног објављивања државних тајни у књизи „Крај једне династије“ Ђорђевић је 1906. године провео у затвору шест месеци, а у току Првог светског рата био је у аустријској конфинацији, ради русофилства од анексионе кризе из 1908. године.
Владан Ђорђевић, Дипос, дипломатија, билатерални односи, дипломатска колонија, дипломате, српске дипломате, Ђоко Кривокапић, некретнине
Стваралаштво
Изабран је за дописног члана Српске краљевске академије 23. јануара 1888, а за редовног 15. новембра 1892.
Двадесет пет година др Ђорђевић је био главни уредник и бринуо се о финансирању „Српског архива“, једаног од најстаријих и најдуговечнијих медицинских часописа у свету, који и данас излази.
Писао је и на историјске теме, као и романе, приповетке, песме и драме.
Владан Ђорђевић је преминуо последњег дана августа 1930. у санаторијуму у Бадену, усамљен стар и болестан у 86 години живота. Држава је о свом трошку „без помпе и галаме“, сахранила овог српског великана у Београду.
У оквиру прославе стогодишњице војне болнице, у децембру 1938.године, у кругу Главне војне болнице му је откривен споменик, а Српска академија наука и уметности је 2020. годину прогласила годином Владана Ђорђевића, када је у Галерији САНУ одржана изложба „Владан Ђорђевић: портрет неуморног ствараоца”.
Извор: Дипос.рс
Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: