На данашњи дан рођена је велика српска књижевница Исидора Секулић

На данашњи дан 1877. године, рођена је српска књижевница Исидора Секулић, изузетан стилиста широког образовања и високе културе, танани посматрач људских живота и судбина, писац високе духовности и префињеног духа, члан Српске академије наука и умјетности.

Критичари је сматрају класиком српске књижевности, а поводом њене смрти 1958. један од њих оцијенио је да је умро ,,литерарно најкултурнији човјек нашег тла од Ћирила и Методија до јуче, до данас, можда до прекосјутра„.

Завршила је Виши педагогијум у Будимпешти и докторирала у Њемачкој. Била је наставница и управница дјевојачке школе у Панчеву, затим професор гимназије у Београду. Сарађивала је у свим бољим српским и хрватским књижевним часописима. Била је зналац многих језика и изврстан преводилац, а нарочито је много преводила са енглеског.

Исидора о Његошу

,,Његош је у Црној Гори и у Српству био и остао Прометеј. Ватра би требала да пламти и светли на Ловћену. Отео је од богова ватру, и све ватрено, тај чаровити, љупки, снажни, гениални Раде Томов. Богови су му се светили како се само љубомора свети. Тешко је живео, тешко радио и учио, тешко боловао и умро, Његош. Али је, сав ватрен, искрама мислио и писао, искрама говорио. Ватром спајао материјално и духовно, објективно и субјективно. На Ловћену има да букне и да букти зубља: ватра је симбол богова и великих људи. Једни од других, зато, краду ватру непрекидно: људи од природе, природа из историје човечанства, које у ватри стварања мења природу, а оно само у ватри живи и изгара. Све што јесмо и имамо, ватра је. Врелина ватре држи живот. Ерос је ватра, хероизам је ватра, рад је ватра, миловање је ватра, пољубац је ватра, поезија је ватра – Његош на Ловћену нека буде што је и био, ватра. Нека сваке ноћи од заласка до изласка сунца, у друштву са звездама, пламти на Ловћену жаруља, зубља, Његошева зубља„.

Њена најпознатија дјела су: путопис ,,Писма из Норвешке„, роман ,,Ђакон Богородичине цркве„, приповетке ,,Хроника паланачког гробља„, ,,Сапутници„, ,,Госпа Нола„, есеји ,,Аналитички тренуци и теме„, ,,Записи о моме народу„, ,,Мир и немир„, ,,Његошу – књига дубоке оданости„, ,,Говор и језик – културна смотра народа„.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: