Na današnji dan rođena je književnica Isidora Sekulić

Na današnji dan 1877. godine, rođena je srpska književnica Isidora Sekulić, izuzetan stilista širokog obrazovanja i visoke kulture, tanani posmatrač ljudskih života i sudbina, pisac visoke duhovnosti i prefinjenog duha, član Srpske akademije nauka i umjetnosti.

Kritičari je smatraju klasikom srpske književnosti, a povodom njene smrti 1958. jedan od njih ocijenio je da je umro ,,literarno najkulturniji čovjek našeg tla od Ćirila i Metodija do juče, do danas, možda do prekosjutra„.

Završila je Viši pedagogijum u Budimpešti i doktorirala u Njemačkoj. Bila je nastavnica i upravnica djevojačke škole u Pančevu, zatim profesor gimnazije u Beogradu. Sarađivala je u svim boljim srpskim i hrvatskim književnim časopisima. Bila je znalac mnogih jezika i izvrstan prevodilac, a naročito je mnogo prevodila sa engleskog.

Isidora o Njegošu

,,Njegoš je u Crnoj Gori i u Srpstvu bio i ostao Prometej. Vatra bi trebala da plamti i svetli na Lovćenu. Oteo je od bogova vatru, i sve vatreno, taj čaroviti, ljupki, snažni, genialni Rade Tomov. Bogovi su mu se svetili kako se samo ljubomora sveti. Teško je živeo, teško radio i učio, teško bolovao i umro, Njegoš. Ali je, sav vatren, iskrama mislio i pisao, iskrama govorio. Vatrom spajao materijalno i duhovno, objektivno i subjektivno. Na Lovćenu ima da bukne i da bukti zublja: vatra je simbol bogova i velikih ljudi. Jedni od drugih, zato, kradu vatru neprekidno: ljudi od prirode, priroda iz istorije čovečanstva, koje u vatri stvaranja menja prirodu, a ono samo u vatri živi i izgara. Sve što jesmo i imamo, vatra je. Vrelina vatre drži život. Eros je vatra, heroizam je vatra, rad je vatra, milovanje je vatra, poljubac je vatra, poezija je vatra – Njegoš na Lovćenu neka bude što je i bio, vatra. Neka svake noći od zalaska do izlaska sunca, u društvu sa zvezdama, plamti na Lovćenu žarulja, zublja, Njegoševa zublja„.

Njena najpoznatija djela su: putopis ,,Pisma iz Norveške„, roman ,,Đakon Bogorodičine crkve„, pripovetke ,,Hronika palanačkog groblja„, ,,Saputnici„, ,,Gospa Nola„, eseji ,,Analitički trenuci i teme„, ,,Zapisi o mome narodu„, ,,Mir i nemir„, ,,Njegošu – knjiga duboke odanosti„, ,,Govor i jezik – kulturna smotra naroda„.