На данашњи дан завршен Берлински конгрес: Србији прикључене ослобођене територије на југу

На данашњи дан 1878. године завршен је Берлински конгрес, на којем је ревидиран Санстефански мировни уговор. Одлукама Берлинског конгреса Србији су прикључене ослобођене територије на југу од којих су образовани Нишки, Пиротски, Топлички и Врањски округ, такође, призната јој је потпуна сувереност. Аустро-Угарској је дато право да окупира Босну и Херцеговину и да стационира свој гарнизон у Рашкој области (Новопазарски санџак), а Британији да окупира Кипар. Румунија је постала независна. Бугарска је формирана као кнежевина под суверенитетом турског султана, док је Источна Румелија је остала у саставу Турске у аутономном статусу. Русија је добила проширења на Кавказу.

100. п. н. е. – Рођен је римски војсковођа, писац и државник Гај Јулије Цезар, једна од најмаркантнијих личности античке историје. Републикански завереници убили су га 44. п.н.е. на дан мартовских ида, али тиме нису успели да спасу републику – што је био њихов циљ. У почетку каријере био је присталица странке популиста, римских републиканских демократа, уз чију је помоћ 68. почео да се пење лествицама моћи, поставши квестор, затим едил, претор и проконзул у Шпанији. Амбициозан и безобзиран, окренуо је леђа популистима и 60. склапа Први тријумвират о подели власти с Гнејем Помпејем и Марком Лицинијем Красом. Војнички се прославио освајањем Галије (грубо, данас Француска и Белгија). После Красове смрти ушао је војском на територију Рима – за прелазак граничне речице Рубикон везује се знаменита његова изјава: „Коцка је бачена“ (на територији самог Рима нису смеле да се налазе наоружане трупе – прелазак Рубикона значио је грађански рат). Потукао је Помпејеве снаге 48. у бици код Фарсале у Тесалији. Припојио је Египат, из ког је довео грчког астронома Сосигена који му је помогао да реформише рачунање времена и сачини Јулијански календар. Доста је писао и био је добар стилиста, али су изгубљене његове песме и граматички спис „О аналогији“. Остала дела: „Коментари о грађанском рату“, „Коментари о Галском рату“.

1839 – У Београду су први пут одржани избори за Општину града Београда. Указом о „Устројанију обштина“ све општине у Србији су подељене у три реда: првој је припадао Београд, другој окружне и друге вароши, а трећој сеоске општине. У Београду су бирана 32 члана градске општине – „најчеститија, најразумнија и најправдољубивија“. Сви чланови градске општине своју дужност су обављали бесплатно.

1930 – У главном граду Уругваја Монтевидеу почело је Прво светско фудбалско првенство, на којем је у конкуренцији 13 екипа победила репрезентација земље домаћина. Краљевина Југославија (коју су бојкотовали клубови из Загреба, Сарајева и Суботице) је као најбоље пласирана репрезентација изван Америке поделила треће и четврто место, али је ФИФА, због гол-разлике рангирала САД као трећепласирану.

1943 – Четници су у Другом светском рату током битке на Сутјесци, у обрачуну с партизанима код села Врбнице у фочанском крају, заробили и убили писца Ивана Горана Ковачића и професора Медицинског факултета у Београду др Симу Милошевића. Ковачић је аутор потресне поеме „Јама“ о злочинима хрватских усташа над Србима, као и дела „Штрајк у фабрици штребера“, „Хумореске и сатире“, „Пар нас с Парнаса“ а Милошевић више радова из области паразитологије, микрологије и бактериологије.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: