На сјеверу без посла остало 40 хиљада грађана

На сјеверу је због стечаја, ваучерске приватизације и тендерске распродаје преко сто успјешних предузећа уништено и преко четрдесет хиљада радних мјеста угашено, односно преко 160 хиљада становника сјевера егзистенцијално осакаћено, оцијенио је предсједник НВО „Стечајци” Борислав Ћулафић за „Дан”.

Он је нагласио да је само у Пљевљима, Жабљаку, Бијелом Пољу, Колашину и Мојковцу уништено преко 50 успјешних предузећа и земљорадничких задруга са хиљадама егзистенцијално и социолошки уништених радника и њихових породица.

Истовјетна бројка је и на сјевероистоку државе, на територији плавске, андријевичке, беранске и рожајске општине, у којима су економски спржена предузећа а егзистенцијално угрожени и бивши радници и њихови потомци.

За наведени економски и егзистенцијални геноцид до сада нико није одговарао нити макар био процесуиран, рекао је Ћулафић.

Он је рекао да су сјеверне општине имале предузећа која су не само хранила хиљаде породица, већ су од бивших паланки изградила модерне градове са стамбеним зградама у којима се скућило хиљаде радника.

„У Жабљаку пилана Његовуђа је била радничка мајка и мајка читаве жабљачке општине са оближњим шумама и логистичким мањим предузећима, умрежена у технолошки ланац давала је благостање и радницима, и општини, и држави. У Пљевљима је уништен Пољопривредно-индустријски комбинат с огромним богатством, Шумарско предузеће Пљевља, Војна фабрика намјенске производње, више земљорадничких задруга с огромним земљишним површинама, Конфекција и трикотажа „Тара”, „Велимир Јакић”. У Бијелом Бољу је уништен „Вунко”, фабрике обуће „Ленка” и „Младост”, Индустрија машина и конструкција „Имако”, „Прва петољетка”. У Беранама и Андријевици Индустрија коже „Полимка”, Фабрика целулозе и папира, ШИП „Полимље”, Циглана, Трговинско предузеће „Јасиковац”, ГП „Изградња”, „Агрополимље” Беране, са 10 радних јединица„, рекао је Ћулафић.

Он тврди да је гашењем „Соко штарк Комови” у Андријевици, Фабрике металске индустрије „Термовент”, „Кожне галантерије и конфекције” та општина изгубила много.

„У Рожајама су угашени „Горњи Ибар”, „Кристал”, „Титекс-Ротекс”. У Плаву ШИК „Бор” Плав, ХП „Плавско језеро”, затим „Термопласт” у Гусињу, „Титекс-Максим” Гусиње, „Титекс-Максим” Мурино. У Мојковцу су угашени „Вукман Крушчић”, „Сињавина”, „Бојна њива”. У Колашину „Импрегнација дрвета”, „Експорт дрво” ШП, АД Шумарско предузеће „Бјеласица”. Њих се сјећају само старији, којих је све мање, а млади нијесу свјесни шта су имали у сопственим срединама, какву су перспективу имали у родним крајевима уз своје родитеље и близу својих породица и треба да знају ко им је уништио садашњост и будућност и ко је за себе саградио храмове. Кривце за овакво стање треба тражити и позвати на одговорност“, поручио је Ћулафић.

Истакао је да привреда сјевера већ 20 година буквално не постоји.

„Она постоји само у сјећањима бивших радника и медија, који покушавају да је бар од заборава отргну и да евоцирају успомене на покојна предузећа, да позову надлежне да одговорне за смрт хиљаде радних мјеста приведу правди. Поред опустјелих фабричких хала, хотела, транспортних предузећа и земљорадничких задруга, остатак бивших предузећа, некадашњих савремених грађевинских објеката данас су на нивоу занатских примитивних радионица са неколико незадовољних радника, који прихватају робовласнички статус код квазибизнисмена менаџерских шарлатана и успјешних шпекуланата, код којих као зарађују цркавицу бар за хљеб„, закључио је Ћулафић.

Закон раднике претвара у робове

Коментаришући измјене закона о стечају, које ће Одбор за економију разматрати у сриједу, Ћулафић је казао да је Привредни суд из центра моћи добио апсолутну власт да сладуњавим законским шареним лажама припреми слаткиш у виду измјена Закона о стечају који ће понудити радницима.

Такав закон ће понудити радницима који су претворени у робове код новонасталих скоројевићких црногорских робовласника како би га јавност и радници што лакше прогутали. Стечајни управници су десна рука стечајним судијама и послодавцу, конкретно Привредном суду који их

радно ангажује искључиво по вољи руководства, уз дослух са наручиоцима и вољи оних који прижељкују и спинују стечај како би што лакше дошли до прижељкиваног плијена званог огромно богатство за мале паре, које ће се платити било кад или никад рекао је Ћулафић.

Он је поручио да измјене закона о стечају не требају никоме сем центрима моћи да би се амнестирали кривичне одговорности, иако се ни по досадашњем законском рјешењу није десило да је неко процесуиран а камоли осуђен или заплијењена нелегално стечена имовина једном стечајном управнику или судији.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: