Надежда Петровић: Умјетник и хероина

Часопис ,,Политика“ ће у сриједу 25. децембра читаоцима поклонити новогодишњи календар у којем ће се наћи репродуковане слике уз сажета објашњења о дјелима наше велике хероине и умјетнице Надежде Петровић, коју су истраживачи неподијељено назвали монументалном фигуром српске умјетности са почетка 20. вијека.

,,Мали је дан, а кратка ноћ уколико се све хоће научити“, записала је Надежда, сликарка, интелектуалка, оснивач Кола српских сестара, болничарка добровољац у Првом балканском рату и касније на фронту са српском војском од 1913. до 1915, прва жена ратни фотограф.

Неки од мотива који ће се наћи у календару су ,,Везиров мост“, за српску војску важан прелаз преко Дрима у Албанију који је Надежда походила као добровољна болничарка у Првом балканском рату, затим ,,Ресник“, мјесто гдје је насликала своја прва ремек дјела, као што су „Косовски божури – Грачаница”.

Надежда Петровић, према ријечима Миодрага Б. Протића, оличава српску духовну елиту у акцији: служење народу и жртвовање до смрти за њега.

Рођена је као прво од деветоро дјеце Димитрија Мите Петровића и мајке Милеве Зорић, иначе сестричне Светозара Милетића. Њен млађи брат припадао је српској књижевној авангарди, а најзначајније његово дјело је збирка ојесама ,,Откровење“, која одише ратним страхотама али и другим ужасима које носи људски живот.

Растући у окружењу образоване породице, Надежда је имала одобрење да се бави умјетношћу. Имала је добро школовање, а до почетка Првог светског рата интензивно је путовала по светским метрополама – бијенале у Венецији, изложба минхенске сецесије, Берлин, Беч, Рим…

Њена прва самостална изложба коју је имала у Београду 1900 изазива сукоб. Модерне слике за тадашњи укус представљале су скандал. Знала је, међутим, Надежда да су „новатори својим савременицима вазда глупи и смијешни”.

На дужности болничарке, од бојишта до бојишта, Надежда је сликала сељаке, официре, свештенике…

Иако је остала вјерна националним темама, сликарка је стилски била окренута савременим токовима европске умјетности. Јаке боје, широки потези четке, густи пастуозни намази некада рељефасти, с бојеним акцентима на лицима, ношњама, крошњама, одлике су њених слика.

Историчарка умјетности Лидија Мереник каже да је Надежда постала славнија од мушких колега тек након што се доказала ,,као мушкарац“. Том логиком, ова сликарка је произведена у националног хероја, а тек онда у умјетника од националног значаја.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: