„Највише добијају они који сами узимају“

Пише: Јово Пејовић

Један од ониих најоданијих чланова партије, стални члан бирачких одбора и активиста који је све радио из личног увјерења, без икаквог интереса, сједио је на клупи са својим сином видно оронуо и забринут. Можда ме у својој забринутости није ни примијетио, али ја одлучих да му се јавим. Када сам га ословио по имену, услиједио је братски загрљај. Имао сам осјећај да сам му скинуо сву муку у животу. На моје питање како је, мало застаде па поче тужну причу: ”Тешко сам оболио. Имао сам неколико хирушких интервенција. Био сам на ивици живота и смрти. Тешко се крећем. Син ми не ради. Свака мука ме стигла. Сви наши другови су ме заборавили. Због тога се често питам што би са оним људима и како се преко ноћи промијенише. Но како си ти и твоја породица? Радиш ли још? Јеси ли још у политици?” “Полако старим, али сам још на ногама. У пензији сам већ двије године, а више нијесам у политици. Било је доста. Вријеме је за неке нове људе.”, одговорих. Нијесам коментарисао нека имена на која ми се пожали, већ сам се послужио ријечима легендарног Душка Радовића:“Највише добијају они који сами узимају. Затим они који највише траже. А тек оно што остане послије њих, дијели се онима који заслужују.“ Ја додадох, ако њима послије свих ишта остане. Оваквих примјера је нажалост превише. Тај осјећај заборављености носи у себи велики број часних људи широм Црне Горе који су у политику ушли из емоције и вјере да ће се идеје у које вјерују остварити. Вјеровали су да су из истих разлога то учинили и они које су бирали као своје представнике.

Међутим, политика је постала бизнис, а борба за функције питање живота и смрти. Најгори облик очаја који може завладати у једном друштву је да је узалудно живјети поштено. А био сам много пута свједоком да лидери политичких партија срдачно дочекују људе са сумјивом прошлошћу, а хладно оне поштене, обичне људе. Али то је до човјека, како је говорила америчка књижевница Ли Харпер:“Можете човјека извући из блата, али не и блато из човјека.” Сврху поштеног човјека најбоље је појаснио Нобеловац Иво Андрић:”Бити човјек, рођен без свог знања и без своје воље, бачен у океан постојања. Морати пливати. Постојати. Носити идентитет. Издржати атмосфераки притисак свега око себе, све сударе, непредвиђене поступке, своје и туђе, који најчешће нијесу по мјери наших снага.

А поврх свега, треба још издржати и своју мисао о свему томе. Укратко:бити човјек“. Када би наши политичари били више људи, а мање политичари, свима би било боље. Мање би се дијелили и више поштовали. Увођењем у правило понашања међусобне оптужбе и свађе и стварање климе да је свако свакога издао, претворићемо се у велико ништа у коме ће најгори водити главну ријеч, а најбољи ћутати. Црна Гора се налази на раскршћу разапета политикама разних сфера утицаја које свака за себе вуче на своју страну.

Вјештачка подјела једног те истог народа на српски и црногорски и гурање Црне Горе ка грађанској држави може бити погубна варијанта за њену будућност, и увијек ће бити повод за нове подјеле, јер ако сада уђемо у погрешан воз, све сљедеће станице ће бити погрешне. Не спорећи право да се свако осјећа онако како мисли да треба, тешко се могу оспорити историјске чињенице да су Црногорци Срби, о чему најбоље свједоче први пописи у Црној Гори, али и српски језик и црква, који су кроз историју чинили темељ њене државности. Остаће за анализу и озбиљно изучавање како смо јединствени када се племенски изјашњавамо као Кучи, Пипери, Ровчани, Морачани, Зећани, Бјелопавлићи, Васојевићи, Љешљани, Катуњани, Црмничани, Братоножићи, Пивљани, Бањани, Љешкопољци, Ријечани, Грбљани…, а како смо подијељени када се треба изјаснити као Србин или Црногорац. Но, да је Црна Гора земља чуда најбоље свједоче примјери једног броја политичара и интелектуалаца чија веза са Црном Гором траје неколико десетина година а који себи дају за право да прекрајају историју негирајући српство, а промовишући црногорство супростављајући их једно другом. Када Црна Гора схвати да је помирење Срба и Црногораца уз поштовање свих права осталим народима темељ на коме је почивала и треба да почива Црна Гора тада ће бити испуњена жеља највећег броја Срба и Црногораца којима је Црна Гора и њена будућност на срцу.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: