Напад „изнутра“: Или како у континуитету од „државног удара“ до „сајбер напада“ је крива Русија

Сајбер напади су актуелна тема последњих дана у Црној Гори и свакако заслужују пажњу средстава информисања и укупне јавности због штете коју могу нанијети држави и њеним институцијама.

Сајбер-криминал јесте пријетња савременом друштву, поготово што се ова врста криминала у савременом ратовању користи као посебан начин атаковања на друге државе и системе.
Много пута смо до сада чули да је Црна Гора са својим институцијама посвећена активностима и припремама за адекватан одговор на модерне изазове у вези сајбер напада који могу довести у питање безбједност државе и грађана.

Приступањем НАТО-у, Црна Гора је, барем је тако саопштавано са важних државних адреса, прихватила да испуни низ обавеза у области сајбер ратовања. Формиран је Савјет за информациону безбједност, као и Дирекција за заштиту од рачунарских и безбједносних инцидената на интернету, чији је примарни циљ сајбер одбрана јавних институција.

Осим тога, Црна Гора се придружила НАТО – сајбер одбрамбеном центру чије је сједиште у Естонији, што је требало да омогући директан приступ високо софистицираној сајбер обуци и оспособљавању кадра Црне Горе који би био спреман да се носи са безбједносним изазовима у тој области.

Без обзира на све напријед наведено показало се да је Црна Гора, иако чланица НАТО и кандидат за чланство у ЕУ, веома рањива на поједине облике угрожавања и није у стању да се носи са безбедносним изазовима и пријетњама.

У основи свега јесте постојање велике колизије између онога што је дефинисано у стратешким и доктринарним документима, а односи се на безбједносне изазове, ризике и пријетње, са једне, и конкретне безбједносне политике државних институција, са друге стране.

Константно понављање приче о угрожености Црне Горе од Србије и Русије и то без разлога није ништа друго до провоцирање тих држава и стварања непотребних проблема тамо гдје их нема. Такве оптужбе могу једино служити, а то се сада и показује, као покривалица за оно што стварно и највише угрожава државу Црну Гору, а то је организовани криминал и корупција и оне структуре у земљи и иностранству које су покровитељ те дјелатности.

Повезаност структура организованог криминала из Црне Горе са међународним криминалним картелима од којих се финансирају чак и поједине међународне терористичке организације може озбиљно угрозити безбједност Црне Горе.

Иако се сајбер напади дешавају се у свим државама и њихова примјена не представља изненађење, јавност је остала прилично запрепашћена брзином изјаве директора АНБ Сава Кентере да „иза најновијих напада стоји неколико руских служби и да се овако нешто први пут десило у Црној Гори и нигдје друго“.

Не улазећи у тачност наведене тврдње, и без обзира што су стручњаци за сајбер криминал доста ублажили и релативизовали његову изјаву, Кентера је дужан да појасни о чему се ту ради, да саопшти ко је то из Русије учинио, које руске службе, по чијем налогу или захтјеву, са којим циљем и томе слично.

Кентера је познат као русофоб и србофоб и то је његов проблем, али је проблем ако се покаже да се он, као директор АНБ, служи неистинама и подваљује Русији, као једној од намоћнијих сила свијета, онда је то проблем за цијелу државу и све њене грађане.

Ово није први пут да се напада Русија и да јој се подваљује од стране црногорског система безбједности и приписује нешто што она не чини. Подвале, ширење лажи и неистина, вођење монтираних судских процеса и покровитељство над криминалом је образац дјеловања АНБ, али и других дјелова безбједносног система Црне Горе у вријеме владавине ДПС.

Сјетимо се само тзв. државног удара и дјеловања портала Удар, као и неких других монтираних процеса гдје је, поред малтретирања недужних људи, учињена и велика подвала Русији без икаквог разлога. И тада је Саво Кентера са својим Атланским савезом и ДФЦ излазио у јавност о хакерским нападима из Русије 2016. године и касније. Из ДФЦ је тада речено „да је најжешћи напад био 2017. године у вријеме приступања Црне Горе НАТО алијанси, као и на дан парламентарних избора 2016. године“.

И то је све, наводно, било повезано са руском разведком – ГРУ. И на томе се све завршило.

Подсјећамо Сава Кентеру да је црногорској јавности остао дужан објашњење за те раније тврдње, као што је и адмирал Драган Самарџић, бивши начелник Генералштаба сада дужан да саопшти који то активни и пензионисани официри представљају експозитуру руских служби у Црној Гори.

Име Сава Кентере и ДФЦ, али и Предрага Бошковића, бившег министра одбране, као и једног шефа ванпарламентарне странке, се доводило у везу са дјеловањем портала УДАР преко кога су блаћени људи, а његово финансирање довођено у вези са једним контроверзним „бизнисменом“.

Није добро да група неодговорних појединаца на власти стално врти причу како се Црна Гора налази на мети меке моћи Русије и како је то наводно појачано након анексије Крима а сада и у вријеме рата у Украјини.

У интерним документима АНБ стоји како Црна Гора у континуитету „анализира циљеве, методе, сарадње и ефекте руске меке моћи у Црној Гори, као и начине на који се они пројектују шире на регион“, и тако даље.

Да ли су ефекти њиховог оперативног рада ово што гледамо ових дана и несувисла објашњења Рашка Коњевића и Сава Кентере?
Резултата нема, али зато постоји прича која повремено подсјети јавност да иза свега наводно стоји Русија, попут оне изјаве Душка Марковићча са почетка 2017. године датој једном америчком медију „да иза државног удара у Црној Гори 2016. године стоје војне структуре из Београда повезане са Русима“. Та изјава, као и све друге, представљају само лаж, подвалу и манипулацију са само једним циљем – да сачувају власт, заштите богатство и прикрију своја недјела којим су се бавили у дужем временском периоду.

Да ли је случајно што су се последњи сајбер напади у Црној Гори десили након што је премијер Дритан Абазовић прозвао фирму Бемакс, а један од лидера ДФ Андрија Мандић прозвао Седму управу некадашње Службе ДБ, показаће вријеме врло брзо.

Отварање питања Седме управе и свега другог што је чинила и чини тајна служба ће бити врло болно, посебно за раније шефове СДБ тј. АНБ, али и за Сава Кентеру јер, како незванично сазнајемо, један члан његове породице има блиске односе са појединцима који су припадали том саставу.
У сваком случају, јавност у Црној Гори очекује одговоре на питање – ко стоји иза ових напада и одакле су они дошли.

Мора се знати права истина без обзира да ли су у питању руске службе безбједности или је напад дошао изнутра, можда од криминалних структура или неког сасвим трећег. Може бити и комбинација свега тога. Саво Кентера не смије заборавити и везе ДПС са Русима, њихово потписивање сарадње са Јединственом Русијом, везе са руским обавјештајним службама, руским бизнисменима, а богами и руским бјегунцима јер је та сарадња одавно позната, од времена Чубајса и Лужкова, преко генерала Виктора и Олега Дерипаске па до Полонског и Марада Гељмана и многих других.
Подсјећамо Кентеру на изјаву Сергеја Шојгуа из 2004. године када је љутито упозорио државно руководство Црне Горе да „у Русији нико не поставља питање да ли је новац који црногорски политичари износе из Црне Горе прљав или није „.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: