Некако с прољећа

Пише: Вукашин из Клепаца

На порталу Антена М, прекјуче је предсједник ХГИ Адријан Вуксановић објавио назочно инспиративан напис под насловом: “Политика Слободана Милошевића има пролеће у Црној Гори”. Због тог су многи грубо реаговали а он се потом са жалом пожалио јавности. Сматрам да Адријан ипак има одређене а знатне олакшавајуће околности. Он није с довољно пажње, знања и осјећаја за вријеме и прилике тог/тих “прољећа” из нехата погријешио. Адријан је дословно извео ову пируету: “Politika Slobodana Miloševića koja živi svoje “proljeće” u Crnoj Gori, donijela je ogroman broj žrtava Slovenije, Hrvatske, Bosne i Hercegovine i Kosova. Hrvatski narod dobro razumije Crnu Goru, jer se ona danas suočava s onom politikom s kojom se Hrvatska suočavala devedesetih godina.”

Наиме, тог или тих “пролећа” Мило Ђукановић би опет био на власти, јер га је на власт поставио управо Слободан Милошевић који му је био политички отац а он њему вјерно служио као најбољи ђак док га нису опиле паре и власт и по познатом обрасцу издао онога који га је створио. То је дапаче било јаче од њега.

Дакле, да заиста политика Милошевића има прољеће у Црној Гори данас “мрзео би се опет шах због усташке шаховнице”. Вођен би био опет рат за мир. Пијани и неуки комунистички картографи би били куђени, псовани и гоњени. Мило би опет био онај стари “Србин од Бритве” силно србовао Београдом”. И да, слао авион о државном трошку или ону малу “Цанетову цесну” по фам-фатал Јами у Београд. И тако би се све вртело у круг. Страсно, сласно, малчице развратно али “заљубљено”, што оправдава “голупчиће”.

А пљачке и свакојака злодјела најпримитивнијих врста би до Дубровника сва – “проћетала”.
Уз све наведено Адријановим сународницима би да је сада тог “прољећа” Мило поручио: “са тим усташама треба завршити једном за свагда”!

Шверц цигарета би доживео своје ново жарко прољеће. И оживјеле би чувене журке по експлицитним “предањима” учеснице Адријанове узбуђено импресиониране сународнице Алке Вујице. А у Никшићу и на Светом Стефану би опет бјеснеле оне журке.. Окупило би се старо друштво, Мило, Цане, Беба, сви шверцери, и министри, све елите и старлете и покоји искусни руски олигарси..

Истина, Адријан је побркао редосљед у ланцу “узрочно-посљедничне” везе јер се очито збунио кад је написао: “Rat u Hrvatskoj nije počeo Olujom, već je završio Olujom. Oluja nije uzrok, već posljedica. Svaki rat ima nevine žrtve i u tome je jedna od njegovih tragičnosti, a najveći krivac je onaj koji ga je započeo.”

Е када смо код те узрочно – посљедничке везе ваља навести хисторијску чињеницу да је у Уставу СР Хрватске из 1974. године писало:“SR Hrvatska је nacionalna država hrvatskog naroda, “država srpskog naroda u Hrvatskoj” i država drugih naroda i narodnosti koji u njoj žive“. Али и прије тога у Топуском за вријеме Другог свјетског рата 8. и 9. маја 1944. на Трећем засиједању ЗАВНОХ-а Хрватска је дефинисана као будућа федерална јединица СФРЈ и јасно назначено у том Уставу да Срби у Хрватској “имају уставно-правни статус “конститутивног народа”. И тако у сваком уставу надаље све до децембра 1990. када је изгласан Божићни Устав по коме су “Срби просто избачени из Устава”. Узрок је очигледан, то зна баш сватко.

А нешто само мало прије тога, 25.7.1990. хрватски Сабор је донио одлуку по коме је она Ђукановићева “шаховноца због које је замрзео шах” постала званични симбол СР Хрватске – идентично као у доба чувене Хитлерове нацистичке НДХ.

То је био УЗРОК Адријане а Срби су се нужно организовали, (ПОСЉЕДИЦА) јер на “Јелачића плацу” се продавао с коцкастим амблемом у конзервама те 1990. “чист хрватски зрак”. А усташка емиграција похрлила у домовину. Цијела Хрватска је брујала 1990. од усклича “За дом спремни”, Сложићете се да се српски народ морао сјетити комплекса логора Јасеновац, Јадовна, Прибиловаца и тако том ниском геноцида. Према томе, јасно је сваком разумном разлучити узрок од посљедице.

Напосљетку, наш Адријан није макар тко, он је члан Савјета Владе Републике Хрватске за Хрвате изван Хрватске од 2013. И члан Хрватског националног вијећа, члан Матице Хрватске..

Зато дужносничком реториком домовинских бранитеља наш Адријан вели: “ Svima onima koji govore da mi nije mjesto u vladi zbog stavova koje iznosim, ističem da nisam spreman “žrtvovati vrijednosti hrvatskog naroda zbog ministarskog mjesta”. Адријан је досљедан хрватски домољуб. Допустите Адријане и да српски народ није спреман једнако као и ви “жртвовати вриједности српскога народа” због министарских фотеља, је ли то фер? Дајте се концентрирати.

Но вратимо се на концу као на почетку “нашем Кему и прољећу”. Ето таква је била политика тог прољећа, онако с прољећа, јер.. “Некако с прољећа увијек мени долута, нека звијезда тамна…” (Кемал Монтено). Све на то подсећа, што Адријан разумије као пјесник и то може оправдати његове вреле заносе. Наш Адријан је поета чије су пјесме и у “Хрватском слову” и у “Хрватском књижевној ревији Код” а завриједеле су да заврше и у Антологији “Хрватско пјесничко бисерје”. Адријан је наш бисер, обнаша се строго и нетремице – пјеснички.р Штета за пјесника, корист и мучнина за човјека.

Препорука: Драги Адријане, дајте купите, не жалите новце књигу Стјепана Месића почасника нашег главног града Подгорице/Титограда. Садржај те књиге је истовјетан али је морате купити три (3). Зашто? Зато Адријане јер свака од тих књига посљедњег председника предсједништва СФРЈ има другачији наслов, различито а индикативно: Прва: “Како сам разбио Југославију”; Друга: “Како је разбијена Југославија”; Трећа: “Како су разбили Југославију”. Наш је Стјепан неспретан. Адио Адријане, тј. а што и да не, (до свидания) досвидања. Долап се окреће.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: