Немачки произвођачи аутомобила: ЕУ води „антииндустријску политику“

Шефица немачког удружења аутомобилске индустрије (ВДА) Хилдегард Милер критиковала је Европску унију због поскупљења производње возила које је изазвано политичким средствима, што по њеном мишљењу подрива прокламоване циљеве индустријске политике блока, пише бриселски портал „Јуроактив“.

Имајући у виду велику забринутост да пре свега ауто-индустријском сектору следи егзодус у САД а у вези с тамошњим Законом о смањењу инфлације који укључује и субвенције за електричне аутомобиле уколико су у потпуности произведени у Америци, Брисел и Берлин су покренули дебату о томе како обезбедити, односно заштитити индустријску производњу у Европи.

Међутим, мере које су најавили, по мишљењу удружења немачких произвођача аутомобила, „нису у складу с потребама ауто-индустрије“.

„Позивам на индустријску политику која ослобађа, а не на политику која компанијама намеће одлуке“, рекла је Милерова на годишњој прес-конференцији ВДА, и додала да темељна индустријска политика не треба само да прописује циљеве већ да се позабави тиме како до њих стићи, што Брисел редовно превиђа.

„Други региони, САД, на пример, ослобађају, а ми ограничавамо“, рекла је она, апострофирајући нову строжу класификацију здравствених ризика од литијума, што ће „ограничити производњу батерија“ за е-возила, и предложила нове норме за аутомобиле који не емитују угљен-диоксид.

Европска комисија је иначе у новембру 2022. представила предлог за смањење загађења ваздуха код нових моторних возила која се продају у ЕУ а у оквиру примене Европског зеленог договора о нултом загађивању.

Предложени стандард Евро 7 предвиђа најнижи ниво емисија материја које загађују околину а које су обухваћене и у ранијем сету правила који треба да се спроведе до јула 2025, што ВДА оцењује као немогућу мисију.

Уз то, предвиђа Милерова, то ће одвратити оне који улажу у производњу електричних возила, и натерати зелене произвођаче, пошто неће моћи да испуне строже стандарде о емисији гасова, да се преусмере на технологију мотора са унутрашњим сагоревањем.

„Ово је политика против индустрије и на крају антиклиматска политика“, истакла је она.

Кључни изазове за трансформацију аутомобилске индустрије, по Милеровој, јесу доступност чисте енергије и критичних сировина, затим сужене могућности извоза, што би се решило оснивањем својеврсне „агенције за сировине“ на нивоу ЕУ, односно склапање више трговинских споразума с трећим земљама – нпр. афричким и заливским државама, са Бразилом, Индијом.

„Одлуке се често доносе без техничке и економске експертизе. Међутим, то је неопходно за проналажење изводљивих решења“, закључила је Милерова за „Јуроактив“.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: