Nemački proizvođači automobila: EU vodi „antiindustrijsku politiku“

Šefica nemačkog udruženja automobilske industrije (VDA) Hildegard Miler kritikovala je Evropsku uniju zbog poskupljenja proizvodnje vozila koje je izazvano političkim sredstvima, što po njenom mišljenju podriva proklamovane ciljeve industrijske politike bloka, piše briselski portal „Juroaktiv“.

Imajući u vidu veliku zabrinutost da pre svega auto-industrijskom sektoru sledi egzodus u SAD a u vezi s tamošnjim Zakonom o smanjenju inflacije koji uključuje i subvencije za električne automobile ukoliko su u potpunosti proizvedeni u Americi, Brisel i Berlin su pokrenuli debatu o tome kako obezbediti, odnosno zaštititi industrijsku proizvodnju u Evropi.

Međutim, mere koje su najavili, po mišljenju udruženja nemačkih proizvođača automobila, „nisu u skladu s potrebama auto-industrije“.

„Pozivam na industrijsku politiku koja oslobađa, a ne na politiku koja kompanijama nameće odluke“, rekla je Milerova na godišnjoj pres-konferenciji VDA, i dodala da temeljna industrijska politika ne treba samo da propisuje ciljeve već da se pozabavi time kako do njih stići, što Brisel redovno previđa.

„Drugi regioni, SAD, na primer, oslobađaju, a mi ograničavamo“, rekla je ona, apostrofirajući novu strožu klasifikaciju zdravstvenih rizika od litijuma, što će „ograničiti proizvodnju baterija“ za e-vozila, i predložila nove norme za automobile koji ne emituju ugljen-dioksid.

Evropska komisija je inače u novembru 2022. predstavila predlog za smanjenje zagađenja vazduha kod novih motornih vozila koja se prodaju u EU a u okviru primene Evropskog zelenog dogovora o nultom zagađivanju.

Predloženi standard Evro 7 predviđa najniži nivo emisija materija koje zagađuju okolinu a koje su obuhvaćene i u ranijem setu pravila koji treba da se sprovede do jula 2025, što VDA ocenjuje kao nemoguću misiju.

Uz to, predviđa Milerova, to će odvratiti one koji ulažu u proizvodnju električnih vozila, i naterati zelene proizvođače, pošto neće moći da ispune strože standarde o emisiji gasova, da se preusmere na tehnologiju motora sa unutrašnjim sagorevanjem.

„Ovo je politika protiv industrije i na kraju antiklimatska politika“, istakla je ona.

Ključni izazove za transformaciju automobilske industrije, po Milerovoj, jesu dostupnost čiste energije i kritičnih sirovina, zatim sužene mogućnosti izvoza, što bi se rešilo osnivanjem svojevrsne „agencije za sirovine“ na nivou EU, odnosno sklapanje više trgovinskih sporazuma s trećim zemljama – npr. afričkim i zalivskim državama, sa Brazilom, Indijom.

„Odluke se često donose bez tehničke i ekonomske ekspertize. Međutim, to je neophodno za pronalaženje izvodljivih rešenja“, zaključila je Milerova za „Juroaktiv“.