Невесиње слави Митровдан: Највише признање команданту Друге херцеговачке лаке пјешадијске бригаде Бору Антељу

Поводом Митровдана – Дана општине Невесиње, највише општинско признање, Повеља општине, додијељена је мајору Бору Антељу, ратном команданту Друге херцеговачке лаке пјешадијске бригаде Војске Републике Српске. Повеља је додијељена за успјешно командовање бригадом и изузетан допринос у формирању ове јединице и одбрану српског народа и његове територије у Одбрамбено-отаџбинском рату.

Друга херцеговачка лака пјешадијска бригада Војске Републике Српске је уз Невесињску бригаду учествовала у одбрани Невесиња и Републике Српске и имала огроман допринос и у Митровданским биткама 1992. и 1994. године.

У име Антеља, који је био спријечен да дође у Невесиње, повељу је преузео његов саборац Мишо Вујовић.

Антељ је послао своју честитку Општини и саборцима.

У изјави за топпортал.инфо присјетио се ратних дана, сабораца, али и ријечи упокојеног владике Атанасија кога назива заштитником пред Богом живим намученог народа Херцеговине.

-Владика Атанасије, говорио нам је да је рат стварност и овога и онога вијека и да је почео још на небу када је свети Архангел Михаило почео војевати против Сатане и његових војвода и збацио га на Земљу. Управо против зла сатанског, које се изгледа најчешће буди овде код нас, против ново-старе неправде у виду Паx Америцана–америчког мира који је деведесетих година одлучио да уништи православни дух српског народа, а на позив и вапај корићких, житомислићких, пребиловачких и других мученика и новомученика из јама херцеговачких, формирала се сама од себе, на ледини, као самоникла, Друга херцеговачка лака пјешадијска бригада, прича Антељ о првим данима своје бригаде.

Како каже, нису проистекли из ЈНА, него их је формирао епски хришћански дух народа коњичког, невесињског и мостарског краја као и других херцеговачких општина од Јабланице до Гацка и Билеће уз братску и свесрдну помоћ добровољаца из Србије и Црне Горе.

Лични удио Боре Антеља у тој судбинској ствари народног устанка, у источној Херцеговини, јесте увид остварен у претходном извиђању терена према Коњицу, процјени да је тамо нужно формирати фронт како би се заштитио тамошњи српски народ као и залеђе Невесиња и Калновика са циљем да се задрже територије истинског бивствовања српског народа. Антељ је руководио формирањем Друге херцеговачке лаке пјешадијске бригаде, прве јединице назване српском, на простору источне Херцеговине, а потом њом и командовао од самог оснивања 1992. до 26. септембра 1994. године.

-Управо због овог духа и носилаца тог духа, бораца наше бригаде, због жртава које смо поднијели, због народа који нам је вјеровао, због синова јединаца којима смо сузни помен држали у Невесињу после Митровданске офанзиве, због мојих изгинулих сабораца на фронтовима од Неретве до Дрине, прихватио сам ово признање СО Невесиње, али сву част преносим на њих, моје борце којима је било лако командовати, јер је циљ био јасан: да се зло не понови – да се јаме поново не напуне костима потрвеним, и да је одбрана једина наша шанса, каже Антељ.

Никада се припадници Друге херцеговачке лаке пјешадијске нису помирили са наметнутим рјешењем са краја рата када је територија коју су бранили припала Федерацији БиХ, а нису се помирили ни са, како прича Антељ, губитком најврједнијих дијелова источне Херцеговине на лијевој обали Неретве, од Клепаца до Јасењана, као и Бијеле и Главатичева.

”О том болу-непреболу, као и о разлозима и начину губитка највреднијих дијелова Источне Херцеговине, као и о маћехинском односу команде ХК и ГШ ВРС према нашој бригади, посебно према мени лично, овога пута нећу говорити. Захвалан Богу због свега и за све, поздрављам породице погинулих бораца и борце који су ме слушали и које сам слушао, који нису издали завјете Светог Саве него су постојано бранећи земљу херцеговачку бранили и вјеру. Бранећи земљу освајали су Небо. Радује се данас са Неба и наш велики учитељ и искрени бранитељ Херцеговине, владика Атанасије, чије је владичанство било одсудно да Источна Херцеговина скроз не пропадне у посљедњем рату”, поручио је Антељ.

Друга херцеговачка лака пјешадијска бригада Војске Републике Српске формирана је 15. априла 1992. године од Срба избјеглих са подручја општина Коњиц и Јабланице које су запосјеле муслиманско хрватске снаге, те мјештана Борака, Борачког језера, Куле и Чичева, бораца из општина Невесиње и Мостар, те добровољаца из Србије и Црне Горе. Имала је зону одговорности дужу од 70 километара, на сјеверозападном дијелу Херцеговине, према Коњицу.

Из ове бригаде живот за одбрану Републике Српске дала су 174 припадника ове јединице, а више од 400 бораца је било рањено. Са овог подручја погинуло је и 109 цивила.

Бригада је држала тежак терен и често прискакала у помоћ другим јединицама Херцеговачког корпуса, али је читавог рата била на висини задатка. Дејтон је избрисао зону одговорности бригаде, али успомене на ову специфичну војну формацију не блиједе.

Извор: Топпортал

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: