„Ни корак назад“ или Зашто је пропао блицкриг ЕУ против Русије

Наде увек умиру последње, чак и у ратовима. То је демонстрирала и Европска унија увођењем још једног „ограничења“, сада на цену гаса. И све то захваљујући погрешној процени узрока сукоба у Украјини, због чега Брисел по наређењима САД све више заоштрава бесмислени економски рат са Русијом.

Као и приликом покушаја увођења ограничења цене нафте у питању је бесмислица, јер нигде у свету на слободном тржишту цену неке робе не може да одреди само – купац. И то на тржишту на коме главни проблем нису шпекуланти него – недостатак енергената.

На то је упозорила и Европска федерација трговаца енергијом: „Хитан проблем који треба решити је физичка несташица гаса у Европи. Потребни су нам добављачи гаса ван Европе како бисмо повец́али снабдевање, а они одлучили да своје производе продају Европи“.

Узалуд су критичари потеза Европске уније и држава Г7 упозоравали да им план има конструкцијску грешку због које је осуђен на пропаст.

Социјалистичка реторика

ЕУ је упркос упозорењима увела „горњу границу“ која ће после безмало потпуно прекинутих токова руског гаса (и гасовода разнетих експлозивом у Балтичком мору!) сада отерати и трговце течним гасом од купаца у Европи. Што је лудост.

Али то није сметало самољубивом председнику словеначке владе Роберту Голобу, „експерту за енергетику“, да нетом, током предбожићне посете Ватикану уверава (читај: лаже) папу Фрању како „снабдевање није проблем“ јер су прави проблем – „шпекуланти“.

Посреди је „социјалистичка реторика“ из доба када је претходна држава стално прогањала „шпекуланте“, иако се прави проблем скривао у – недовољној производњи дефицитарне робе. При чему су европски енергетски „гуруи“, калибра словеначког премијера, сметнули с ума да је Русија уочи увођења нових европских мера зарађивала од продаје црног злата Европској унији свега 20-ак одсто од укупног прихода продаје своје нафте, а од продаје гаса само шест. На другој страни, Европа је 2020. године увозом из Русије покрила 27,7 одсто својих укупних потреба за нафтом, 37,6 одсто укупних потреба за гасом и 21,8 одсто укупних потреба за угљем. То су огромне количине које се не могу лако заменити набавком на другим тржиштима.

Упркос логици тржишта, која каже да ће се продавац окренути ономе ко плати више, а не ономе ко нуди мање, ЕУ је на цену свих тих енергената, када је Русија продавац – увела ограничења.

Остало је нејасно како блок 27 држава-чланица ЕУ, у коме влада хронична несташица енергената, смера да казни земљу чије три четвртине дохотка уопште не зависе од европских купаца, при чему и последњу четвртину може да прода потрошачима широм света? Чини се да нико од европских бирократа није узео у руке дигитрон и израчунао да теорије бриселских апаратчика о Русији као „великој бензинској пумпи“, чији опстанак зависи искључиво од продаје гаса и нафте Европи – не држе воду.

„Русија ће примити ударац, али преживеће га уз смањење извоза од 20 одсто“, проценио је познати индијски економиста Сешадри Кумар. И у Европи су поједини аналитичари покушали да упозоре владајућу клику на слабости оваквог плана „слабљења Русије“. Без успеха. Иако је и многим лаицима јасно да ће се економска ситуација у Европи без руског гаса погоршати и довести до деиндустријализације континента, како упозорава и британски магазин „Спектејтор“.

Европску унију је одустајање од руског гаса због рата у Украјини већ коштало око 1.000 милијарди долара, објавио је „Блумберг“ позивајући се на сопствене калкулације.

Празна складишта гаса

Складишта гаса широм Европе остаће празна после зимског периода, а пошто су испоруке руског гаса сведене на минимум, биће их тешко напунити за наредну зиму. Напета ситуација са испорукама течног природног гаса из Катара, Алжира, Америке и Канаде у Европу трајаће најмање до 2026. године, предвиђа даље „Блумберг“.

Катар и САД ће према тим проценама тек кроз три године успети довољно да повећају производњу тог енергента, како би задовољили потребе европског тржишта. При чему је течни гас из удаљених дестинација вишеструко скупљи од руског гаса… Да све буде горе по становништво Европске уније, Катар већ прети да ће одустати од испорука гаса због недавних оптужби о корупцији у Европском парламенту…

Тако се историја пред нашим очима опет понавља, сада – као фарса. Подсетимо: Адолф Хитлер је 22. јуна 1941. године, тада на врхунцу своје моћи, донео судбоносну одлуку о инвазији на Русију. Био је убеђен – мислећи на совјетску државу – да ће бити потребан само „један једини ударац у врата, и урушиће се цела трула структура“. Љуто се преварио. Хитлерови генерали су већ почетком децембра исте године спознали да су направили неопростиву грешку. Немачки војници су убрзо схватили да нису адекватно опремљени за вођење рата у суровој руској зими. Зима 1941/42. завршена је смрћу више од милион немачких војника у замрзнутим пустошима Русије.

Разборита одлука коју је тада требало донети била би консолидација немачких добитака и одустајање од било каквих планова за кретање у дубину територије Совјетског Савеза. Међутим, неуспех у покоравању Руса током једне летње кампање Хитлер је (попут Наполеона пре њега) веровао да ће преокренути у своју корист само ако довољно дуго истраје. Зато је – пошто је први напад, блицкриг, пропао у јуну 1941. године, не преиспитавши свој првобитни план да освоји СССР, удвостручио напоре. И – поново пропао.

Западњачки блицкриг

„Запад прави сличне грешке. У марту 2022. одлучио се за оно за шта су западни лидери веровали да је ‘нуклеарна опција’ у финансијском смислу. Замрзнули су средства Русије, запленивши више од 300 милијарди долара њеног новца, блокирали су Русији приступ СВИФТ-у, спречавајући је да купи било шта користећи доларе или евро. Баш као што је Хитлер веровао да ће његов блицкриг бацити на колена Совјетски Савез у кратком року, и Запад је веровао да ц́е његов финансијски блицкриг бацити Русију на колена и приморати је да напусти своју специјалну војну операцију. Амерички председник Џо Бајден се чак похвалио том могућношћу у јавном говору 26. марта 2022. Али ништа од тога се није догодило. Руси једва да су осетили неки бол због акција Запада. Уместо да преиспита такав правац деловања и започне преговоре са Русијом, Запад је упао у идеолошку замку, баш као што је то урадио Хитлер 1941.

Када су Хитлеру његови генерали јавили радио-везом да су Совјети прегазили њихове промрзле трупе и затражили дозволу за повлачење, добили су одсечан одговор: ‘Ни корак унатраг!’ Данашње западне аутократе су једнако тврдоглаве и поручују да се неће повући ‘ни корак унатраг’ у својој стратегији финансијског гушења Русије… А то је стратегија која је очигледно пропала и која ће неумитно наставити да пропада, упозорава др Сешадри Кумар.

Европске владе сличне стручњаке или немају на располагању, или одбијају да чују њихове савете. Радије и даље верују у мит да ће се под тежином европских економских удараца на крају, пре или касније, срушити „трула структура“ Русије. При чему су испустили из вида чињеницу да је лавина њихових антируских санкција и саму Европску унију у међувремену потиснула до саме ивице понора.

Пише: Игор Мекина

Извор: РТ

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: