„Ni korak nazad“ ili Zašto je propao blickrig EU protiv Rusije

Nade uvek umiru poslednje, čak i u ratovima. To je demonstrirala i Evropska unija uvođenjem još jednog „ograničenja“, sada na cenu gasa. I sve to zahvaljujući pogrešnoj proceni uzroka sukoba u Ukrajini, zbog čega Brisel po naređenjima SAD sve više zaoštrava besmisleni ekonomski rat sa Rusijom.

Kao i prilikom pokušaja uvođenja ograničenja cene nafte u pitanju je besmislica, jer nigde u svetu na slobodnom tržištu cenu neke robe ne može da odredi samo – kupac. I to na tržištu na kome glavni problem nisu špekulanti nego – nedostatak energenata.

Na to je upozorila i Evropska federacija trgovaca energijom: „Hitan problem koji treba rešiti je fizička nestašica gasa u Evropi. Potrebni su nam dobavljači gasa van Evrope kako bismo povećali snabdevanje, a oni odlučili da svoje proizvode prodaju Evropi“.

Uzalud su kritičari poteza Evropske unije i država G7 upozoravali da im plan ima konstrukcijsku grešku zbog koje je osuđen na propast.

Socijalistička retorika

EU je uprkos upozorenjima uvela „gornju granicu“ koja će posle bezmalo potpuno prekinutih tokova ruskog gasa (i gasovoda raznetih eksplozivom u Baltičkom moru!) sada oterati i trgovce tečnim gasom od kupaca u Evropi. Što je ludost.

Ali to nije smetalo samoljubivom predsedniku slovenačke vlade Robertu Golobu, „ekspertu za energetiku“, da netom, tokom predbožićne posete Vatikanu uverava (čitaj: laže) papu Franju kako „snabdevanje nije problem“ jer su pravi problem – „špekulanti“.

Posredi je „socijalistička retorika“ iz doba kada je prethodna država stalno proganjala „špekulante“, iako se pravi problem skrivao u – nedovoljnoj proizvodnji deficitarne robe. Pri čemu su evropski energetski „gurui“, kalibra slovenačkog premijera, smetnuli s uma da je Rusija uoči uvođenja novih evropskih mera zarađivala od prodaje crnog zlata Evropskoj uniji svega 20-ak odsto od ukupnog prihoda prodaje svoje nafte, a od prodaje gasa samo šest. Na drugoj strani, Evropa je 2020. godine uvozom iz Rusije pokrila 27,7 odsto svojih ukupnih potreba za naftom, 37,6 odsto ukupnih potreba za gasom i 21,8 odsto ukupnih potreba za ugljem. To su ogromne količine koje se ne mogu lako zameniti nabavkom na drugim tržištima.

Uprkos logici tržišta, koja kaže da će se prodavac okrenuti onome ko plati više, a ne onome ko nudi manje, EU je na cenu svih tih energenata, kada je Rusija prodavac – uvela ograničenja.

Ostalo je nejasno kako blok 27 država-članica EU, u kome vlada hronična nestašica energenata, smera da kazni zemlju čije tri četvrtine dohotka uopšte ne zavise od evropskih kupaca, pri čemu i poslednju četvrtinu može da proda potrošačima širom sveta? Čini se da niko od evropskih birokrata nije uzeo u ruke digitron i izračunao da teorije briselskih aparatčika o Rusiji kao „velikoj benzinskoj pumpi“, čiji opstanak zavisi isključivo od prodaje gasa i nafte Evropi – ne drže vodu.

„Rusija će primiti udarac, ali preživeće ga uz smanjenje izvoza od 20 odsto“, procenio je poznati indijski ekonomista Sešadri Kumar. I u Evropi su pojedini analitičari pokušali da upozore vladajuću kliku na slabosti ovakvog plana „slabljenja Rusije“. Bez uspeha. Iako je i mnogim laicima jasno da će se ekonomska situacija u Evropi bez ruskog gasa pogoršati i dovesti do deindustrijalizacije kontinenta, kako upozorava i britanski magazin „Spektejtor“.

Evropsku uniju je odustajanje od ruskog gasa zbog rata u Ukrajini već koštalo oko 1.000 milijardi dolara, objavio je „Blumberg“ pozivajući se na sopstvene kalkulacije.

Prazna skladišta gasa

Skladišta gasa širom Evrope ostaće prazna posle zimskog perioda, a pošto su isporuke ruskog gasa svedene na minimum, biće ih teško napuniti za narednu zimu. Napeta situacija sa isporukama tečnog prirodnog gasa iz Katara, Alžira, Amerike i Kanade u Evropu trajaće najmanje do 2026. godine, predviđa dalje „Blumberg“.

Katar i SAD će prema tim procenama tek kroz tri godine uspeti dovoljno da povećaju proizvodnju tog energenta, kako bi zadovoljili potrebe evropskog tržišta. Pri čemu je tečni gas iz udaljenih destinacija višestruko skuplji od ruskog gasa… Da sve bude gore po stanovništvo Evropske unije, Katar već preti da će odustati od isporuka gasa zbog nedavnih optužbi o korupciji u Evropskom parlamentu…

Tako se istorija pred našim očima opet ponavlja, sada – kao farsa. Podsetimo: Adolf Hitler je 22. juna 1941. godine, tada na vrhuncu svoje moći, doneo sudbonosnu odluku o invaziji na Rusiju. Bio je ubeđen – misleći na sovjetsku državu – da će biti potreban samo „jedan jedini udarac u vrata, i urušiće se cela trula struktura“. Ljuto se prevario. Hitlerovi generali su već početkom decembra iste godine spoznali da su napravili neoprostivu grešku. Nemački vojnici su ubrzo shvatili da nisu adekvatno opremljeni za vođenje rata u surovoj ruskoj zimi. Zima 1941/42. završena je smrću više od milion nemačkih vojnika u zamrznutim pustošima Rusije.

Razborita odluka koju je tada trebalo doneti bila bi konsolidacija nemačkih dobitaka i odustajanje od bilo kakvih planova za kretanje u dubinu teritorije Sovjetskog Saveza. Međutim, neuspeh u pokoravanju Rusa tokom jedne letnje kampanje Hitler je (poput Napoleona pre njega) verovao da će preokrenuti u svoju korist samo ako dovoljno dugo istraje. Zato je – pošto je prvi napad, blickrig, propao u junu 1941. godine, ne preispitavši svoj prvobitni plan da osvoji SSSR, udvostručio napore. I – ponovo propao.

Zapadnjački blickrig

„Zapad pravi slične greške. U martu 2022. odlučio se za ono za šta su zapadni lideri verovali da je ‘nuklearna opcija’ u finansijskom smislu. Zamrznuli su sredstva Rusije, zaplenivši više od 300 milijardi dolara njenog novca, blokirali su Rusiji pristup SVIFT-u, sprečavajući je da kupi bilo šta koristeći dolare ili evro. Baš kao što je Hitler verovao da će njegov blickrig baciti na kolena Sovjetski Savez u kratkom roku, i Zapad je verovao da će njegov finansijski blickrig baciti Rusiju na kolena i primorati je da napusti svoju specijalnu vojnu operaciju. Američki predsednik Džo Bajden se čak pohvalio tom mogućnošću u javnom govoru 26. marta 2022. Ali ništa od toga se nije dogodilo. Rusi jedva da su osetili neki bol zbog akcija Zapada. Umesto da preispita takav pravac delovanja i započne pregovore sa Rusijom, Zapad je upao u ideološku zamku, baš kao što je to uradio Hitler 1941.

Kada su Hitleru njegovi generali javili radio-vezom da su Sovjeti pregazili njihove promrzle trupe i zatražili dozvolu za povlačenje, dobili su odsečan odgovor: ‘Ni korak unatrag!’ Današnje zapadne autokrate su jednako tvrdoglave i poručuju da se neće povući ‘ni korak unatrag’ u svojoj strategiji finansijskog gušenja Rusije… A to je strategija koja je očigledno propala i koja će neumitno nastaviti da propada, upozorava dr Sešadri Kumar.

Evropske vlade slične stručnjake ili nemaju na raspolaganju, ili odbijaju da čuju njihove savete. Radije i dalje veruju u mit da će se pod težinom evropskih ekonomskih udaraca na kraju, pre ili kasnije, srušiti „trula struktura“ Rusije. Pri čemu su ispustili iz vida činjenicu da je lavina njihovih antiruskih sankcija i samu Evropsku uniju u međuvremenu potisnula do same ivice ponora.

Piše: Igor Mekina

Izvor: RT