„Iskopaše ti oči, lepa sliko…“ Niko joj nije udahnuo život vječni kao Milan Rakić: Simonida!
1 min read
Iskopaše ti oči, lepa sliko!
Večeri jedne na kamenoj ploči,
Znajući da ga tad ne vidi niko,
Arbanas ti je nožem izbo oči.
Iskopaše ti oči, lepa sliko...
Iskopaše ti oči, lepa sliko!
Večeri jedne na kamenoj ploči,
Znajući da ga tad ne vidi niko,
Arbanas ti je nožem izbo oči.
Ali dirnuti rukom nije smeo,
Ni otmeno ti lice, niti usta,
Ni zlatnu krunu, ni kraljevski veo,
Pod kojim leži kosa tvoja gusta.
I sad u crkvi, na kamenom stubu,
U iskićenom mozaik-odelu,
Dok mirno snosiš sudbu svoju grubu,
Gledam te tužnu, svečanu, i belu;
I kao zvezde ugašene, koje,
Čoveku ipak šalju svetlost svoju,
I čovek vidi sjaj, oblik, i boju,
Dalekih zvezda što već ne postoje.
Tako na mene, sa mračnoga zida,
Na iščađaloj i starinskoj ploči,
Sijaju sada, tužna Simonida, —
Tvoje već davno iskopane oči!
Zahvalna sam Redakciji i ja.
Pridruzujem se Almi.
Simonida je više, mnogo više od stihova.
Ne samo kao znameniti deo Srpske Kulture,
već i kao duboki filozofski smisao same pesme.
Imam i jednu molbu. Mozete li PONOVO da objavite
Kolumnu “ Iskopaše Ti oči lepa Simonido“,
ili sličnog naslova. Mislim da je pisao E. Labudović.
Hvala
Vjeciti stihovi za vjecito pamcenje i na ponos srpskoj kulturi !
Hvala redakciji.
Sjeme se utrlo tim zlikovcima.