Њемачки историчар: Југославија Западу била препрека
Бомбардовање Генералштаба
Ширење Сјеверноатлантске алијансе на исток било је планирано. У марту 1999. године, НАТО је славио 50 година постојања, и прве некадашње земље чланице Источног блока, као, рецимо, Пољска, постају чланице овог војног савеза. За то ширење, препрека је била социјалистичка Југославија.
Ово, у разговору за „Новости“, истиче њемачки историчар Волфганг Ефенбергер. Године 1999. већ је постојао документ неоконзервативаца под називом „Пројект за нови амерички миленијум“. У њему је, према ријечима саговорника „Новости“, наведено да ће „наше трансформације трајати веома дуго, осим ако не дође до катализирајућег догађаја, као што је некад био Перл Харбур“.
Рат против СРЈ имао је, дакле, различите аспекте
Геополитички, да се овај простор ослободи за НАТО и да једна социјалистичка држава механички уђе у западни лагер. Друго, још важније, требало је одвојити права народа од Повеље УН, и то су успјели да ураде. Док је још трајао рат против Југославије, тај „манифест“ је промовисан. Он јасно каже: не треба нам резолуција, можемо да интервенишемо и без одобрења УН. Право песнице, то јест, право јачег, добило је примат.
Циљ је, те 1999. године, био водити рат под плаштом права народа, а заправо, чинећи управо супротно. НАТО је, тада, из дефанзивног, прерастао у офанзивни механизам. Отворена је Пандорина кутија. Као што је филозоф Лео Штраус рекао, циљ је свуда водити ратове, али их не окончавати, него оставити народе у хаосу. Перфидније не може бити. После тих негативних снага, које персонификују капитал и бране његове интересе, после рата и разарања, долазе они, тобож задужени за обнову.
Ефенбергер истиче да је то највећи могући бизнис који постоји и који је икада постојао. На питање може ли се томе стати на пут, наш саговорник истиче да историја мора помно да се сагледава и да без истине нема ни будућности.
Профит вуче све нити
Профит вуче све нити. Људска страдања притом не играју никакву улогу. Професор Томас Ембанет урадио је једну студију по налогу војне индустрије. Закључак је да будућност припада онима који завладају са четири најважнија тока: миграцијама, ресурсима, кредитирањем још незадужених држава и инструментима за наводно осигуравање светског мира – казао је историчар за „Новости“.
Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:
Jako pametna zapazanja.
Ja bih dodao: Pogledajte rezultat bombardovanja 1999 i kazite mi ko je profitirao time sto je ovladao „migracijama, resursima, kreditiranjem jos nezaduzenih i instrumrntima za navodno osiguranje mira“? Ja bih rekao NIKO. Svi smo za izvesnu meru nazadovali. Ne mozete GRADITI SRECU NA NECIJOJ MIZERIJI/NESRECI, jer te na ovaj ili onaj nacin bumerang udari u glavu. Bilo koja mucka je isplatljiva (prevarantu) samo NA KRATKU STAZU.
Pogledajte primer SR, na drugoj strani: Diktator Milosevic je pao, kao sto bi to bio slucaj i da nije bilo bombardovanja (zajedno sa Tudjmanom, Izetbegovicem i Milom). Bilo bi to samo pitanje vremena. Otpor je onda izgledao kao spontana pobuna protiv diktatora, nesto slicno ovom Dzemalu Perovicu. Narod je ustao zeljan slobode. Medjutim ti koji nisu ponikli iz svog naroda, bez pravih korena u narodu, vrlo brzo su isparili, kao sto ce i „Oduprise“ i sl.
Sta je preovladalo? Vucic je deo slicne mucke, za koju meni, naprimer je trebalo nekoliko godina da je vidim. Narod u SR je poleteo za njim, a da poput mene nije video (oni jos ne vidie) AV mucku.
Ljudi, koji isplivaju na povrsinu bilo kakvom muckom, osudjeni su na propast-pepeo istorije (NA DUGU STAZU).
Oni koji ce TRAJNO da traju (i posle svoje smrti) su bili noralno cisti od pocetka do kraja.