Njemački istoričar: Jugoslavija Zapadu bila prepreka
Bombardovanje Generalštaba
Širenje Sjevernoatlantske alijanse na istok bilo je planirano. U martu 1999. godine, NATO je slavio 50 godina postojanja, i prve nekadašnje zemlje članice Istočnog bloka, kao, recimo, Poljska, postaju članice ovog vojnog saveza. Za to širenje, prepreka je bila socijalistička Jugoslavija.
Ovo, u razgovoru za „Novosti“, ističe njemački istoričar Volfgang Efenberger. Godine 1999. već je postojao dokument neokonzervativaca pod nazivom „Projekt za novi američki milenijum“. U njemu je, prema riječima sagovornika „Novosti“, navedeno da će „naše transformacije trajati veoma dugo, osim ako ne dođe do katalizirajućeg događaja, kao što je nekad bio Perl Harbur“.
Rat protiv SRJ imao je, dakle, različite aspekte
Geopolitički, da se ovaj prostor oslobodi za NATO i da jedna socijalistička država mehanički uđe u zapadni lager. Drugo, još važnije, trebalo je odvojiti prava naroda od Povelje UN, i to su uspjeli da urade. Dok je još trajao rat protiv Jugoslavije, taj „manifest“ je promovisan. On jasno kaže: ne treba nam rezolucija, možemo da intervenišemo i bez odobrenja UN. Pravo pesnice, to jest, pravo jačeg, dobilo je primat.
Cilj je, te 1999. godine, bio voditi rat pod plaštom prava naroda, a zapravo, čineći upravo suprotno. NATO je, tada, iz defanzivnog, prerastao u ofanzivni mehanizam. Otvorena je Pandorina kutija. Kao što je filozof Leo Štraus rekao, cilj je svuda voditi ratove, ali ih ne okončavati, nego ostaviti narode u haosu. Perfidnije ne može biti. Posle tih negativnih snaga, koje personifikuju kapital i brane njegove interese, posle rata i razaranja, dolaze oni, tobož zaduženi za obnovu.
Efenberger ističe da je to najveći mogući biznis koji postoji i koji je ikada postojao. Na pitanje može li se tome stati na put, naš sagovornik ističe da istorija mora pomno da se sagledava i da bez istine nema ni budućnosti.
Profit vuče sve niti
Profit vuče sve niti. Ljudska stradanja pritom ne igraju nikakvu ulogu. Profesor Tomas Embanet uradio je jednu studiju po nalogu vojne industrije. Zaključak je da budućnost pripada onima koji zavladaju sa četiri najvažnija toka: migracijama, resursima, kreditiranjem još nezaduženih država i instrumentima za navodno osiguravanje svetskog mira – kazao je istoričar za „Novosti“.
Jako pametna zapazanja.
Ja bih dodao: Pogledajte rezultat bombardovanja 1999 i kazite mi ko je profitirao time sto je ovladao „migracijama, resursima, kreditiranjem jos nezaduzenih i instrumrntima za navodno osiguranje mira“? Ja bih rekao NIKO. Svi smo za izvesnu meru nazadovali. Ne mozete GRADITI SRECU NA NECIJOJ MIZERIJI/NESRECI, jer te na ovaj ili onaj nacin bumerang udari u glavu. Bilo koja mucka je isplatljiva (prevarantu) samo NA KRATKU STAZU.
Pogledajte primer SR, na drugoj strani: Diktator Milosevic je pao, kao sto bi to bio slucaj i da nije bilo bombardovanja (zajedno sa Tudjmanom, Izetbegovicem i Milom). Bilo bi to samo pitanje vremena. Otpor je onda izgledao kao spontana pobuna protiv diktatora, nesto slicno ovom Dzemalu Perovicu. Narod je ustao zeljan slobode. Medjutim ti koji nisu ponikli iz svog naroda, bez pravih korena u narodu, vrlo brzo su isparili, kao sto ce i „Oduprise“ i sl.
Sta je preovladalo? Vucic je deo slicne mucke, za koju meni, naprimer je trebalo nekoliko godina da je vidim. Narod u SR je poleteo za njim, a da poput mene nije video (oni jos ne vidie) AV mucku.
Ljudi, koji isplivaju na povrsinu bilo kakvom muckom, osudjeni su na propast-pepeo istorije (NA DUGU STAZU).
Oni koji ce TRAJNO da traju (i posle svoje smrti) su bili noralno cisti od pocetka do kraja.