Нова истраживања промијенила сазнања о Голубачкој тврђави

После пет година реконструкције и археолошких истраживања, Голубачка тврђава у коју је уложено више од девет милиона евра, поново се отвара за посјетиоце 29. марта.

Док археолози у Голупцу нису обавили свој дио посла, није се почињало са зидањем. Њихова истраживања, промијенила су нека историјска сазнања о тврђави и животу у њој.

„Она се први пут спомиње 1335. године, али до сада се сматрало да ту, осим донжон кула и два објекта није било ничега. Међутим, ми смо на литици нашли каскадне објекте, десетак објеката, међу њима бих издвојила једну спратну репрезентативну грађевину“, каже археолог Марина Бунарџић.

Додаје да је важно то што су у најстаријем слоју рушења пронађене средњовјековне фреске, преноси Национална географија.

„Чини ми се да то иде у прилог теорији да је првобитни Голубац саградила српска држава“, објаснила је Марина Бунарџић и додала да је посматрање Голупца са врхова кула током истраживања – јединствен доживљај.

„То је просто величанствено. Стиче се утисак како је било онима који су бранили ту тврђаву, колика им је била прегледност… Просто – дише се пуним плућима, све је величанствено а мало и застрашујуће“, признаје Марина.

Током радова, пронађени су остаци римске куће из четвртог вијека и турског хамама из 15. вијека, предмети који припадају бронзаном и гвозденом добу. Пронађен је и велики магацин стријела.

„То је нешто што је заиста драгоцјено. Размишљам како да то документујем што прецизније, да ништа не пропустимо, да све исцртамо како је било и да склонимо, да буде на сигурном смјештено у депоу. Кад је све очишћено и конзервирано и кад почнемо да описујемо и тумачимо, онда смо тек свјесни шта смо нашли“, описује своје искуство археолог Марина Бунарџић.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: