Нови закон о националним симболима: Пребројавање и агресивна припрема за предстојећи попис

„О новом закону о националним симболима се већ полако пише са бомбастичним насловима везаним за ову или за ону заставу. Изгледа да су се Албанци највише борили да легализују своју, па су успут легализоване и друге заставе за свадбе и весеља“, написао је на свом Фејсбук профилу Небојша Бабовић.

Како наводи, читајући само дио нацрта, одушевио сам се са колико ограничења се прописују поједине одредбе. Одушевио бих се још више да сам психолог, јер оволика потреба за регулисањем застава показује само огромну личну несигурност и открива да власт мисли да се повјерење у државу јача заштитом заставе, а не јачањем институција. У слабим државама заставе су закон, а у правно уређеним, никог на крају није брига којом се китиш.

„Омиљена ми је одредба овог богдановићевског закона да се право на симболе остварује ако нека нација има одређени проценат „на два узастопна пописа“. Ова накарада од одредбе значи да нека заједница може да изгуби право на двадесет година, ако у једном попису падне испод 5 или 50%“ пише Бабовић и наставља „Очита је намјера предлагача да у следећи попис уђе агресивно и нападне националне заједнице не би ли се проценат Албанаца, Бошњака, Хрвата и Срба смањио и закон обесмислио. Надам се да ће представници мањина бар у амандманима оборити ову глупост“.

По његовим ријечима, према попису из 2011, ситуација је као на слици коју објављује. На пет општина ће се стално вијорити српска застава, на четири бошњачка, а на двије албанска.

Истицање заставе на национални празник ће бити посебан тест демократије за Црну Гору. Ово право ће се остваривати у општинама са најмање 5% мањина. У пракси то значи и српска застава у 14 општина, бошњачка у пет, албанска у четири, а хрватска у двије.

„Посебно је интересантан статус националних аутохтоних Муслимана, групе која не прихвата Бошњачку националност. По попису из 2011. они би имали право на истицање заставе у пет општина. Оно што нисам нашао је која је то застава Муслимана па сам ставио приказ, као што није познато ни који су то национални празници Срба, Хрвата и Муслимана у ЦГ. Могуће је да неке инфо на слици нису тачне, јер имамо три нове општине“, истакао је Бабовић.

Слика показује да у Црној Гори има доста општина с националном разноврсношћу, а ту се истичу Бар, Плав и Бијело Поље. Једина општина у којој нема националних мањина више од 5% је Цетиње.

„Биће нам интересантно, као све у Црној Гори, посебно уочи избора. Али ће бити интересантне и реакције, тј тест демократије и толеранције. Како ће се реаговати на истицање српске заставе на згради општине Подгорица или заставе Санџака у Беранама. Искрено се надам, мирно и свако свога посла„, закључио је.

Ковачевић: Остављено простора за слободно тумачење закона, чиме је остављено инстиутуцијама да закон тумаче на штету српског народа

У Новој српској демократији оцењују да овај закон не решава питање истицање симбола другог по бројности народа у Црној Гори – српског.

– Сама његова интенција је антисрпска, јер третира само мањинске народе, односно оне којих има испод 15 одсто и имају право афирмативне акције. Сматрамо да се питање националних симбола српског народа и њиховог истицања решава на уставном, а не на законском нивоу, те стога, у оквиру стварања амбијента за фер и слободне изборе, једном од најважнијих ставки сматрамо увођење тробојке као народне заставе, чиме би ова држава коначно и симболички уважила постојање српског народа у њој – каже, за „Новости“, Марко Ковачевић.

– У самом предлогу закона остављено је простора за слободно тумачење неких одредаба. Дакле, оно што важи за мање, подразумева се да важи и за веће, тј. оно што би важило за припаднике мањинских народа мора да важи и за српски народ. Остављено је државним институцијама да овај закон опет тумаче на штету српског народа.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: