ИН4С

ИН4С портал

Ново задужење ЕПЦГ тешко 33 милиона, Влада гарантује парама грађана

1 min read
Влада је јуче издала гаранцију за кредит од 33 милиона евра државној Електропривреди (ЕПЦГ) код Њемачке развојне банке (KfV) за реконструкцију и модернизацију Хидроелектране “Перућица”.

ЕПЦГ

Влада је јуче издала гаранцију за кредит од 33 милиона евра државној Електропривреди (ЕПЦГ) код Њемачке развојне банке (KfV) за реконструкцију и модернизацију Хидроелектране “Перућица”.

У информацији се наводи да је уговором о зајму дефинисан рок доспијећа од 12 година, при чему је предвиђен грејс период од четири године и шест мјесеци, након чега почиње отплата кредита у периоду од седам и по година.

Средства ће бити враћена у 15 једнаких или приближно једнаких полугодишњих рата, почевши од маја 2024. године.

Уговором о зајму предвиђено је да ће се на ангажована а неповучена средства плаћати провизија у висини од 0,25 одсто годишње, а накнада за обраду кредита износиће 1,25 одсто од укупне вриједности зајма.

Каматна стопа ће се утврдити на основу Reuters-ове странице ICAPEURO, или, уколико ова страница не садржи потребне информације или није доступна, на Bloomberg страници ICAE.

Уколико ниједна од тих страница не буде садржала потребне податке, KfV утврђује ову стопу на основу својих ефективних трошкова финансирања на тржишту евро капитала за доспијећа која одговарају фиксним каматним периодима што је више могуће.

На поменуту стопу додаје се маржа којом су обухваћена бесповратна средства која на располагање ставља Савезна Република Њемачка. Зајмопримац плаћа камату на сваки исплаћени износ зајма но стопи коју утврђује KfV у року од два банкарска дана прије одговарајућег износа зајма, пише у информацији, преноси Инвеститор.

Активности које ће се наводно реализовати овим зајмом су: санација агрегата 5, 6 и 7; санација разводног постројења; уградња система за централни надзор и прикупљање података (СЦАДА); реконструкција грађевинских објеката; припремне мјере за повећање капацитета ХЕ Перућица и инжењеринг и надзор над пројектом од стране консултантске компаније.

Прочитајте још:

Да ли је Тито стратешки слабио Србију у корист Хрватске и Словеније?

Подјелите текст путем:



Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:

     

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

https://g.ezoic.net/privacy/in4s.net