(ВИДЕО) О. Борис Брајовић: Кад се воле два бића, то је љубав, а кад се воли међу собом цијели народ, то је Литија

Бесједио о. Борис Брајовић у Никшићу на великој литији 9. фебруара

Браћо и сестре, Христови сапутници, Ви који разумијете све, и знате да Вам наше бесједе и проповједи нијесу потребне да бисте знали да се истина наших сабрања не налази у њима већ у Вашим лицима и именима у којима се огледа Онај који нас посматра са висина.

И то је она топлина погледа на нашим личностима коју осјећамо од Онога који је сишао са небеских литица да би нас сабрао на нашим улицама. То је ноћас Црна Гора, улице и тргови људског лица, које је обасјана оном радошћу сусрета човјека и Прволица.

Наш нобеловац Андрић ће рећи: „Звезданог неба и људског лица никада се човек неће моћи нагледати. Гледаш и гледаш, и све је виђено а незнано, познато а ново. Лице, то је цвет на тој биљци која се зове човек.“ А шта ће тек рећи за ова Лица са Улица, Онај који је нас загрлио љубављу па нас изабрао прије нашега рођења.

Знам да ће му све рећи и наш Ћиро професор никшићке гимназије и скадарске школе који је отишао да би му свој дневник дао и Он га је одмах уписао у толике наше достојне претке и дивне учитеље.

Лица са улица наших Литија, Господе, то су фреске на зидовима Храма који овај народ подиже у славу Твоју. И свако ово Лице има своје име, Господе, и упиши га у ону књигу Живота да у вјечности просија се Твоја доброта, јер си нам обећао Господе: Ко призна мене пред људима признаћу и ја њега пред Оцем својим који је на небесима (Мат. 10, 32) и пред анђелима Божјим (Лука, 12, 9).

Знам, кад све ово мине, и кад дође ред на сваког од нас да стане пред Његово Лице Он ће нас упитати: Ко си Ти? А сваки од нас ће му одговорити: Ја сам Лице са Улице из Црне Горе, ја сам дијете Литије! А он ће нас радостан и насмијан загрлити и одмах нас препознати и рећи: Ово су дјеца моја која су Име моје прославили и претке своје нијесу издали, но су потомке своје задужили. То сте Ви браћо и сестре, Христови сапутници, Лица са Улица, Свете Литије.

И сад знамо, кад се воле два бића каже се то је љубав а кад се воли међу собом цијели народ каже се то је Литија. Литија и љубав, ето то је оно што је Црну Гору ових дана и ноћи освијетлило да би је обновило и препородило и сваким благословом испунило.

Будућност је у нашим рукама, Браћо и Сестре, ако се ми ходајући постарамо да сами будемо у Божјим рукама, носећи и оне који не могу да нас прате. И од сад, сви ви осјењени благословом и милошћу свих ових дана, кад се нађете у животним искушењима и проблемима, прекрстите се и реците у себи Ја сам дијете Литија. И чуће Вас Онај коме смо тврду вјеру дали и коме смо се завјетовали и помоћи ће Вам донесећи спасење и оздрављење и Вама и Вашем дому.

И зато кад Вас питају Ко сте реците Ми смо дјеца Литија. Тако и никако друкчије.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: