О Митару и фарисеју

Пише: Чтец и теолог Ненад – Нешо Ковачевић

Два човека уђоше у храм да се моле Богу, један фарисеј а други цариник. Фарисеј стаде и мољаше се у себи овако: „Боже, хвала ти што нисам као остали људи: грабљивци, неправедници, прељубници или као овај цариник. Постим двапут у седмици; дајем десетак од свега што стекнем.” А цариник издалека стајаше, и не хтеде ни очију уздигнути небу, него се бијаше у прса своја говорећи: „Боже, милостив буди мени грешноме!” Кажем вам, овај отиде оправдан дому своме, а не онај. Јер сваки који себе узвисује понизиће се, а који себе понизује узвисиће се.
Јеванђеље по Луки, зачало 89. (18,10-14)

Свети апостол и еванђелист Лука, доноси нам причу о два лика који се моле у храму(синагоги тадашњој), један је био из реда духовне елите(фарисеј), а други је био из елите која је наплаћивала порез и била веома омражена у народу тадашње Римске империје.

Фарисеј као што смо прочитали у еванђељу, извршава закон који је свет, значи, он пости, даје десетак за сиротињу и све је то јако добро и похвално. Али, он има један елитистички набој, да понизи другога, да докаже како нико није као он, па прозива оне, који су након доласка Месије Исуса међу народ, први били уз њега и он је са таквима и обједовао и проповиједао им тајну спасења.
Фарисеји су иначе, мора се нагласити били људи којима нико није био раван по религиозности, ти људи заправо су и одбацили благу вијест Исусову, јер се косила са њиховим формама и правилима побожности.

А други бијаше цариник, онај који је чинио сам по својој функцији недјела, јер је служио окупатору и наплаћивао је порезе од свога народа. Али тај цариник, свјестан своје ништавности, бије себе у прса и упућује покајничке ријечи: “Боже буди милостив мени грешноме!”
И врло важно, гледајући у под све вријеме, а не као овај фарисеј који гордо подиже главу и набраја Богу своја добра дјела.

Господ сам показује ко је тада био у праву, и како пише у Св. Еванђељу: “Јер сваки који себе узвисује понизиће се, а који себе понизује узвисиће се.”

Зато је и ова седмица мрсна, једе се сваки дан мрсна храна. Због чега? Одговор би био по мом скромном мишљењу, да нас и Црква опомиње да није циљ у пуком извршавању правила, и да разобличи фарисејски квасац, који је стална пријетња вјернима. Вјерници који мисле да само храном посте и да дају сиротињи, а срце им је затворено за брата својега, ти су исти као фарисеј.

Зато нам је ова прича надсуштаствена, јер нам даје поуку како да истински угодимо Богу, на онај начин како је цариник угодио, себе унизујући и себи никакве заслуге не прпиписивати, већ увијек себе сматрати ништавним као и овај цариник.

(Аутор је дипломирани теолог Српске православне цркве и чтец древног храма Светог великомученика Георгија под Горицом у Подгорици и чтец Његовог Преосвештенства Епископа буеносајреско-јужноцентралноамеричког г. Кирила, администратора Митрополије загребачко-љубљанске)

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: