Obaranje F-117A: Prekrajanje istorije – Vojni vrh na čelu prevare (11) (VIDEO)

Piše: Đorđe Aničić

Od majstora mehaničara do Zamenika Načelnika Generalštaba

Knjiga „Pad noćnog sokola“ trebala je da posluži isključivo u cilju afirmacije uspeha bivšeg 3.rd PVO ,250.rbr PVO, Vojske Srbije i Ministarstva odbrane. Izdavač knjige je Medija centar „Odbrana”, autor pukovnik Slaviša Golubović zaposlen u vojnoobaveštajnoj agenciji Ministarstva Odbrane. Stručni recenzent knjige je Jovica Draganić, penzionisani general-potpukovnik,bivši zamenik načelnika Generalštaba Vojske Srbije.

Ja sam ratni zamenik komandanta 3.rd PVO, potpukovnik Đorđe Aničić, jedini oficir u komandi diviziona sa raketnog sistema S-125M1 „NEVA“. Ostali su sa drugih raketnih sistema i nisu poznavali raketnu tehniku. Kao član borbene posluge koja je oborila F-117A jedini nisam unapređen u viši čin, sa odličnom ratnom ocenom koga je odlikovao predsednik Republike Srbije ratnim odlikovanjem. Oficir čija je jedinica ratovala svih 78 dana rata, imala uspeha na ratištu (oborila F-117A i F-16CG sa materijalnim dokazima) i donela orden Narodnog Heroja 250.rbr PVO. Kao rukovaoc gađanja proveo sam preko 750 sati na borbenom dežurstvu u stanici za vođenje raketa u borbi sa NATO avijacijom u vazduhu. Posle rata mimo Zakona o Vojsci smenjen sam sa dužnosti i postavljen na formacijsko mesto nižeg čina. Skinut sam sa spiska za školovanje ratnih oficira. Ko se to i zašto igrao sa oficirom? Država me kaznila što sam je branio!

A onda 17,5 godina posle rata doživeo sam novo poniženje. U knjizi je falsifikovan:

1.Moj popodnevni rad 27marta 1999.godine,
2.Proglašen sam neodgovornim i stavljan na mesta gde uopšte nisam bio;
3.Moje ideje i radnje koje sam preduzimao pripisivane su drugim licima;
4.Negirana su ratna vojna dokumenta i izveštaji;
5.Kao rukovalac gađanja proglašen sam drugim pomoćnikom rukovaoca gađanja koji ne postoji u Uputstvu za borbeni rad,što znači da nisam član borbene posluge koja je oborila Stelt;
6.Prekrojen je tok borbenog rada prilikom obaranja F-117A.

Četvrta prevara: Ko komanduje borbenom poslugom za vreme obaranja F-117A

Korak po korak stigosmo i do druge suštinske prevare vezane za obaranje „nevidljivog“ F-117A. Autor knjige je kroz montirane i naručene izjave aktera događaja prekrojio ne samo sastav borbene posluge već i tok borbenog rada u noći 27. marta 1999. godine. Na stranici 188 u svojoj analizi on kaže.

Citiram: „…Analizom okolnosti rada i uspeha borbene posluge 3. rd PVO, na osnovu svedočenja neposrednih aktera, jasno je da je rukovalac gađanja u borbrnoj posluzi, prilikom gađanja aviona F-117A, bio komandant diviziona, potpukovnik Zoltan Dani i da su se njegove reči i naređenja te večeri slušale i izvršavale…“

Iz teksta i produžetka u nastavku se nedvosmisleno vidi da autor analizira svedočenja aktera događaja, ali ne i zvanična vojna i sudska dokumenta. U svim zvaničnim vojnim dokumentima major Boris Stoimenov nije član borbene posluge niti je bio na bilo kom radnom mestu za vreme borbenog rada. Upravo suprotno tvrdi autor i stavlja Stoimenova na radno mesto na kome sam ja sedeo. Naknadna pamet Golubovića i njegovih poslušnika predstavlja pokušaj prekrajanja zvaničnih dokumenata u koja je imao uvid i koja je ignorisao. U mejl prepisci sa mnom stavio sam mu između ostalog na uvid i sudski zapisnik sa saslušanja svedoka od 11.02.2015. U zapisniku se nedvosmisleno vidi ko i kada komanduje borbenim radom. Njegovi komentari na zapisnik su toliko glupi da ih neću komentarisati. Posle toga insistirao je da više ne komuniciramo mejlovima nego u direktnom kontaktu svestan da zapis prepiske predstavlja sudski dokaz. Sva ta i druga dokumenta vrlo brzo će ga puno koštati.

Nikada ni jedan član borbene posluge pa ni ja, nije tvrdio niti opovrgao da je na radnom mestu rukovaoca gađanja za vreme obaranja sedeo komandant raketnog diviziona Zoltan Dani. Ono što je sporno i u čemu se ogleda prevara jeste podatak i činjenica ko je komandovao borbenim radom i da li je borbena posluga izvršavala naređenja oba rukovaoca gađanja-Danija i mene? Bez obzira što sam u momentu ulaska u stanicu za vođenje raketa u 20.30 seo na radno mesto, pomoćnika rukovaoca gađanja (PRG), ja sam rukovaoc gađanja i to sam bio čitav rat. Radno mesto PRG nalazi se na samom ulasku u stanicu.

Pa kome je onda i zašto 17,5 godina posle rata pala na pamet ideja da tvrdi da nisam član borbene posluge i da nisam komandovao borbenim radom? Zašto niko godinama nije demantovao sadržaj mog ratnog dnevnika „Smena“ izdatog 2009.godine, koji je svedok mnogih propusta komandne strukture,javašluka i odgovornosti armijske sredine po mnogim pitanjima.Šta je to ujedinilo ljude u prevari i šta se to u međuvremenu dogodilo saznaćemo vrlo brzo?

Kako je oboren F-117A?

Nesporna je i činjenica da je F-117A oboren iz trećeg pokušaja. Prvi i drugi pokušaj traženja cilja u vazduhu nišanskim radarom su neuspešni. Sedeći na mestu PRG pogledom uperenim ka pokazivaču osmatračkog radara P-18 odjednom na azimutu 195 uočavam tri cilja, na daljini od 23 kilometara. Sledeći krug na osmatračkom radaru jasno ukazuje da nam se avion približava. Pratim ga i u sledećem krugu daljina je 18 km. Operator osmatračkog radara P-18, vodnik Ljubenković preko GGS-a (glasno govorno sredstvo) izveštava da imamo cilj. Očito pratimo istu situaciju u vazduhu.

Kažem: „Dani, ovaj ide na nas!“ Dani je otvorio oči, pogledao u ekran i nezainteresovano pratio situaciju. Odraz nam se približavao. Avion je bio na 14–15 km, kad je Dani naredio:

„Azimut 210, traži!”

Zračimo više od desetak sekundi neuspešno tražeći cilj. Shvatam da moramo prekinuti borbeni rad. Zbirna vremena, traženje i otkrivanje cilja, prelazak na praćenje, izdavanje naredbe za uništenje cilja i vreme leta raketa do cilja, moraju biti kraća od 25-27 sekundi. Nastavak rada značio bi prekoračenje tog vremena koje je potrebno protivradarskoj raketi HARM da lansirana sa aviona doleti i eliminiše tehniku, a možda i nas. Suština je biti brži od HARM-a. Dani ne reaguje, ne prekida borbeni rad. Svestan opasnosti komandujem: „Prekini traženje – ekvivalent!” Nikolić za pultom komandira baterije, ili ne čuje ili nije navikao da komanduju dva rukovaoca gađanja, i dalje navodi oficira vođenja na cilj. Komandujem sada mnogo glasnije „SKIDAJ VISOKI”, jer i u režimu ekvivalent predajnik nišanskog radara emituje u prostor visokofrekventnu energiju na koju može biti navedena PSR (protivradarska samonavođena raketa), pogotovu ako je u letu blizu nas. Tek tada Nikolić izveštava „Visoki skinut”.

Posle nekoliko trenutaka, Dani ponovo naređuje novi azimut traženja 230.

U vazduhu se oseća adrenalin. Ovaj put oficir za vođenje uspeva da vidi cilj na svoja dva ekrana, ali nikako iz više pokušaja ne može da ga poklopi sa presekom horizontalnog i vertikalnog markera. Točkići samo škljocaju – mora da ih gurne od sebe, poklopi cilj u presek ta dva markera. Tog momenta kad je cilj u preseku markera, mogu da počnu da ga prate operatori ručnog praćenja – po ravni F1 i F2 na svojim pokazivačima. Cilj beži i vrši manevar. Ponovo je vreme zračenja predugačko i ponovo naređujem: „Prekini traženje – ekvivalent!” Ovaj put Nikolić odmah izvršava komandu i izveštava „Ekvivalent”.

Posle nekoliko sekundi pokušavamo isti postupak, treći put na azimutu 240.

Veoma brzo, posle nekoliko sekundi oficir vođenja pronalazi cilj i izveštava da je cilj u manevru. Točkići oficira vođenja škljocaju, operatori ga gube. Vreme zračenja je ponovo dugo, 5-6 sekundi, i taman kada sam hteo da i treći put naredim: „Prekini traženje – ekvivalent”, operator praćenja Dragan Matić je uzviknuo: “Daj ga! Daj ga! Imam ga!” Energično je okretao svoj točkić, pokušavajući da dovede odraz od cilja na sredinu ekrana. Uspeo je. Operatori praćenja su uspeli da poklope cilj sa krstom – presekom dva markera i time obezbede uslove za lansiranje raketa. Drugi operator za praćenje Dejan Tiosavljević izveštava da je cilj velike odrazne površine. Tog momenta kažem Daniju: „Vodi računa da nije mamac da nas ne zajebu.” Kroz glavu mi je prošla misao ratnih iskustava iz Iraka kada su združene snage na bespilotne letelice kačili ugaone reflektore i time povećavali odraznu površinu. Borbena posada Iračana je mislila da se radi o pravom avionu i počinjala da zrači nišanskim radarom. Tog momenta lovci u vazduhu su hvatali lokaciju radara-nišana, a onda iz zasede sa strane eliminisali raketnu jedinicu protivradarskim raketama.

Oficir za vođenja Muminović izveštava – stanica prati cilj, cilj u dolasku, daljina 13 kilometara. Istovremeno operatori izveštavaju – po F1 pratim cilj, po F2 pratim cilj. Dani je komandovao: „Cilj uništi, metod T/T lansiraj!” Oficir vođenja Senad Muminović stiska dugme za lansiranje raketa. Potmula eksplozija. Startni motor prve rakete je zaurlao. Stanica za vođenje raketa se zaljuljala. Start prve rakete, i posle 5 sekundi i druge. Oficir za vođenje izveštava: „Prva lansirana – prva zahvaćena (operatori praćenja po ravni F1 i F2 počinju da vode raketu na cilj), druga lansirana – druga nije zahvaćena (ne postoji mogućnost vođenja raketa). Daljina 13 kilometara.”

Prva raketa je već u vazduhu 5-6 sekundi i ostalo joj je još 10-tak sekundi leta do susreta sa ciljem. Na izveštaj Muminovića da druga raketa nema zahvat glasno sam pitao:

„Kako nije zahvaćena? Zašto nije”?

Do tog momenta ni jedan oficir za vođenje raketa, ni on ni Janković, nije izvesti da je stanica neispravna po drugom kanalu. Ustajem sa mesta pomoćnika rukovaoca gađanja uhvativši se levom rukom za stezač bloka iznad glave operatora za praćenje po F-2 Dragana Matića, oslonivši se desnom rukom na ormar preko puta njega. Stojeći tako iskošen posmatrao sam na ekranima oficira vođenja poslednje sekunde leta prve rakete. To je svo vreme koje sam stajao u stanici. Dakle potpuno suprotno dosadašnjim tvrdnjama aktera da stojim od 20.30-21.15. Operatori po F1 i F2 stabilno prate. U tački susreta rakete i cilja vidi se svetlosni bljesak na ekranima pokazivača. Cilj je uništen. Vreme uništenja je u 20.42. Avion smo našli na 6 km visine. Usledio je protivraketni manevar i oboren je negde sa 8–10 kilometara visine. Ostale parametre oficir vođenja nije ni očitao, radilo se o sekundama. Ceo proces je trajao oko 23 sekunde.

Biće vrlo interesantno predočiti čitaocu na uvid izjave aktera događaja.Njihove izjave u knjizi, na sudu, intervjuima i na audio-video zapisu.

Tako je srušen F-117A. Posluga je veoma profesionalno odradila svoj posao. Nije bilo nikakvog sukoba u stanici za vođenje raketa. Ponajmanje panike i histerije u trećem pokušaju. Borbenim radom komandovala su oba rukovaoca gađanja i Dani i ja. Kamo sreće da su u svim raketnim divizionima u borbenom radu vodili računa o dužini zračenja nišanskim radarom. Verovatno bi neki i danas bili živi, a Srbija imala više ratnih trofeja.

Ono što nisu znali Dani i Nikolić morali su da znaju i razumu Muminović i Tiosavljević. Ako nisu oni, razumeli su Rusi. Njih dvojica formacijski su radili u to vreme na nišanskom radaru i morali su da znaju put visokofrekfentne energije u prostor i na ekvivalent opterćenje. Morali su da znaju rad feritnog dupleksera i talasovodnih preklopnika. Morali su da znaju zašto sam komandovao „skini visoki”. Upravo to znanje u fizičkom smislu iskoristio sam i promenio komandu „Prekini traženje, ekvivalent“ u „SKINI VISOKI“ onog momenta kada je potporučnik Nikolić izgubio dragocene sekunde ne izvršavajući moju prvu komandu. Reakcija je bila munjevita, u stanici niko nije izgovorio „Gasi,gasi“. Tako nešto mogao je da plasira samo neko kome komanda „Skini visoki“ ne znači ništa i ko se služi uličnim žargonom.

Svedočeći u sudu kao moj svedok pukovnik Vitomir Anđelković za vreme rata Načelnik odseka za obuku, školstvo i Pravila u Upravi ARJ, Sektora za RV i PVO, Generalštaba vojske SR Jugoslavije doslovce kaže.

Citiram „…Iskustva diviziona su bila značajna za raketne jedinice PVO“…

Koja su to značajna iskustva? Kao oficir za vezu pukovnik Anđelković je obišao za vreme rata u dva navrata 3. raketni divizion PVO, jednom i sa predstavnikom oružanih snaga Ruske Federacije, pukovnikom Viktorom kandidatom za doktora vojnih nauka iz Smolenska. Tada nam je naređeno da im prenesemo bez ikakve zadrške kompletan postupak obaranja F-117A. Na stranici 299 radne beležnice pri dnu pod zadnjom crticom to jasno piše. Ne treba zaboraviti da je to ratno vreme, da smo ljuti i razočarani što su Rusi dopustili bombardovanje SRJ.

To je i urađeno 17.maja u Bečmenu u kući Zorana Nedeljkovića domaćina komande 3. raketnog diviziona u prisustvu pukovnika Anđelkovića, pukovnika Stankovića, majora Pere Đorđevića, Danija i mene. Tog dana Rus je prisustvovao od 22.30-01.00, zajedno sa našim ljudima, borbenom radu. Iz zapisa se vidi i u kakvom je stanju komandant raketnog diviziona Dani Zoltan. Kakav utisak ostavlja na ljude. Vrlo često je na taj način izbegavao borbeno dežursvo za vreme rata. To je bio i jedan od razloga našeg sukoba. Treba pažljivo pročitati deo zapisa od 18.05.1999.godine.

Na osnovu našeg iskustva i načina komandovanja prilikom obaranja F-117A Viktor je preko ruske ambasade u Beogradu još za vreme rata tu informaciju prosledio u naučni centar PVO. Tamo je analiziran kompletan postupak i istim putem vraćena pukovniku Viktoru informacija o izmenama Pravila gađanja u tački 25 i 26. Te izmene u tabeli br.3. i tačkama on je uneo rukom,a pukovnik Anđelković na promenjenu tabelu stavio pečat vojne biblioteke u vojnoj pošti 7617.

Na osnovu toga naša Uprava PVO je 13 jula donela izmene i dopune Pravila gađanja na prvom mestu u tački 22, 25 i 26. gađanje ciljeva u uslovima upotrebe protivradarskih raketa.

U izmenama i dopunama Tačka 25.Pravila gađanja menja se i glasi:

„U uslovima upotrebe PSR (protivradarskih samonavođenih raketa) predajnik uključivati tek posle uključenja imitatora radarskog zračenja (IRZ). Vreme zračenja predajnika ne sme biti veće od 6 sekundi. Ponovno uključenje predajnika na zračenje u vazdušni prostor vršiti tek nakon 10 sekundi za vreme ne veće od 6 sekundi.

Napomena: Pojam „predajnik uključivati na zračenje“ odnosi se na uključivanje visokog napona predajnika sa već preključenim preklopnikom antena-ekvivalent na antenu.“

Neznalice i laici su komandovanje prilikom obaranja F-117A i genijalnu ideju kojom sam smanjio t/rad (vreme od poslednjeg uključenja nišanskog radara na zračenje-do momenta lansiranja raketa) sa 25 sek na 6 sek,tehnički besprekornu proglasili kukavičlukom izvrnuli reči komande i obesmislili savršen potez. U dve reči „Skini visoki” stala su znanja dva bojeva gađanja u bivšem SSSR-u. Jedno od njih je zabeleženo na spomen ploči 1988. godine na poligonu u Ašuluku kao najbolje ikad izvedeno bojevo gađanje. Bojevo gađanje na koje sam pozvan iz komande 450. raketnog puka PVO na nišanski radar iako sam se već 2 godine nalazio u 250. raketnoj brigade PVO. Prvi put je komandovano nešto novo i Rusi su to odmah prepoznali. Zato su ta iskustva bila vrlo značajna za raketne jedinice kako reče pukovnik Anđelković. Kamo sreće da je autor ovo istraživao, vršio analizu sa stručnim recenzentom, a ne što su se bavili sitnim šićarenjem i prevarnim radnjama. Od neznalica nisam ni očekivao da me razumu. Svoje znanje i umeće stručni recenzent je pokazao u ratu. Zato su mu i rezultati takvi. Doćemo i do njih.

Izvor: Koreni.rs